Inicijativu Sjedinjenih Američkih Država (SAD) za normalizacijom ekonomskih odnosa Srbije i Kosova privrednici vide kao značajan korak ka poboljšanju poslovne saradnje. Dok se poslovni ljudi iz Srbije nadaju većem izvozu, biznismeni sa Kosova najpre očekuju uklanjanje administrativnih barijera za plasman kosovske robe.
Zoran Drakulić, predsednik Poslovnog kluba Privrednik, koji okuplja najuspešnije biznismene u Srbiji, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da posebno ohrabruje otvaranje kancelarije američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije DFC u Beogradu.
„To je veoma značajno jer vidimo da se insistira na razvoju malih i srednjih preduzeća. Ovaj sektor bio je dosta zapostavljen i drago mi je da je došao u prvi plan. Već 15 godina pričam da je to najvažnije i dobro je da se konačno radi na tome“, naveo je Drakulić.
Nakon što su 4. septembra u Vašingtonu, u prisustvu predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Avdulah Hoti potpisali sporazume o ekonomskoj normalizaciji, u region je 20. septembra stigla američka visoka poslovna delegacija gde je, nakon posete Prištini, u Beogradu otvorena kancelarija DFC-ja.
Investicije 3,7 milijardi dolara
Vrednost infrastrukturnih projekata, izgradnje puteva i pruga, za povezivanje Beograda i Prištine o kojima se razgovara sa predstavnicima DFC-ja je oko 3,7 milijardi dolara, saopšteno je 22. septembra za Radio Slobodna Evropa (RSE) iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije.
Zoran Drakulić, vlasnik Point Grupe, koja je u Srbiji lider u proizvodnji obnovljivih izvora energije, kaže da je najava normalizacije privrednih odnosa generalno dobra vest za biznis ali i za samu njegovu kompaniju koja je na Kosovo izvozila 12 odsto proizvodnje.
“Posle izvoza nekih desetak hiljada tona peleta na Kosovo, nakon uvođenja kosovskih sankcija mi smo faktički pali na nulu. Za našu kompaniju kosovsko tržište je značajno, relativno veliko, s obzirom da oni to ne prave. Puno nam znači ponovno otvaranje i što ćemo opet tamo da izvozimo”, ističe Drakulić.
Vlada Kosova ukinula je u aprilu takse od 100 odsto na uvoz proizvoda iz Srbije i Bosne i Hercegovine koje je uvela u novembru 2018. zbog toga što, kako je tada objasnila vlast premijera Ramuša Haradinaja, Beograd “blokira izvoz kosovskih proizvoda” i uz obrazloženje da CEFTA sporazum o slobodnoj trgovini na Balkanu ne funkcioniše.
Drakulić dodaje da je za poslovni svet obećavajuća i najavljena izgradnja puteva, posebno prema luci Drač, jer će roba brže i jeftinije stizati na odredište, ali napominje i da bolje političke relacije pospešuju privredu.
“To jako pomaže, mada smo mi i pre toga imali veoma dobre odnose sa našim partnerima sa Kosova”, zaključio je Zoran Drakulić.
Milijarda za mala preduzeća
U Beogradu je najavljeno da su u planu i projekti od milijardu dolara za mala i srednja preduzeća uz učešće DFC-ja, koji je zapravo banka koja u zemljama u razvoju kroz pozajmice i garancije podržava male biznise, žensko preduzetništvo i tehnički razvoj.
Milan Knežević, član Srpske asocijacije malih i srednjih preduzeća, rekao je za RSE da politika drži ključ privrede u svojim rukama.
„Carinske barijere pojedincima i partijama omogućavaju enormne profite. Zato i ne dozvoljavaju da tržište bude slobodno. Privrednici uvek sarađuju tamo gde imaju interesa. Međutim normalizacija odnosa se ne može napraviti ako državne politike to ne dozvoljavaju“, naveo je Knežević.
Pregovori u Beloj kući: Šta su potpisali Srbija i Kosovo?
Kao vlasnik beogradske konfekcije Modus, Knežević je svojevremeno izvozio na Kosovo i danas kaže da bi opet sarađivao sa tamošnjim privrednicima.
„Nemam nikakav predznak nacionalni, ni politički, ni bilo kakvu dozu isključivosti. Imao sam jako kredibilne ljude u Prištini kojima sam slao kombije robe i nikada nisam pitao za plaćanje. Ljudi sa Kosova imaju sjajnu poslovnu etiku i kada vam nešto kažu ta reč više vredi od svih ugovora zajedno“, istakao je Knežević.
Administrativne prepreke za Kosovo
Carinska deklaracija robe, komercijalna faktura i potvrda o poreklu neki su od dokumenata koji su kosovskim privrednicima potrebni za izvoz svojih proizvoda u druge zemlje. Međutim, u mnogim slučajevima ovi dokumenti na kojima piše "Republika Kosovo" nisu priznati od srpskih carinskih organa, kažu u Carini Kosova.
Privrednici na Kosovu, međutim, smatraju da će sporazum o ekonomskoj normalizaciji eliminisati te barijere.
Portparol Carine Kosova Adriatik Staviljeci (Stavileci) navodi u izjavi za RSE da su srpske vlasti, s vremena na vreme, ometale izvoz robe sa Kosova u Srbiju tako što nisu priznavale dokumenta koje izdaje Kosovo.
„Sa Srbijom smo imali više problema političke prirode, nego tehničke. Imali smo problema sa fitosanitarnim sertifikatima koji s vremena na vreme nisu bili prihvaćeni. Imali smo problema i sa ’zvaničnim izlazima’ preko granice. Srpske vlasti ne smatraju zvaničnim izlazom prelaz kamiona na graničnom prelazu Merdare, već to nazivaju unutrašnjim tranzitom, i onda roba mora da ide u Srbiju preko Severne Makedonije“, kaže Staviljeci.
Šaćir Paljuši (Shaqir Palushi), vlasnik kompanije Frutex iz Suve Reke koja se bavi proizvodnjom energetskih i bezalkoholnih pića, kaže da, osim prepreka, roba sa Kosova i nije toliko poželjna u Srbiji.
„Naši proizvodi koji se izvoze u Srbiju uglavnom idu za Preševsku dolinu. U drugim delovima Srbije to je gotovo nemoguće zbog predrasuda i potrošača ali i trgovaca kada je u pitanju proizvod na kom piše „Made in Kosova““, navodi Paljuši.
On je rekao da prethodnih godina Srbija, kako je objasnio, prvo nije priznavala dokumente na kojima piše ’Kosovo’, pa da ih je onda priznala.
„Ali je onda s vremena na vreme bilo i ostalih barijera kada nam nisu dopustili da izvezemo našu robu“, rekao je Paljuši.
Po podacima kosovske Agencije za statistiku, Kosovo je u julu 2020. izvezlo robu vrednosti od oko četiri miliona evra, dok je uvoz iz Srbije bio oko 19 miliona.
Projekti za puteve i pruge
Infrastrukturno povezivanje Kosova i Srbije
Kako je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije navelo za RSE, u okviru projekata vrednih 3,7 milijardi dolara za povezivanje Beograda i Prištine, do sada je obezbeđeno finansiranje za prvu deonicu autoputa Niš-Merdare-Priština, dugu 33 kilometra od Niša do Pločnika, dok je procenjena vrednost cele saobraćajnice od 100 kilometara nešto veća od milijarde evra.
Ministarstvo je saopštilo da se razmatra izgradnja autoputa Bujanovac-Končulj-Gnjilane-Štrpce od 78 kilometara, rehabilitacija puta Ribariće-Brnjak-Zubin potok (28km), kao i brze saobraćajnice Raška-Jarinje-Kosovska Mitrovica (61km). Železnički prioritet je, navodi se, rekonstrukcija pruge Niš-Merdare-Priština, odnosno deonica Doljevac-Kuršumlija-Merdare (87km) i Merdare-Priština (43km), a jedan od predloženih projekata je i pruga Priština-Kosovo Polje-Đeneral Janković–granica sa Severnom Makedonijom.
Za saradnju 77 odsto građana
Regionalni savet za saradnju (RCC), organizacija sa sedištem u Sarajevu koja okuplja 12 zemalja Jugoistočne Evrope, saopštila je u izveštaju za 2020. godinu da 77 odsto građana Zapadnog Balkana smatra da je regionalna saradnja važna i da kao najveći problem 45 odsto ispitanih vidi nezaposlenost.
U istraživanju Balkanski barometar, koje je obuhvatilo 6.000 građana i više od 1.200 kompanija iz regiona, zaključeno je da je 40 odsto građana zabrinuto zbog ekonomske situacije.
"Odlazak kvalifikovane radne snage postao je glavna briga naših građana. Taj procenat je sa nula odsto 2015. godine porastao na sadašnjih 20 odsto. Zapanjujućih 71 odsto mladih sa Zapadnog Balkana razmišlja o odlasku u inostranstvo radi posla", saopštila je u junu Maljinda Bregu, generalna sekretarka RCC-a.
Čak trećina ispitanih građana i biznismena u Srbiji, Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, korupciju i kriminal navela je kao jednu od najvećih prepreka za bolji život, dok je 17 odsto domaćinstava prijavilo da niko od članova porodice nema posao.
Ovo ispitivanje javnog mnjenja pokazalo je i da je 72 odsto ljudi zabrinuto da će situacija sa korona virusom dodatno urušiti i onako slabu ekonomiju, da je 60 odsto privrednika zbog toga smanjilo obim poslovanja, da je 20 odsto prekinulo poslove, kao i da je otkaze radnicima uručilo pet odsto njih.
