Dostupni linkovi

Izborno testiranje vrha srpskog pravosuđa


Udruženje tužilaca Srbije smatra da su rokovi prekratki i traži da se glasanje odloži na 30 dana.

U Srbiji je počelo kandidovanje potencijalnih budućih članova Državnog veća tužilaca (DVT) i Visokog saveta sudstva (VSS), dva najviša pravosudna organa koja po Ustavu Srbije biraju sudije, odnosno zamenike javnih tužilaca.

Izbore će pratiti i misija OEBS (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju) u Srbiji, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) u njihovoj kancelariji u Beogradu.

Biranje kandidata za ova dva tela koja bi trebalo da budu garanti nezavisnosti pravosuđa, održava se u trenutku u kome je Evropska komisija (EK) u svom izveštaju o napretku Srbije ocenila da „napretka u reformi pravosuđa nema“ i da „ozbiljno zabrinjava opseg kontinuiranog političkog uticaja na pravosuđe“.

Kandidovanje budućih članova dolazi i nakon višemesečnog zastoja u radu Državnog veća tužilaca na koji su ukazivali tužioci okupljeni u Udruženju javnih tužilaca Srbije (UTS), žaleći se da je poslednja javna sednica održana u februaru, a da konkurs za apelacione tužioce stoji u mestu.

Nakon što je izborni proces počeo, u Udruženju javnih tužilaca Srbije navode da su dati prekratki rokovi, a iznose i zabrinjavajuće tvrdnje o pritiscima u vidu signaliziranja tužiocima da se ne kandiduju ili pak lobiranjima za određene kandidate.

Komlen Nikolić: Vlast želi kandidate koji ’neće reći ne’

Lidija Komlen Nikolić, predsednica Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, u razgovoru za Radio Slobodna Evropa kaže kako je vlasti „izuzetno važno da u Državnom veću tužilaca imaju članove „koji neće da se pobune, koji neće reći – e, to ne može“, te da imaju informacije o tome da vlast „lobira za određene kandidate“, rekla je Komlen Nikolić koja je i zamenica Apelacionog javnog tužioca u Beogradu.

„Istovremeno, imate pritiske gde se ljudi pritiskaju da se uopšte ne kandiduju“, kaže predsednica UTS. Ona navodi da su Izbornoj komisiji DVT zbog toga uputili dopis u kome se žale na pritiske i na kratke rokove za kandidovanje i izbor članova tog tela.

„Udruženje tužilaca je u ponedeljak (13. oktobar) poslalo dopis Izbornoj komisiji u kojoj je ukazalo na nepravilnosti do sada uočene, pre svega u smislu rokova u kojima treba da se završi izbor. Znači, do 16. oktobra je predlaganje kandidata, a 12. novembar je dan za glasanje. Kolege sa osnovnog i višeg nivoa treba da obiđu 58, odnosno 25 kolegijuma u roku od 19 dana“, ističe Komlen Nikolić i dodaje da su komisiji predložili da se rok za glasanje pomeri za 30 dana.

„Imamo jako veliki problem legitimnosti i kredibiliteta tog procesa“, ocenjuje predsednica UTS.

Šta kaže Ministarstvo pravde?

Ministarstvo pravde Srbije u pisanoj izjavi za RSE podseća da su 2018. godine izradili amandmane na Ustav Srbije iz oblasti pravosuđa, u cilju “daljeg osnaživanja vladavine prava i usklađivanja sa evropskim pravnim tekovinama i standardima”. Ističe se da je predložene amandmane pozitivno ocenila Venecijanska komisija.

“Jedan od ciljeva ustavnih promena u oblasti pravosuđa jeste jačanje nezavisnosti sudstva i samostalnosti javnotužilačke organizacije, kroz izmenu sastava VSS i DVT, kao i načina izbora nosilaca pravosudnih funkcija. Vlada Srbije je krajem novembra 2018. godine uputila Skupštini Srbije predlog da se izmeni najviši pravni akt Srbije, a šest meseci kasnije je skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo usvojio predlog za promenu Ustava Srbije u delu koji se tiče pravosuđa”, navodi se u pisanoj izjavi Ministarstva.

U Ministarstvu ističu i da su, uzimajući u obzir da je marta 2020. godine počela epidemija COVID-19 mnoge aktivnosti svih institucija, pa i Ministarstva pravde usporene, što je, kako navode "dovelo do odlaganja mnogih aktivnosti koje su planirane za prethodni period".

Ministarstvo, u odgovoru za RSE ukazuje i da im je, u prethodnom periodu, jedan od glavnih prioriteta bila reforma pravosuđa i poboljšanje efikasnosti u ovoj oblasti, na čemu se, kako navode, kontinuirano radi od 2013. godine do danas.

Ističe se da je Vlada Srbije početkom jula ove godine usvojila novu Strategiju razvoja pravosuđa za period 2020-2025 i Revidirani Akcioni plan za Poglavlje 23, a da ti dokumenti, pored ostalog, predviđaju preduzimanje daljih mera i aktivnosti na poboljšanju efikasnosti pravosuđa.

U odgovoru Ministarstva se ne pominju tvrdnje Udruženja tužilaca da trpe određene pritiske u svom radu.

Izbori ’pod lupom’

Zbog strahovanja koje je izrazilo Udruženje tužilaca Srbije, deo civilnog društva, naročito onaj koji prati poglavlje 23, posvećeno vladavini prava u pregovorima Srbije i Evropske unije (EU) ističe kako će sa posebnom pažnjom pratiti izbore za buduće članove DVT i VSS.

Direktor nevladinog Fonda za otvoreno društvo, Milan Antonijević, za RSE kaže kako se, u kontekstu izbora, mora uzeti u obzir i da „izveštaj Evropske komisije jasno govori o pritiscima na pravosuđe u Srbiji“.

„Ova dva tela – DVT i VSS, po Ustavu su tela koja garantuju nezavisnost pravosuđa, samostalnost tužilaštva i oni su brana u odnosu na druge grane vlasti. Zbog toga je dobro pratiti ovaj proces“, kaže Antonijević.

On navodi da su prethodni izbori, 2016. godine, pratili manji pritisci i da su više bili prepušteni struci, a da sada dobijaju izveštaje koji ih zabrinjavaju.

„Na to smo i javno ukazivali u nadi da će se izvršna vlast povući i da te pritiske neće vršiti. Ovde ne govorimo samo o onima koji će biti izabrani u ova dva tela. Govorimo o svim sudijama i tužiocima koji moraju da osete zaštitu“, rekao je Antonijević.

Medijske hajke i komentari postupanja tužilaca

Sudije i tužioci su međutim u proteklom periodu bili izloženi hajci u tabloidima, ali i komentarisanju njihovih postupaka od strane predstavnika zakonodavne ili izvršne vlasti, što je moglo da utiče na njihov rad, kaže za RSE predsednica UTS.

Ona, kao ilustraciju, navodi da je nakon početka suđenja u slučaju „Jovanjica“ - poljoprivrednog dobra za koji se sumnja da je služilo kao paravan za uzgoj marihuane, a koji su kao "jednog od najvećih proizvođača organske hrane u Srbiji" ranijih godina posećivali ministri i drugi zvaničnici Srbije – fokus jednog medijskog portala bio na zameniku tužioca za organizovani kriminal.

„Ako vi napadate zamenika tužioca, vi napadate Tužilaštvo za organizovani kriminal“, ističe predsednica UTS koja navodi da njihov rad može biti predmet kritike, ali da u konkretnom slučaju nije kritikovana uvodna reč ili nešto slično, već je analizirana karijera tužioca.

Ona ipak dodaje da iako su tabloidne hajke neprihvatljive, misli i da takvi napadi ne bi trebalo preterano da utiču na rad javnih tužilaca. Kao problem međutim ističe kada predstavnici izvršne ili zakonodavne vlasti pozivaju tužilaštvo da reaguje ili tužioce nazivaju kukavicama, što ocenjuje pritiskom.

Način izbora tužilaca i dalje bez promene

Lidija Komlen Nikolić ističe da je i dalje aktuelan i stari problem da se tužioci biraju na predlog Vlade Srbije, u Narodnoj Skupštini. „Znači, zakonodavni okvir pruža mogućnost posrednog pritiska na karijeru javnog tužioca od strane izvršne vlasti“ kaže Komlen Nikolić.

Ona navodi da sliku stanja u pravosuđu kakvu je iznela, potvrđuje i pomenuti izveštaju Evropske komisije za koji kaže da „izričito navodi da nema napretka“ kada je nezavisnost pravosuđa u pitanju.

Šta su DVT i VSS?

Državno veće tužilaštva pravosudno je telo koja, po Ustavu Srbije, „u skladu sa zakonom, bira zamenike javnih tužilaca za trajno obavljanje funkcije, u istom ili drugom javnom tužilaštvu“, dok Visoki savet sudstva bira sudije za trajno obavljanje sudijske funkcije. Zbog te važne funkcije ih mnogi i definišu kao „branu u odnosu na druge grane vlasti“, odnosno prema zakonodavnoj koju čini Narodna skupština i izvršnoj koju čine predsednik republike i vlada Srbije.

Prema članu 5 Zakona o javnom tužilaštvu „Zabranjen je svaki uticaj na rad javnog tužilaštva i na postupanje u predmetima od strane izvršne i zakonodavne vlasti, korišćenjem javnog položaja, sredstava javnog informisanja ili na bilo koji drugi način kojim može da se ugrozi samostalnost u radu javnog tužilaštva“.

Izbori za Državno veće tužilaštva i Visoki savet sudstva poslednji put su održani 2016. godine i tada su ih pratili misija OEBS-a i njena Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).

U zajedničkom izveštaju OEBS-a i ODHIR-a koji je izdat nakon tih izbora, navedene su preporuke da se izmeni pravni okvir kako bi se promenio način izbora članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca i tako se umanji značaj Narodne skupštine u izbornom postupku, te da se omogući savetima da rade oslobođeni od neprimerenih uticaja, traženo je da se izmeni pravni okvir kako bi postupak sticanja statusa kandidata bio jasnije regulisan, kao i da se unapredi pravni okvir koji se tiče postupka po pravnim lekovima.

Partner u izradi izveštaja bio je NVO Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), čiji tadašnji direktor, Milan Antonijević, za RSE danas kaže da niti jedna od ovih stavki nije ispunjena.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG