Predsednik Upravnog odbora Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Norbert Šinković rekao je da novinari ne mogu da očekuju od građana solidarnost ako ne govore o njihovim problemima.
„A ne smete da govorite o njihovim problemima jer ćete izgubiti ekonomsku podršku ili će da zvoni telefon kod urednika sa zahtevima da nešto promeni ili ne pušta, da novinari ne postavljaju pitanja na pres konferencijama“, naveo je Šinković na tribini u Beogradu "Gde je nestala novinarska solidarnost u Srbiji?" u organizaciji nedeljnika "Vreme".
On kaže da se tako ulazi u začarani krug koji vodi da toga da postoji muzika, džuboks i striming servisi, a da nigde nema javnog interesa ili ga ima u jako malom procentu.
Dragana Pejović, novinarka nedeljnika NIN i predstavnica Udruženja novinara Srbije (UNS) smatra da je minimum solidarnosti oko radnih prava koje novinari nemaju i gotovo i da ih i ne pominju.
„Mi smo na primer u NIN-u neka svoja prava da popravimo naš ekonomski status svesno žrtvovali da bismo imali neku slobodu da pišemo ono što smatramo da treba“, rekla je Pejović.
Ona je objasnila da zaposleni u ovom nedeljniku imaju sindikat u kome su svi članovi redakcije.
„Mi branimo pravo našeg glavnog urednika da nešto objavi ili pravo da donese odluku pred kompanijom, a sa druge strane, iako nismo zadovoljni svojim ekonomskim statusom, platama, honorarnim statusom određenih kolega, mi ta pitanja za sada držimo u tišini“, navela je Pejović.
Veran Matić iz Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) ukazao je da se u prethodnim godinama dešavala konstantna erozija solidarnosti u medijskoj zajednici zbog suočavanja sa ekonomskim problemima i borbom za opstanak medija.
„I danas se reaguje na sličan način kao 90-ih, kao da je odnos i razlika između analognog i digitalnog. Mi sad u digitalnom dobu reagujemo analogno. Znači, saopštenja, okupimo se negde, malo protestujemo dve-tri večeri i onda to splasne jer se već dogodio novi događaj koji zahteva neku novu reakciju“, naveo je Matić.
On smatra da postoji kapacitet za solidarnost, ali da je potrebno nešto drastično da bi se ona ispoljila, poput situacije kada je novinaru portala Žig info Milanu Jovanoviću zapaljena kuća. Ali kaže da nije dobro što na suđenje za to delo ne dolaze novinari, kao što nisu dolazili ni na suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije, vlasnika nedeljnika Evropljanin i dnevnih novina Dnevni telegraf.
„Ja sam mislio, na primer, da je to idealno mesto da dolaze studenti novinarstva, da profesori novinarstva, naše kolege, dovode studente da prate uživo nešto što se istorijski događa. Ne događa se tako često suđenje za jedno tako drastično ubistvo i to šefu Državne bezbednosti. Ne, nikoga nije bilo“, rekao je Matić.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić govorio je o novinarskoj solidarnosti iz svog ličnog ugla.
„’Kikindske’ kao mali medij, kao lokalne novine su dosta puta bile u svojoj 21-dišnjoj istoriji izložene pritiscima, pretnjama, raznim nepodopštinama vlasti i mogu da se pohvalim da smo svaki put nailazili na podršku kolega, da smo i u Kikindi i u Beogradu organizovali skupove koji su bili dobro posećeni i da su nam kolege priskakale u pomoć kada smo bili u finansijskom problemu“, rekao je Bodrožić.
