Moguća izmenjena metodologija u pristupnom procesu EU ostaje na čekanju do novog saziva Evropske komisije koja bi trebala da preuzme mandat 1. decembra ove godine, rekla je ministarka inostranih poslova Finske Tytti Tuppurainen na kraju ministarskog sastanka gde se raspravljalo o proširenju EU prema Zapadnom Balkanu.
Iako je istakla da francuski predlog nije bio predmet rasprave, Tytti Tuppurainen je priznala da su zemlje članice podeljene oko ovog dokumenta.
“Neke zemlje su ovaj predlog pozdravile, a neke druge su izrazile zabrinutost”, rekla je ministarka inostranih poslova Finske, čija zemlja predsedava Evropskom unijom.
Ona je naglasila da su se svi ministri složili da treba nastaviti sa podrškom reformskom procesu u regionu, te se radi na sledećim koracima u cilju pripreme rasprave na nivou lidera zemalja članica EU, koja je najavljena za naredno proleće.
Pismo sa kojeg je Hrvatska povukla potpis
Prethodno je u Briselu saopšteno da sedam država članica EU Evropske komisije traži da se izradi nova strategija o proširenju do januara 2020.
Potom je Hrvatska je povukla potpis sa ovog pisma, a razlog je, kako je objasnio zvanični Zagreb, to što se svi procesi koji se traže putem pisma dešavati prilikom hrvatskog predsedavanja Evropskom unijom, koje počinje 1. januara naredne godine.
Državna sekretraka Hrvatske Andreja Metelko-Zgombić je novinarima u Briselu istakla da to ne znači da Hrvatska ne podržava sadržaj ovog pisma, te da stajališta zvaničnog Zagreba ostaju “jasna i dosledna”.
“Međutim, kao država koja će uskoro preuzeti predsjedanje nije uobičajeno da se normalno svrstavamo uz neki konkretan prijedlog. Tako da mislimo da ćemo tokom našeg predsjedavanja bolje doprinijeti napretku u ovoj politici proširenja, a da se formalno oko toga ne svrstamo u ovom pismu”, izjavila je Metelko-Zgombić.
Proširenje bez odlaganja
U prvoj verziji pisma, Hrvatska je bila jedna od sedam potpisnica pisma koje je u ponedeljak upućeno dolazećem predsedniku Evropske komisije, a u kojem se uz Hrvatsku još šest članica Evropske unije pridružilo Francuskoj u pozivu Evropskoj komisiji da do januara naredne godine izradi novu strategiju za što efikasniji proces u pristupnim pregovorima.
Za razliku od Francuske, oni traže nastavak procesa proširenja “bez nepotrebnog odlaganja”.
“Ne postoji održiva alternativa punopravnom članstvu zemalja Zapadnog Balkana u EU ako želimo efikasno da zaštitimo svoje interese u region”, podvukli su ministri inostranih poslova Austrije, Hrvatske, Češke Republike, Italije, Poljske, Slovačke i Slovenije, u pismu koji su oni u ponedeljak uputili odlazećem predsedniku Evropske Komisije Jean Claude Junckeru.
- RSE saznaje: Francuska izašla sa novim principima za proširenje
- Savet opštih poslova EU raspravlja o proširenju
Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid u ovo pismo u kojem se između ostalog priznaje da trenutni proces pridruživanja na Zapadnom Balkanu “napreduje polako i pomalo neravnomerno”.
“Stoga smo spremni da se konstruktivno uključimo u nastojanju da poboljšamo ovaj proces. Učinićemo to pod razumevanjem da se taj poduhvat sprovodi na efikasan način i bude orijentisan na rezultate, te omogućava EU da postigne konsenzus o otvaranju pregovora o pristupanju sa Albanijom i Severnom Makedonijom u martu 2020. godine”, stoji u pismu u koji Radio Slobodna Evropa ima uvid.
Šefovi diplomatija šest evropskih zemalja ponavljaju da se u vreme obeležavanja 30 godišnjice pada Gvozdene zavese koja je započela eru ujedinjenja Evrope, “konsolidacija Evrope ne može biti završena bez Zapadnog Balkana”.
“Otvorenost EU prema svim evropskim državama koje dele naše vrednosti i spremne su da prihvate pravnu stečevinu EU-a najvažnije je za istorijsku misiju Unije za dovršavanje evropskog ujedinjenja”, poručuje se u pismu.
Ministri inostranih poslova Austrije, Hrvatske, Češke Republike, Italije, Poljske, Slovačke i Slovenije takođe ocenjuju da nema sumnje da se trajna stabilnost i sigurnost kao i nastavak reformskih procesa u regionu najbolje mogu postići integracijom u EU, te da proces pridruživanja jeste, prema njima, najvažniji instrument za postizanje ovog cilja, čime ključni doprinos sigurnosti i prosperitetu Unije.
