Dostupni linkovi

Međunarodna grupa stručnjaka: Svetu preti groznija budućnost nego što se misli


Otopljavanje Antartika

Svet je na putu ka "groznoj budućnosti“, upozorila je međunarodna grupa naučnika, a ubrzavanje klimatskih promena i gubitak biodiverziteta ugrožavaju opstanak svih vrsta planete, ukoliko se svetski lideri ne suoče sa ovim izazovom i ne deluju hitno, prenosi CNN.

Kao deo sumorne "prognoze", tim od 17 vodećih naučnika upozorio je u sredu da je budućnost planete "strašnija i opasnija nego što se uglavnom podrazumeva" i kažu da su napravili procenu kako bi razjasnili sa kako se ozbiljnom situacijom svet suočava.

Pozivajući se na oko 150 studija koje opisuju promene u životnoj sredini u svetu, stručnjaci upozoravaju da je svetskim liderima potreban znak za uzbunu "hladnim tušem" kada je reč o stanju na planeti, rekavši da su ekološki uslovi "daleko opasniji nego što trenutno smatraju" građani i naučnici.

Denijel Blamstajn (Daniel Blumstein), profesor na Institutu za životnu sredinu i održivost Univerziteta u Kaliforniji u Los Anđelesu i jedan od autora članka, rekao je za CNN da nije preterano govoriti o potencijalnom riziku za našu civilizaciju.

"Možda ga ljudi prepoznaju, ali ne razumeju hitnost ili ga možda prepoznaju, ali ne žele da se pojedinačno žrtvuju", rekao je.

Naučnici, stručnjaci i ekolozi u više navrata su upozoravali da je zemlja dostigla prekretnicu - nedavna istraživanja Svetskog fonda za prirodu otkrila su da je populacija divljih životinja na svetu pala za prosečno 68 odsto za nešto više od četiri decenije, zbog ljudske potrošnje kao razlogom ovog poražavajućeg pada.

Čovečanstvo je u šestom masovnom izumiranju, a ljudi su već su izbrisali stotine vrsta i gurnuli još mnoge na ivicu izumiranja trgovinom divljim životinjama, zagađenjem, gubitkom staništa i upotrebom toksičnih supstanci.

Tokom 2010. godine lideri iz 196 zemalja okupili su se u Japanu i složili se oko liste ciljeva biodiverziteta osmišljenih da spasu Zemlju - ali u septembru, deset godina kasnije, panel UN-a zaključio je da svet kolektivno nije uspeo u potpunosti da ostvari taj cilj.

Stručnjaci UN-a su jasno predočili: ako zadržimo sadašnju putanju u ubrzavanju klimatske krize, stanje biodiverziteta će se i dalje pogoršavati - sa razarajućim ishodima za životinje, biljke i ljude na planeti.

Ali, međunarodni stručnjaci upozoravaju da nijedan lider ili politički sistem nije spreman za katastrofe izazvanih gubitkom biodiverziteta ili sposoban za rešavanje krize. "Godinama smo govorili da ‘moramo da radimo ovo, ono i ono drugo’, znamo u čemu su problemi, samo odlučujemo da ne vršimo promene", rekao je Blamstajn.

Eliminacija fosilnih goriva, obuzdvanje korporativnog lobiranja koje utiče na kreiranje politike i osnaživanje žena pristupom obrazovanju i reproduktivnoj kontroli - su među neophodnim koracima, dodao je Blamstajn.

"Zaustavljanje gubitka biodiverziteta nije ni blizu vrha prioriteta bilo koje zemlje, daleko zaostajući za ostalim brigama poput zaposlenosti, zdravstvene zaštite, ekonomskog rasta ili stabilnosti valuta“, rekao je profesor Pol Erlič (Paul Ehrlich) sa Univerziteta Stanford, jedan od autora studije.

"​Iako je pozitivna vest da izabrani predsednik Bajden namerava da ponovo angažuje SAD u (pariškom) klimatskom sporazumu u roku od svojih prvih 100 dana mandata, to je minimalni gest s obzirom na razmere izazova," dodao je on.

Svet je odredio rok do 2020. godine za spasavanje prirode, ali nije ispunjen niti jedan cilj, navodi se u izveštaju UN.

Ima nade

Naučnici upozoravaju da svetski lideri moraju da deluju kako bi izbegli mračnu budućnost dok planiraju predstojeće promene sa kojima će se planeta suočiti - ali da nada nije izgubljena.

Blamstajn je se nada da bi pandemija koronavirusa mogla poslužiti kao upozorenje. "Covid, sa svim poremećajima koje je prouzrokovao, zapravo je vežba za budućnost", rekao je.

"Ovo bi nam zapravo moglo pomoći da se pokrenemo ka ujedinjavanju i zajedničkom radu. Naučnici su veoma sarađivali. Reč je o nedostatku efikasne svetske uprave ili čak saradnje na mnogo načina, kada vidimo da se stanje pogoršava," naveo je Blamstajn.

U izveštaju, objavljenom u časopisu Frontiers in Conservation Science, autori su napisali: "Naš cilj nije da predstavimo fatalističku perspektivu, jer postoji mnogo primera uspešnih intervencija za sprečavanje izumiranja, obnavljanje ekosistema i podsticanje održivije ekonomske aktivnosti kako na lokalnom tako i na regionalnom nivou."

"Umesto toga, tvrdimo da bi samo realno uvažavanje kolosalnih izazova sa kojima se suočava međunarodna zajednica moglo da joj omogući da zacrta ne tako opustošenu budućnost", dodao je tim.

Ipak, napisali su, za rešavanje problema potrebne su temeljne promene globalnog kapitalizma, obrazovanja i smanjenje nejednakosti.

XS
SM
MD
LG