Šefovi diplomatija zemalja članica Evropske unije (EU) saopštili su nakon sastanka u Berlinu 28. avgusta da su se složili da se uvedu sankcije za 20 visokih zvaničnika Belorusije, koji se sumnjiče da su umešani u izborne mahinacije i policijsko nasilje protiv opozicionih demonstranata nakon spornih predsedničkih izbora u toj zemlji.
Ministri su saopštili da bi u nekom trenutku na toj listi mogao da se nađe i sam Aleksandar Lukašenko, koji vlada Belorusijom poslednjjih 26 godina.
Litvanski ministar spoljnih poslova Linas Linkevičijus rekao je da bi izricanje sankcija samo protiv 20 beloruskih pojedinaca povezanih sa izbornom prevarom ili represijom bio „previše simboličan potez“.
Letonski ministar spoljnih poslova Edgars Rinkevič složio se sa tim, rekavši da sankcije protiv 20 pojedinaca neće biti dovoljne.
Rinkevič kaže da je Letonija sastavljala listu zabrane putovanja sa više imena.
Najviši diplomata Estonije, Urmas Reinsalu, jedan je od onih koji su tvrdili da bi se Lukašenko trebao pojaviti na listi sankcija EU. Reinsalu je za Radio Slobodna Evropa van Berlinskog skupa rekao da EU "treba da ima odlučan stav" i preduzme akcije koje "daju jasan i snažan glas" o beloruskoj političkoj krizi.
Lukašenko takođe najavljuje sankcije
Lukašenko je 28. avgusta najavio da će odgovoriti na sankcije EU nametanjem sopstvenih sankcija dvema susednim državama članicama Unije, Poljskoj i Litvaniji.
Ruska novinska agencija Interfaks prenosi da je Lukašenko pozvao članove njegove vlade da podnesu predloge o preusmeravanju "komercijalnih tokova" iz litvanskih luka.
Borel pozvao Rusiju da ne interveniše u Belorusiji
Šef evropske diplomatije Žozep Borel pozvao je u petak nakon berlinskog sastanka Rusiju da se suzdrži od intervencije u Belorusiji i da "poštuje demokratsko pravo" naroda u toj zemlji.
"Ako Rusija poštuje nezavisnost i suverenitet jedne nacije, ona mora da poštuje želje i demokratski izbor beloruskog naroda", rekao je Borel novinarima, pošto je predsednik Rusije Vladimir Putin nedavno izjavio da je spreman da uputi svoje snage u susednu Belorusiju ako se u toj zemlji pogorša situacija.
Borel je podsetio da je od ruskih zvaničnika u nekoliko navrata čuo da ono što se dešava u Belorusiji predstavlja unutrašnje pitanje te zemlje i da ne želi strano uplitanje.
"Nadam se da to važi i za samu Rusiju", rekao je visoki zvaničnik Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost novinarima.
Putin je u četvrtak izrazio spremnost da uputi snage u Belorusiju ako se pogorša situacija sa protestima građana koji osporovaju predsedničke izbore održane 9. avgusta.
OEBS nudi pomoć u otvaranju dijaloga
U međuvremenu, predsedavajući Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), premijer Albanije i njen ministar za Evropu i spoljne poslove, Edi Rama, u petak je ponudio pomoć Belorusiji koja je u dubokoj krizi posle spornih predsedničkih izbora 9. avgusta.
Rama je na sastanku održanom 28. avgusta u Beču saopštio delegatima da OEBS ne bi trebalo “da se meša u unutrašnje stvari Belorusije”, ali je naglasio da se moraju okončati kršenja ljudskih prava građana te zemlje.
Ana Linde, ministarka spoljnih poslova Švedske, zemlje koja će sledeća predsedavati OEBS-om, ponudila je da dođe u zvaničnu posetu Belorusiji kako bi pružila podršku započinjanju otvorenog i konstruktivnog dijaloga u toj zemlji.
Rasprave u Berlinu i Beču deo su širih nastojanja međunarodne zajednice da se pronađe rešenje za političku krizu u Belorusiji, u kojoj se gotovo tri sedmice održavaju masovni protesti na kojima demonstranti dovode u pitanje zvanične reultate predsedničkih izbora koji su održani 9. avgusta i na kojima je Lukašenko odneo ubedljivu pobedu.
Lukašenko je optužio Zapad za vođenje "diplomatskog rata" protiv Belorusije, tvrdeći da zapadne sile nastoje da iskoriste nestabilnost u njegovoj zemlji da bi joj anektirale teritoriju.
Takođe je poslednjih nedelja u više navrata optužio NATO za nagomilavanje snaga blizu belorusko-poljske granice.
Ali generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg više puta je negirao Lukašenkove navode.
