Avganistanske i NATO snage ubile su više civila u Avganistanu u prvoj polovini 2019. godine nego talibani i drugi ekstremisti, saopštila je Misija Ujedinjenih nacija.
Od 1.366 poginulih civila, 717 ih je stradalo u akcijama avganistanskih i međunarodnih snaga, a 531 u napadima ekstremista. Ranjeno je 2.446 civila.
U operacijama avganistanskih i međunarodnih snaga, najviše je stradalih u vazdušnim udarima ili noćnim racijama na skrovišta ekstremista, koji se često skrivaju među civilima.
U izveštaju se navodi da je broj poginulih i ranjenih civila smanjen za 27 odsto u prvoj polovini ove godine u odnosu na isti period prošle, kada je zabeležen rekordan broj nastradalih. Međutim, Misija svetske organizacije za pomoć Avganistanu (UNAMA) "i dalje smatra šokantnim i neprihvatljivim razmere patnje kojima su izloženi civili".
Avganistanske snage ubile su 403 civila u prvih šest meseci ove godine, a međunarodne 314, što je ukupno 717 civila, dok je ranjeno 680, što je povećanje od 31 odsto u odnosu na prošlu godinu.
S druge strane, talibani, "Islamska država" i drugi ekstremisti su ubili 531 civila, a ranili 1.437, što je pad od 43 odsto u poređenju sa minulom godinom, pre svega zbog smanjenja samoubilačkih napada.
Kako se navodi, od ukupnog broja civila koje su ekstremisti ubili - 306 su bili su direktno njihova meta. Pre svega vladini zvaničnici, plemenske starešine, humanitarni radnici, verski učenjaci, mule, mesta bogosluženja i kulturna središta.
U izveštaju se precizira da je jedan od tri smrtna slučaja nastao u kopnenim borbama a jedna petina je izazvana bombama pokraj puta. Oko 14 odsto je nastradalo kao posledica vazdušnih udara.
Na meti su i žene - 144 ubijene i 286 ranjenih – i deca: 327 ubijenih i 880 ranjenih.
Nasilje uprkos pregovorima
Misija UN ponavlja da civili koji ne učestvuju u borbama, nikada ne bi smelo da budu meta napada. Ova organizacija poziva ekstremističke organizacije da primenjuju definiciju civila i civilnih objekata u skladu sa međunarodnim humanitarnim pravom.
Svetska organizacija podržava zahtev svih učesnika u razgovorima za pronalaženje mirnog rešenja u Avganistanu, održanim 7. i 8. jula u Dohi – o smanjenju civilnih žrtava.
"Svi su čuli glasnu i jasnu poruku od svih avganistanskih delegata na razgovorima u Dohi – 'svesti civilne žrtve na nulu!'" rekao je Tadamiči Jamamoto, specijalni izaslanik generalnog sekretara UN i šef misije u Avganistanu. "Pozivamo sve strane da slede ovaj imperativ, odgovore na poziv Avganistanaca za preduzimanje hitnih koraka za smanjenje ovih užasnih patnji", istakao je Jamamoto.
Ričard Benet iz UN misije u Avganistanu rekao je da snage u sukobu mogu da daju različita objašnjenja za ove najnovije podatke, da opravdaju svoju vojnu taktiku, i dodao da bi situacija za obične Avganistance bila popravljena ne samo kad bi se pridržavale međunarodnog humanitarnog prava nego i smanjio intenzitet borbi.
Talibani kontrolišu ili se bore za prevlast u polovini Avganistana, što je najveća teritorija otkako su ih međunarodne snage predvođene SAD-om zbacile sa vlasti 2001.
Oni su odbacili pozive za prekid vatre dok pregovoraju sa SAD o završetku 18-ogodišnjeg rata. Grupa povezana sa "Islamskom državom" u međuvremenu napada bezbednosne snage i manjinske šiite.
Očekuje se da američki izaslanik Zalmaj Kalizad vrati u Katar sledeće sedmice na osmu rundu razgovora sa delegacijom talibana.
SAD su zvanično završile svoju borbenu misiju u Avganistanu 2014. godine ali i dalje pružaju znatnu vazdušnu i drugu podršku lokalnim snagama koje se bore protiv ekstremista. Vašington teži da postigne rešenje do 1. septembra po kome bi međunarodne snage napustile Avganistan u zamenu za bezbednosne garancije uoči predsedničkih izbora krajem tog meseca.
SAD i talibani su nedavno saopštili da su postigli napredak u pregovorima, ali ova militantna grupa za sada odbija da se direktno sretne sa avganistanskom vladom jer je smatra nelegitimnom i stranom marionetom.
Facebook Forum