"Svedoci koji su imali saznanja o ubistvu braće Bitići bili su previše uplašeni da bi pružili dokaze protiv Gorana Radosavljevića Gurija – bivšeg komandanta srpske Žandarmerije", kaže u razgovoru za Glas Amerike (VOA) Dženifer Braš, nekadašnja direktorka Kancelarije za Balkan u Stejt departmentu.
Braš, bivša zamenica američkog ambasadora u Beogradu, ukazuje da je tesno sarađivala sa američkim Federalnim istražnim biroom (FBI) u potrazi za svedocima, napominjući da oni možda više i nisu u Srbiji.
Slučaj ubistva braće Bitići više od decenije opterećuje bilateralne odnose Srbije i Sjedinjenih Država. Rezolucija kojom se od Srbije zahteva da reši taj slučaj, dokument koji je u julu ponovo usvojio Odbor za spoljnu politiku američkog Kongresa, trebalo bi u narednim nedeljama da se nađe na glasanju Predstavničkog doma u punom sastavu, rečeno je Glasu Amerike u kabinetu njenog podnosioca republikanskog kongresmena Lija Zeldina.
Ambasadorka Braš kaže da se u svojstvu otpravnika poslova u Ambasadi SAD u Beogradu, i potom, kao direktorka kancelarije za Balkan u Stejt departmentu, detaljno bavila slučajem ubistva braće Bitići.
“Dok sam radila u američkoj ambasadi u Beogradu imali smo predstavnika FBI, koji je sarađivao sa ljudima koji su se bavili ratnim zločincima, kao i sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Srbije i američkim istražiteljima jer, pre svega - ova trojica braće su američki državljani. Čak i u to vreme znali smo da je komandant logora gde su braća ubijena bio Goran Radosavljević Guri. Verujemo da je on izdao naređenje za ta ubistva. Guri je kasnije, kako sam čula, osnovao bezbednosnu kompaniju koja je radila i za Demokratsku stranku dok je bila na vlasti”, ukazuje Dženifer Braš.
Ona podseća da je, na razočarenje američke strane, uprkos uveravanjima predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će raditi na tom slučaju, Goran Radosavljević postao član vladajuće Srpske napredne stranke (čiji je predsednik Aleksandar Vučić prim.nov) gde ima uticajnu ulogu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je, navodi VOA, da je tokom razgovora sa delegacijom američkih kongresmena, u februaru 2019. u Minhenu, kako se izrazio, dva puta spomenut Goran Radosavljević Guri. Istakao je, međutim, da tada od njega nije traženo da Radosavljević bude izručen, kao i da mu nisu dati nikavi dokazi na osnovu kojih bi bio izručen.
Povodom istog susreta na internet sajtu kongresmena Zeldina bilo je objavljeno da je dvopartijska delegacija, koju su činili članovi Predstavničkog doma i Senata, pozvala Aleksandra Vučića da preduzme mere za rešavanje ubistva braće Bitići.
Goran Radosavljević Guri poslednji put je komentarisao optužbe za povezanost sa ubistvom braće Bitići, u decembru 2018. Tada su mu Sjedinjene Američke Države zabranile ulaz zbog, kako je saopšteno, umešanosti u grubo kršenje ljudskih prava i postojanja kredibilnih dokaza da je umešan u ubistvo trojice američkih državljana albanskog porekla.
Radosavljević je tada reagovao tvrdnjom da sa ubistvom nema nikakve veze i da je nekoliko puta davao izjave povodom tog slučaja.
Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu je 2012. godine oslobodilo bivše policajce Sretena Popovića i Miloša Stojanovića, optužene za pomaganje ubistva braće Bitići, jer nije dokazano da su izvršili krivična dela za koje se terete.
Agron, Mehmet i Ili Bitići, državljani SAD albanskog porekla, koji su se u sastavu “Atlantske brigade” borili na strani Oslobodilačke vojske Kosova tokom rata na Kosovu, uhapšeni su po završetku NATO intervencije, dok su pomagali komšijskoj izbegličkoj porodici iz Prizrena na jugu Kosova, da pređe u Kraljevo u centralnoj Srbiji. Privedeni su krajem juna 1999. zbog ilegalnog ulaska u tadašnju Jugoslaviju zbog čega ih je sud u Prokuplju osudio na 15 dana zatvora. Četiri dana pre isteka kazne izvedeni su iz zatvora, odvedeni u Petrovo Selo u istočnoj Srbiji, gde su 9. jula ubijeni.
Njihova tela nađena su 2001. godine u jednoj od dve masovne grobnice u tom mestu. U vreme zločina Goran Radosavljević Guri bio je komandant baze Specijalne antiterorističke policijske jedinice u Petrovom Selu.
