Društvo sudija Srbije (DSS) oćekuje da će novi saziv Visokog saveta sudstva (VSS) biti proaktivniji i temeljniji u rešavanju gorućih pitanja u sudstvu u Srbiji.
Dan nakon izbora novih članova VSS, ovo društvo je navelo kako očekuje da će VSS biti i "transparentniji u radu i dostupniji kolegama radi valjanog sagledavanja akutnih problema i njihovog pravovremenog i pravilnog rešavanja".
Društvo sudija Srbije je ukazalo i na to da je njegova predsednica Snežana Bjelogrlić dobila "najveći broj glasova u istoriji sudskih izbora", navodeći da je ona prvoplasirani kandidat u bazi osnovnih i prekršajnih sudova, stoji sa sajtu DSS.
Sem Bjelogrlić, Društvo je čestitalo i ostalim sudijama koji su izabrani za Visoki savet sudstva, Žarku Pavloviću, Mariji Aranđelović Jureša, Zorani Delibašić i Vukici Кužić, na osvojenim kandidaturama u svojim izbornim bazama.
DSS je podsetilo da je izabrano pet sudija kandidata iz četiri sudske baze. Dvoje sudija iz baze osnovnih, prekršajnih i Prekršajnog apelacionog suda i po jedan sudija iz viših i privrednih sudova, sudova republičkog ranga i sudova sa teritorija autonomnih pokrajina.
Društvo sudija Srbije ukazalo je u saopštenju da je i na ovim izborima "nedostajala bolja regulacija izborne kampanje i organizacija izbora, kao i da je izostalo šire izveštavanje medija, pre svih Javnog servisa, o izborima u ovoj grani državne vlasti".
SSP: Sudstvo jedina institucija koja se suprotstavila kontroli vlasti
Stranka slobode i pravde (SSP) saopštila je 8. decembra, da su izbori za pet izbornih članova Visokog saveta sudstva iz redova sudija jedina preostala institucija koja je "uspela da se suprotstavi sili i kontroli koju je izvršna vlast pokazala tokom sprovođenja sudskih izbora".
SSP je u saopštenju ocenila da je parlament koji je formiran nakon izbora "nelegitiman i jednostranački", te da on ne može da sprovodi Ustavne promene koje se tiču reforme pravosuđa.
"Ustavne promene i reforma pravosuđa moraju biti rezultat širokog konsenzusa, javne rasprave i uz učešće i sud nosilaca pravosudnih funkcija. Nadamo se da će novi sastav Visokog saveta sudstva pomoći u tom procesu", navedeno je.
Podsetimo, kandidovanje potencijalnih budućih članova Državnog veća tužilaca (DVT) i Visokog saveta sudstva (VSS), dva najviša pravosudna organa koja po Ustavu Srbije biraju sudije, odnosno zamenike javnih tužilaca, počelo je sredinom oktobra 2020.Izbore je pratila i misija OEBS (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju) u Srbiji.
Kandidovanje članova došlo je nakon višemesečnog zastoja u radu Državnog veća tužilaca, na koji su ukazivali tužioci okupljeni u Udruženju javnih tužilaca Srbije (UTS), žaleći se da je poslednja javna sednica održana u februaru, a da konkurs za apelacione tužioce stoji u mestu.
Nakon što je izborni proces počeo, iz Udruženja javnih tužilaca Srbije navodili su da su dati prekratki rokovi, a izneli su i zabrinjavajuće tvrdnje o pritiscima u vidu signaliziranja tužiocima da se ne kandiduju ili pak lobiranjima za određene kandidate.
Ministarstvo pravde Srbije u pisanoj izjavi za RSE u oktobru, reklo je da su 2018. godine izradili amandmane na Ustav Srbije iz oblasti pravosuđa, u cilju “daljeg osnaživanja vladavine prava i usklađivanja sa evropskim pravnim tekovinama i standardima”, te da je predložene amandmane pozitivno ocenila Venecijanska komisija.
Vlada Republike Srbije je na sednici 3. decembra usvojila predlog za promenu Ustava u delu koji se odnosi na sudove i javna tužilaštva i druge posledične delove najvišeg opšteg pravnog akta.
Pomenuti predlog odnosi se na promene odredbe člana 4. Ustava, u kojem je uređenje vlasti podeljeno na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Takođe, predložene su i promene odredbi koje se odnose na sudove i javna tužilaštva (članovi 142 – 165), a shodno tome, menjaju se i odredbe člana 99. – Nadležnost Narodne skupštine, člana 105. – Način odlučivanja u Narodnoj skupštini i člana 172. – Izbor i imenovanje sudija Ustavnog suda.
