Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Nova generacija Avganistanaca o miru s talibanima


Devojčice u školi u Avganistanu

Razgovori o miru u Avganistanu se ubrzavaju, dok Sjedinjene Američke države i talibani pregovaraju, a Kabul se priprema da ugosti stotine etničkih, verskih i plemenskih lidera da odrede mapu puta za okončanje skoro 18 godina rata, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom.

Ali dok rođeni posle invazije SAD 2001. čine oko polovinu avganistanskih 33 miliona stanovnika, njihov glas se uglavnom ne čuje.

RSE je razgovarao s mladima rođenim posle pada talibanskog režima da bi video šta misle o izgledima za zvanični povratak fundamentalističkog pokreta.

Zekeria, 18

"Avganistan se promenio", kaže Zekeria, koji je završio srednju školu u prestonici Kabulu. "Nećemo dozvoliti talibanima da nam opet silom nametnu svoje ideje".

Tokom brutalne vladavine od 1996. do 2001. godine, talibani su tlačili žene, ubijali pripadnike etničkih i verskih manjina, i zabranili televiziju i muziku. Verski ziloti su kontrolisali svaki vid života - primoravali su muškarce da se mole i puštaju brade, a žene da se prekrivaju do glave do peta. Tukli su, sakatili ili pogubljivali sve koji su kršili njihove drakonske zakone.

"Ne želimo da budemo ugušeni", dodaje Zekeria. "Talibanima se ne sme dozvoliti da opet kontrolišu svaki deo naših života."

Talibansko poštovanje ultrakonzervativnog islama i paštunskog plemenskog zakonika prihvatili su oni koji žive pod tim pokretom u ruralnom Avganistanu, u kojem je bilo težište rata i gde se život malo poboljšao.

Ali te ideje su uveliko strane velikim urbanim centrima koji su doživeli velike društvene, ekonomske i demokratske dobitke u poslednjih 18 godina.

"Talibani su Avganistanci i mogu biti deo našeg društva", kaže Zekeria. "Ali njihova uloga u društvu mora biti ograničena. Ne može biti kao pre."

Marie Ekram, 17

"Podržavam mirovni proces s talibanima, ali samo ako slobode žena budu zaštićene", kaže Ekram, učenica srednje škole u gradu na severu Mazari Šarif, relativno mirnom i prosperitetnom regionu blizu granice s centralnom Azijom.

Talibani su bili čuveni po odnosu prema ženama kojima su zabranili da rade ili idu u škole. Od 2001. milioni devojčica su se vratili u škole, žene su se vratile na posao, a desetine žena su članice parlamenata.

U poslednjim mesecima, ekstremistička grupa je naznačila da je posvećena garantovanju prava žena, mada samo u skladu s njenim strogim tumačenjem islama.

"Ni pod kojim okolnostima ne želimo mirovni dogovor koji će žrtvovati naše slobode i demokratiju", kaže Ekram. "To uopšte ne bi bio mir."

Zakoni i ustav Avganistana, kao islamske republike, zasnovani su na islamu, mada postoje liberalniji i demokratičniji elementi.

Talibani su saopštili da će tražiti promenu Ustava kao deo bilo kog mirovnog dogovora s avganistanskom vladom, s kojom su dosad odbijali da direktno pregovaraju pošto vode razgovore sa SAD u Kataru.

Ekram je, međutim, nepokolebljiva po pitanju promene Ustava.

"Već je zasnovan na islamu", kaže ona. "Ako se talibani vrate i pokušaju da primoraju žene da ostanu u kućama i da ne rade, to bi bilo protiv zakona. Talibani mogu biti deo budućnosti Avganistana, ali samo ako prihvate novi Avganistan".

Navid Šerzad, 18

"Ako talibani prihvate naše novo društvo, onda treba da postignemo mirovni dogovor s njima", kaže Šerzad koji je završio srednju školu u Heratu, gradu sa strateškim, trgovinskim i kulturnim značajem na zapadu Avganistan. "Ali ako ne prihvate, moramo nastaviti da se borimo protiv njih".

Šerzad je među više od 82 odsto Avganistanca koji, prema istraživanju Azija fondejšn (Asia Foundation) iz 2018, nemaju simpatije za talibane.

Talibani se predstavljaju kao umerenija snaga, obećanjem da neće "monopolizovati vlast" u Avganistanu. Ali Šerzad ne veruje da su promenili ekstremisti - većinom Paštuni, plemenska i ruralna grupa.

"Ne možemo prihvatiti talibane kakvi jesu", kaže on. "Oni će poništiti naš napredak po pitanju obrazovanja, prava žena i nezavisnih medija".

Iako su samozvani branitelji islama, talibanska verzija religije je "pogrešna", kaže Šerzad.

"Prema islamu, muškarci i žene su ravnopravni i obrazovanje je pravo", kaže on. "Ali oni to ne prihvataju. Oni govore o održanju islama, ali oni čak ni ne razumeju islam".

Šogofa, 18

"Želimo mir ako svaki Avganistanac ima prava i ako se naša zemlja razvija", kaže Šogofa, stanovnica grada Kandahar na jugu zemlje.

Kandahar, drugi grad po veličini u Avganistanu, bio je oaza relativnog mira u južnom Avganistanu gde je pobuna najjača a simpatije lokalnog stanovništva za pobunu najviša.

Pre invazije koju su predvodile SAD, Ujedinjene nacije su saopštile da se 7,5 miliona Avganistanca suočava sa gladovanjem.

Talibanski režim je najveći deo novca dobijao od uzgoja opijuma, islamskih nameta građanima i finansijske pomoći iz Pakistana, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, jedine tri zemlje koje su ga priznavale. Talibani nisu uspeli da obezbede osnovne potrebe i Kabul je bio u rasulu posle razornog građanskog rata 1992-96.

Čak i sada, Avganistan je i dalje jedna od najsiromašnijih zemlja u svetu uprkos milijardama međunarodne pomoći. Ali ekonomski razvoj, očekivana dužina života i pristup tekućoj vodi i zdravstvo su se poboljšali, mada je napredak neujednačen u zemlji.

"Želimo mirovni sporazuma s talibanima koji poboljšava naš svakodnevni život", kaže Šogofa. "Želimo da idemo napred a ne unazad".

Lotfulah, 18

"Talibani su mi ubili oca", kaže Lotfulah, poluprofesionalni igrač kriketa u istočnom gradu Džalalabadu. "Ali u interesu moje zemlje, spreman sam da podržim mir s talibanima".

Džalalabad, blizu granice s Pakistanom, razoren je bombardovanjem koje svakodnevno sprovode talibani i odnedavno militantna organizacija "Islamska država".

Lotfulah kaže da mnogi u tom regionu žude za mirom. Ali on kaže da se moraju nadoknaditi ogromne žrtve koje su Avganistanci podneli u poslednjih 18 godina.

"Svi smo se puno žrtvovali u ratu protiv talibana", kaže on. "Hiljade naših vojnika i građana su ubijene".

UN su saopštile da su 3.804 civila ubijena, dok je 7.189 ranjeno kao rezultat sukoba u Avganistanu u 2018, godini s najviše ubijenih od 2009.

"Mir s talibanima mora odgovarati interesima zemlje", kaže on. "Ostvareni napredak mora biti očuvan. Inače, ne želimo mir".

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG