Činjenica da je predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donald Tramp (Trump) ima slabiji COVID-19, bolest koju izaziva infekcija korona virusom, baca novo svetlo na ranjivost njegovog protivkandidata na predsedničkim izborima Džoa Bajdena (Joe Biden), ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) Tomaš Klvana (Tomas Klvana), gostujući profesor na Univerzitetu Njujork u Pragu.
RSE: Predsednik je sada u Bijeloj kući, ali on bi kao pacijent sa korona virusom trebao biti u izolaciji do 16. oktobra. Po vašem mišljenju, kako će kampanja teći dalje?
Klvana: Sigurno je da neće biti velikih okupljanja i to će biti veliki problem za Donalda Trampa jer on zaostaje u anketama, ne samo na saveznom nivou, već zaostaje i u anketama u državama u kojima oba kandidata imaju izjednačen broj glasova - možda u šest do deset država koje će odlučiti izbore. On je blizu, čak možda iza i u republikanskim državama. Dakle, on je slabija strana kampanje i mora promeniti putanju ove kampanje.
Takođe, što je iznenađujuće, ostaje bez novca. Tokom ljeta je potrošio dosta novca. Džo Bajden sada uživa prednost u novcu, što je važno za oglašavanje na televiziji i na društvenim medijima. To znači da Tramp neće biti u mogućnosti da učestvuje direktno u kampanji sa masovnim okupljanjima – u nečemu u čemu je veoma uživao.
Uz to, nema istu količinu novca za oglašavanje i nešto mora učiniti. On će vjerovatno održavati virtualna okupljanja, obratiće se svojim glasačima iz Bijele kuće, izdaleka. To je nešto čime se rugao Džou Bajdenu, ali će to i on prihvatiti.
RSE: Ako se očekuje, kako ste kazali, da se kampanja nastavi na virtualan način, Džo Bajdn pojačao je kampanju na skupovima i ličnim kontaktima sa ljudima. Da li je to važno?
Klvana: Da, to je važno zbog činjenice da je glavna kritika dolazila od desničara, Trampa i saveznika sa FOX kanala da je on mentalno nestabilan. Sada u kampanji mnogi glasači vide da je to propaganda.
Takođe, Bajden se drži protokola o sigurnosti - nosi maske na događajima, održava distancu. Ova odgovornost je direktan odgovor na Trampovu neodgovornost. To je nešto sa čime se Tramp ne može nositi.
RSE: Da li možete objasniti važnost predsedničkih debata i ličnih susreta tokom kampanje u SAD?
Klvana: Predsedničke debate su daleko najvažnije jer ako vidimo poslednju debatu, gledalaca je bilo manje nego tokom prve debate Hilari Klinton (Hillary Clinton) - Donald Tramp. Tada je bilo oko 80 miliona gledalaca, što je najgledanija debata do sada.
Ovdje je riječ o 73 miliona ljudi, plus milioni na strimingu. Iako nije bila najgledanija debata u američkoj istoriji, i dalje je to 80 i više miliona u SAD i u svetu. To je najodlučniji način i prilika da se predstavite ljudima, koji ne gledaju svakodnevno političke stvari. Većina ljudi to ne radi. A kada se oni uključe u predsedničku debatu, to je velika prilika za kandidate da nešto promene u kampanji.
Susreti sa ljudima su sa druge strane prilika da ožive svoje baze, da ubede ljude da izađu na glasanje. To je prilika da se kaže nešto veoma interesantno, da to prenesu državni mediji. U poređenju sa debatama, susreti ipak nisu toliko uticajni.
RSE: Kakav uticaj imaju ovi elementi na izborne ankete?
Klvana: Postoji mit u SAD da predsedničke debate odlučuju izbore. Ja nisam siguran da postoje dokazi za to. Čak i za prve poznate debate održane između Džona Kenedija (John Kennedy) i Ričarda Niksona (Richard Nixon) 1960. godine ne možemo reći da su bile odlučujuće u korist senatora Kenedija.
To ne možemo reći ni za debatu 1980. godine između Džimija Kartera (James Carter) i Ronalda Regana (Reagan), iako je bilo blizu da odluči izbore. Mnogi ljudi su se do tada bojali Regana i Karterova kampanja ga je portretirala kao opasnog antikomunistu koji želi započeti treći svetski rat. Tokom te debate mnogi ljudi, posebno oni koji ne gledaju političke vesti svaki dan, shvatili su da je to više crtani lik nego stvarni Ronald Regan. I sad neki analitičari govore da je to bio odlučujući faktor tokom te kampanje.
Osim toga, kampanje mogu prestaviti nove teme, mogu promeniti smer i pripremiti teren za ozbiljne promene. Same od sebe, one ništa ne menjaju.
RSE: Ako se aktuelna kampanja nastavi virtualno, da li je to od velikog značaja ili ne?
Klvana: To je od velikog značaja. To je velika teoretska prednost za Džoa Bajdena koji vodi u anketama. Njegovo vođstvo bilo je osam posto i sada raste jer postoji konsenzus da je Tramp izgubio svoju priliku.
Izgleda, takođe, da je Tramp propustio priliku da kapitalizira svoju bolest jer ne vidimo u anketama isti razvoj situacije kao što je to bilo u Velikoj Britaniji kada je Boris Džonson (Johnson, premijer Velike Britanije) tokom COVID-a dobio veliku prednost u anketama. Isto je bilo i u Brazilu sa predsednikom Bolsonarom, koji je dobio na popularnosti nakon bolesti. To ne vidimo kod Trampa za sada. Ali, rano je za bilo kakve zaključke.
RSE: Zašto to ne vidimo?
Klvana: Moja teorija je da postoji dosta ljudi koji daju podršku Trampu, 25 do 30 posto ljudi koji će ga podržati u bilo kojim okolnostima. Ali, postoji možda dodatnih 15 posto koji ga podržavaju jer ne vole demokrate ili ih se boje. Oni ne vole Trampa lično, znaju da nije pouzdan političar, ne vole njegovo ponašanje.
Podržavaju ga samo zato što ne bi dali podršku drugoj strani. Predsjednik Tramp nije političar koji se kao osoba dopada ljudima u SAD. Njemu je veoma teško da pridobije simpatije.
Facebook Forum