Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana pozvalo je na razgovor otpravnicu poslova Ambasade Srbije u toj zemlji Danicu Veinović, a kao razlog se navodi oružje koje je iz Srbije upućeno u Jermeniju.
Kako javlja servis Radija Slobodna Evropa u Bakuu, u pitanju su minobacači i municija raznog kalibra.
Na granici Azerbejdžana i Jermenije, 12. jula su izbili oružani sukobi koji su trajali nekoliko dana, a strane se međusobno optužuju za napade na prvim linijama i granatiranje sela.
U izjavi zamenika ministra spoljnih poslova Azerbejdžana Helefa Helefova (Xələf Xələfov) sa kojim se diplomatska predstavnica Srbije Danica Veinović susrela 20. jula, podseća se da Azerbejdžan i Srbija imaju strateško partnerstvo.
U izjavi se podseća i da je 2013. godine između dveju zemalja potpisana Deklaracija o prijateljstvu i strateškom partnerstvu na nivou šefova država, kao i zajednički akcioni plan za strateško partnerstvo u 2018. godini.
"Srpska otpravnica poslova u Azerbejdžanu Danica Veinović rekla je da nema informacije o tim pitanjima i obećala je da će ih proslediti srpskoj strani", navodi se u izjavi.
Ljajić: Nije bilo prepreka za izvoz oružja u Jermeniju
Radio Slobodna Evropa je u ponedeljak 20. jula povodom dešavanja u Azerbejdžanu uputio pitanja Ministarstvu spoljnih poslova Srbije i Vladi Republike Srbije, ali do objavljivanja ove vesti nismo dobili odgovor niti se bilo ko od zvaničnika Republike Srbije ovim povodom oglasio.
Na poziv RSE nije odgovorio ni potpredsednik Vlade Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, koji je prethodno za Nova.rs izjavio da je oružje u Jermeniju izvezla jedna privatna kompanija čije ime ne sme da iznosi u javnost.
„Ne mogu da kažem o kojoj je firmi reč, ali se zna da je izvozila uglavnom puške i pištolje, da je vrednost manja od milion evra i da je roba isporučena u dve ture, u maju i junu”, rekao je Ljajić.
Ljajić je rekao da nije bilo nikakvog osnova da se ne dozvoli izvoz u Jermeniju.
“Poznato je da Srbija nikada ne daje dozvolu za izvoz u zemlje koje se nalaze pod bilo kakvim sankcijama. U ovom slučaju protiv Jermenije nema trenutno nikakvih sankcija EU, UN, SAD ili Rusije, a ako nemate formalnih sankcija jako je teško da odbijete zahtev navedene države, u ovom slučaju Jermenije”, naveo je Ljajić.
Krajnju dozvolu za izvoz oružja daje Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija nakon pozitivnih mišljenja Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova i Bezbednosno informativne agencije (BIA).
Ljajić je dodao da zvaničnici Srbije sada moraju da razgovaraju sa predstavnicima Azerbejdžana i da ne dozvole da ova situacija naruši međunarodne odnose.
Šta se dešava između Azerbejdžana i Jermenije?
Sukob između dve zemlje izbio je 1988. godine usled zahteva etničkih Jermena za neovisnošću Nagorno-Karabah regije u Azerbejdžanu i ujedinjenju sa Jermenijom u momentu kada se rušio Sovjetski savez.
Sam rat oko teritorije trajao je od 1992. do 1994. godine. Završio je potpunom ili djelomičnom kontrolom Jermenije nad Nagorno-Karabakhom i sedam pridruženih teritorija.
Za razliku od ranijih, posljednji sukob, 12. jula 2020. godine, počeo je daleko od regije Nagorno-Karabakha, na međunarodno priznatoj granici između dve zemlje.
Evropska unija, Sjedinjene Države kao i Rusija pozvali su na suzdržanost. Američki State Department pozvao je obje strane da se pridržavaju prekida vatre i da nastave pregovore kojima se nastoji postignuti mirno rješenje Nagorno-Karabakh konflikta.
