Broj Kurana u kući, kontakti sa ljudima u inostranstvu, gledanje nedozvoljenih fotografija na internetu, nošenje burki u javnosti, ali i podnošenje zahteva za pasoš, neki su razlozi zbog kojih kineske vlasti zatvaraju pripadnike kineske muslimanske manjinske grupe Ujgure u kampove za prevaspitavanje.
Kina negira optužbe o mučenju i navodi da su kampovi, zapravo, škole u kojima se bore protiv terorizma.
"Dosije Karakaks", dokument u koji je britanski BBC imao uvid, otkriva na koji način se Kina odnosi prema muslimanima koje drži u zarobljeništvu u kampovima širom zemlje.
Dokument pokazuje da vlasti u Kini imaju najličnije podatke za oko 3.000 Ujgura koji žive u zapadnoj kineskoj provinciji Sinđijang (Xinjiang).
Kina poseduje lične podatke o Ujgurima
Izveštaj na 137 strana sadrži informacije o tome koliko se često ljudi mole, kako se oblače, sa kim kontaktiraju, ali i kako se njihovi članovi porodice ponašaju.
Podaci su prikupljani tokom 2017. godine, kada su vlasti poslale timove Komunističke partije u Sinđijang, kako bi prikupili što više podataka o Ujgurima i njihovom načinu života.
Svaki tim je dobio određeni broj ujgurskih domaćinstava koje je posetio, sprijateljio se sa porodicama i sačinio izveštaj o tome da li je domaćinstvo religiozno, koliko Kurana imaju u kući i slično.
Takođe, skupljani su i podaci o tome kakvi su njihovi porodični odnosi, koliko su bliski sa drugim članovima iz svoje familije.
Izveštaj pokazuje i da li ljudi imaju rodbinu ili poznanike u inostranstvu, što se smatra jednim od najozbiljnijih pokazatelja moguće nelojalnosti i skoro uvek znači da je zatvaranje u kamp prilično izvesno.
Nakon opisa dnevne rutine i navika osobe, u finalnom pasusu se nalazi "presuda", odnosno zaključak, o tome da li se poručuje zatvaranje u kamp ili, ukoliko se osoba već nalazi u njemu, da li je spremna za puštanje ili je boravak potrebno produžiti.
Skoro 90 odsto ljudi sa spiska su osuđeni na jednogodišnji program u kampovima.
Takođe, u izveštaju se konstatuje i da li oni koji su ranije pušteni na slobodu, treba da budu vraćeni u zatočeništvo.
Prikupljene informacije se nalaze u objedinjenoj bazi podataka, koja pored podataka dobijenih sa terena, sadrži i policijske dosijee, ali i snimke sa nadzornih kamera te lične podatke iz telefona nadgledanih osoba ujgurskog porekla.
Izveštaj je procurio zahvaljujući izvoru koji je i 2019. godine objavio gomilu osetljivih informacija o tome kako se kineske vlasti ophode prema ujgurskim zatvorenicima u kampovima.
Kina odbacuje sve optužbe, navodeći da su kampovi, zapravo, škole i da je njihov cilj borba protiv terorizma i religijskog ekstremizma.
Zašto se ljudi zatvaraju?
Razlozi za pritvaranje su brojni, od pretpostavke da imanje prijatelja u inostranstvu predstavlja bezbednosni rizik pa sve do nošenja burke na ulici.
Neki od zatvorenika odvedeni su u kampove jer su podneli zahtev za izdavanje pasoša, zbog toga što vlasti u Sinđijangu smatraju da je namera da se putuje van zemlje znak radikalnog ponašanja. Drugi su zatvoreni jer su slučajno posetili stranu internet stranicu koja je registrovana van Kine.
Ljudi su zatvarani i ne samo zbog ličnih radnji iz prošlosti, već i zbog nečega što su učinili članovi njihove porodice. Tako je, jedan muškarac, odvedeni u kamp zbog toga što su njegove ćerke nosile burku, a sin iskazivao islamska politička uverenja.
Sve to navelo je vlasti Kine na zaključak da ova porodica gaji netrpeljivost prema kineskoj državi i narodu te da je otac direktno odgovoran za radnje i stavove svoje dece.
Jedan od najčešćih razloga za zatvaranje je i kršenje kineskih zakona kada je reč o planiranju porodice. Vlasti smatraju da činjenica da Ujguri imaju više dece pokazuje njihovu privrženost islamskoj kulturi i tradiciji.
Ko su Ujguri?
Svih 311 osoba koje se nalaze na spisku su iz mesta Karakaks, koji se nalazi u blizini grada Hotan u južnom delu Sinđijanga, oblasti u kojoj 90 odsto stanovništva čine Ujguri.
Oni su u svom izgledu, jeziku i kulturi bliži narodima centralne Azije nego Han Kinezima, koji su najdominantnija etnička grupa u Kini.
Poslednjih decenija milioni Han Kineza se doselilo u Sinđijang, što je dovelo do rasta etničkih tenzija, ali i ekonomskog isključivanja Ujgura.
To ponekad dovodi i do nasilnih sukoba, što Peking koristi kako bi što okrutnije odgovorio na "bezbednosne pretnje".
Ujguri su, zajedno sa ostalim muslimanskim manjinama, poput Kazahstanaca ili Kirgistanaca, postali meta za kineske vlasti i odvođenje u kampove za prevaspitavanje, jer se smatra da njihova religija predstavlja pretnju za kinesku državu i komunizam.
Facebook Forum