Tabloidizacija slučaja pokazuje koliko smo kao društvo daleko od razumevanja pojave nasilja među mladima, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) stručnjakinja za rad sa mladima Ida Boka, komentarišući slučaj smrti sedamnaestogodišnjaka u severnobanatskom mestu Novi Kneževac.
U proteklih nekoliko dana tabloidi u Srbiji su senzacionalistički izveštavali o smrti mladića u Novom Kneževcu, koga su, prema sumnji policije, pretukla na smrt četvorica vršnjaka, od kojih su dvojica maloletni. Osumnjičeni su trenutno u tridesetodnevnom pritvoru.
Kako navodi policija, tuča je nastala nakon kraće rasprave, kada su osumnjičeni počeli da šutiraju mladića i da ga udaraju rukama i nogama. Od zadobijenih povreda mladić je preminuo. Njegovo telo pronađeno je u parku u Novom Kneževcu 18. septembra.
"Jako malo informacija dolazi do javnosti, a reakcija je neka potreba za linčom tih mladića koji su počinili nasilje koje je dovelo do smrti. Institucije su u nekom momentu zakazale. Vidimo da imamo jednu mladu osobu koja je preminula, a imamo mlade ljude koji će završiti iza rešetaka ako sud utvrdi njihovu odgovornost, a rehabilitacija i povratak u društvo u tim okvirima nisu mogući", navodi Ida Boka.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od 2013. godine do sredine prošle godine u Srbiji je zabeleženo 50 slučajeva ubistava čiji su počinioci maloletnici.
Boka kaže da je ključno da zajednica razume da je u ovim slučajevima žrtve nisu samo ubijeni ljudi, već da je problem mnogo širi.
"Ne pričamo mi samo o ubijenim ljudima, već i o njihovim porodicama, o porodicama onih koji su počinili ta krivična dela. Ukoliko te mlade osobe koje su osumnjičene tretiramo po principu - baš nas briga za njih samo da pravda bude zadovoljena i da odu u zatvor, postižemo to da će taj problem da se ponavlja. Mi moramo da se bavimo i počiniocima, mladima, pre nego što se zločin desi. Problem je i u slaboj saradnji između institucija, to izostaje", navodi ona.
Samo ovaj mesec nekoliko slučajeva nasilja
Osim smrti sedamnaestogodišnjaka u Novom Kneževcu, prošle nedelje je još jedan slučaj vršnjačkog nasilja uznemirio javnost: reč je o snimku nasilja u kojem učenica jedne škole u beogradskoj gradskoj opštini Barajevo, uz pomoć još jedne vršnjakinje, maltretira drugu učenicu.
Policija je po nalogu Odeljenja za maloletnike Višeg javnog tužilaštva u Beogradu podnela krivičnu prijavu za nasilničko ponašanje protiv dve devojčice koje su šamarale treću, a zbog ovog slučaja smenjen je i direktor škole.
Reagujući na slučajeve vršnjačkog nasilja, ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je da su škole dužne da prijave vršnjačko nasilje, ali da je neophodno da Tužilaštvo, Centar za socijalni rad i direktori škole pokrenu postupke protiv roditelja.
"U sprečavanju vršnjačkog nasilja uspeli smo da škole ne prikrivaju, jer ako prikrivaju ostaće bez posla, kao direktor škole u Barajevu, i prema tome imamo nultu toleranciju", rekao je Šarčević.
On je istakao da je napravljena mreža od 76 savetnika u 17 školskih uprava i SOS kanal, da se prijavi 840 slučajeva godišnje, a teških kao u Barajevu je 10 odsto i to se smanjuje.
"Pravdanje" Ministarstva
Skoro istovremeno sa slučajem u Barajevu, pojavio se snimak koji pokazuje tuču dečaka u Velikoj Moštanici u opštini Čukarica nadomak Beograda. Na snimku se vidi tuča dečaka, nakon čega je jedan od njih, učenik šestog razreda, završio u bolnici zbog slomljene ruke.
U red slučajeva vršnjačkog nasilja stao je i beogradski Zemun, gde je nastao snimak na kom se vidi kako maloletnica obara na zemlju i šutira slabiju od sebe, dok deca u blizini to mirno posmatraju.
Ministarstvo prosvete je za ta dva slučaja navelo da je do nasilja došlo "posle nastave i izvan prostorija škole".
Ministarstvo je navelo da su se u tim slučajevima škole uključile "pružajući potrebnu podršku, iako ne snose odgovornost za ponašanje učenika koje se događa u periodu kada su isključivo odgovorni roditelji i kada prevashodno postupaju druge nadležne službe i institucije, kao što je policija ili centar za socijalni rad".
Kako se naglašava u saopštenju Ministarstva prosvete "preventivni programi i intervencije mogu imati efekta samo uz uključivanje roditelja i službi koje pružaju podršku porodici".
Sociološkinja Miljana Vorkapić Viček navodi da deo odgovornosti za nasilje među mladima snose institucije koje, kako kaže, ne sprovode mere zaštite na adekvatan način.
"Druga stvar se odnosi na tradicionalno shvatanje. Nasilje je dugo tolerisano i prihvaćeno je kao sastavni deo dinamike jedne porodice. Istovremeno, istraživanja pokazuju da što smo više izloženi nasilju u našem okruženju, postajemo sve otporniji i manje reagujemo", navodi ona.
Prema podacima dostupnim na sajtu UNICEF-a (Dečiji fond Ujedinjenih nacija) u Srbiji, oko 65 odsto učenika i učenica je bar jednom doživelo nasilje, a 22 odsto prijavljuje učestalo vršnjačko nasilje.
Navodi se i da je 70 odsto dečaka i 68 odsto devojčica (od 6. do 8. razreda) doživelo rodno zasnovano nasilje u školi.
Facebook Forum