Crnogorska partija iz Novog Sada pozvala je zvanični Beograd da javno osudi "masovna političko-crkvena okupljanja unutar Crne Gore koja su u suprotnosti sa borbom te države da stavi širenje korona virusa pod kontrolu", piše u saopštenju te partije.
U saopštenju se navodi da su aktuelni protesti koje predvodi Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori "jeftina kopija starih zabluda iz devedesetih, koje su se ogledale u raznim formama jogurt revolucija, balvan revolucija i sličnih 'spontanih' protesta".
"Svi ovi protesti su uvek inspirisani iz centra koji se javno deklariše da nije umešan i koji danas najviše tobožnje brige iskazuje za situaciju u Crnoj Gori. Taj centar je - iskustvo nas uči - nekako uvek u Beogradu. Teško da je to slučajnost. Mora se posumnjati na neku vrstu kontinuirane politike koja vodi destabilizaciji regiona, koja je možda i šira priča od ove beogradske niti", navodi se u saopštenju za javnost.
- Vulin: Crna Gora postaje izvor nestabilnosti u regionu
- Vučić: Zabrinut sam zbog situacije u Crnoj Gori
Dodaje se da ti "neodgovorni krugovi" ne brinu za rizike po zdravlje od javnih okupljanja po stanovništvo, već su "kao i obično spremni da poture obične građane ispred sebe rizikujući njihovo zdravlje" i da se iza njihove "tobožnje brige za situaciju u Crnoj Gori krije nešto sasvim drugo".
"Pozdravljamo umerenu reakciju vlasti u Crnoj Gori na pokušaje da se unazadi ogroman uspeh postignut protiv pandemije korona virusa. Ali ne treba odstupiti od zaštite stanovništva. I u Srbiji smo imali brojne primjere kako neke verske organizacije ne poštuju epidemiološke mjere. Navodna borba za vjerske slobode nema primat nad zakonom i ustavom. Niko nema pravo da ugrožava pravo građana na zdravlje, rad i na postepenu normalizaciju života", navodi se u saopštenju.
Ocenjuje se da se slični primeri ugrožavanja zdravlja građana vide i u Srbiji "gde se izgleda potpuno odustalo od brige za javno zdravlje", što se vidi kroz "neodgovorne mitinge i kontramitinge".
Podsetimo, episkop Srpske pravoslavne crkve (SPC) Joanikije i osam sveštenika pušteni su u noći između 15. i 16. maja iz pritvora u kojem su proveli 72 sata zbog organizovanja litije u Nikšiću na kojoj je učestvovalo nekoliko hiljada građana uprkos zabrani javnih okupljanja.
Zbog pritvaranja episkopa i sveštenika u sredu uveče (13. maja) održani su protesti u Pljevljima i Nikšiću, a u sukobima pristalica SPC i crnogorske policije povređeno je 26 policajaca i privedeno više od 45 demonstranata. I naredne noći, 14. maja, održani su protesti u više crnogorskih gradova ali su prošli bez incidenata.
Tenzije između vlasti i SPC počele su, nakon usvajanja Zakona o slobodi vjeroispovijesti, u Skupštini Crne Gore 27. decembra prošle godine.
Zakon propisuje da verske zajednice moraju da dokažu vlasništvo nad crkvenom imovinom koja se sagrađena do 1918. godine, a ukoliko takvih dokaza nema, ta imovina će se smatrati imovinom državnom. Zbog usvajanja zakona organizovane su višemesečne masovne protestne litije SPC sve do 13. marta kada su zbog epidemije COVID-19 zabranjena javna okupljanja.
