Svet je 1994. i 1995. godina bio svedok genocida u Ruandi i Srebrenici, rekao je na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) predsednik Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove UN Karmel Agius.
Agius je rekao da je Savet bezbednosti UN ovlastio Haški tribunal da sudi odgovornima za ratne zločine i da to treba da nastave da rade nacionalna pravosuđa, a ne političari.
Govoreći o žalbi bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, osuđenog zbog genocida na doživotnu robiju, i suđenja nekadašnjim rukovodiocima Resora državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, optuženima za ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovi, Agius je naveo da se presude očekuju krajem sledeće godine.
Od Beograda je, kako je takođe naveo Agius, zatraženo da Hagu vrati slučajeve članova Srpske radikalne stranke Vjerice Radete i Petra Jojića, koji su optuženi za nepoštovanje suda, odnosno zastrašivanje svedoka. Agius je naveo da je Srbiji upućen zahtev da to učini bez odlaganja, ali da je Beograd uložio žalbu.
„Pre pet godina sam prvi put ovde izvestio o tome, ali, nažalost, od tada se „situacija dramatično pogoršala“ zbog negiranja ratnih zločina i slavljenja njihovih počinilaca“, upozorio je pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija Serž Bramerc, glavni tužilac Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične tribunale, pravnim naslednikom Haškog tribunala i naveo skorašnje primere glorifikacije ratnih zločina i ratnih zločinaca u Srbiji.
„Ne može se tolerisati to što je prošle nedelje ministar u Vladi izjavio da je genocid u Srebrenici farsa (ministar u Vladi Srbije Nenad Popović izjavio je da je to lažni genocid, prim. aut), a da član parlamenta čestita Ratku Mladiću za genocid, uz komentar ’kakva briljantna vojna operacija’ (poslanik vladajuće Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović čestitao "srpskom narodu dan oslobođenja Srebrenice", a generalu Ratku Mladiću zahvalio na briljantno izvedenoj vojničkoj operaciji „Krivaja 95“, prim. aut).
"Međunarodna zajednica izneverila je žrtve u Ruandi i bivšoj Jugoslaviji, ostavši po strani kada su bili činjeni zločini. Ne smemo ih ponovo izneveriti sada time što nećemo dići glas protiv negiranja i glorifikacije", upozorio je Bramerc u redovnom izveštaju o radu Rezidualnog mehanizma.
Na drugoj strani, ministarka pravde Srbije Nela Kuburović nije se osvrtala na negiranje i glorifikaciju genocida u Srebrenici od strane pojedinih srpskih političara, ali je kritikovala stav Serža Bramerca da napredak Srbije u evrointegracijama treba da bude uslovljen saradnjom zemlje sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove UN.
Kuburović je rekla da se takvim stavom Mehanizam vidi kao sredstvo političkog pritiska, a da za tako nešto Mehanizam nema mandat.
Srbija je, kako je rekla, unapredila svoj pravosudni sistem saradnjom sa Tribunalom i čini se da stav o uslovljavanju napretka ka EU saradnjom sa Mehanizmom pokazuje da "sve godine teškog rada" nisu bile dovoljne.
Kuburović je kazala da Srbija ispunjava sve obaveze prema Mehanizmu i da je omogućila pristup svoj dokumentaciji - dokazima i arhivama.
Komentarišući navode iz izveštaja Tužilaštva za period od 16. novembra 2018. do 15. maja 2019. godine, o neprocesuiranju izvršilaca višeg ranga, Kuburović je navela da je Srbija Haškom tribunalu isporučila svoje najviše zvaničnike i dodala da "to nije traženo ni od jedne druge zemlje".
Kazala je i da na Kosovu niko nije "pozvan na odgovornost" za ubistva Srba i drugih nealbanaca.
Kuburović je rekla i da osobe koje su odslužile kazne ne bi trebalo da budu tema Bramercovog izveštaja jer imaju sva prava kao drugi građani.
Od Saveta bezbednosti je zatražila da se srpskim državljanima omogući da služe kaznu u Srbiji i dodala da je Beograd spreman da ponudi potrebne garancije.
Glavni tužilac sudskog Mehanizma rekao je i da se "u bivšoj Jugoslaviji moraju procesuirati još hiljade predmeta" povezanih sa ratnim zločinima.
"Regionalna saradnja mora biti pojačana. Tužilaštvo Mehanizma će pomoći proces prosleđivanja predmeta, koji se tiču zvaničnika srednjeg ranga, iz zemalja u kojima su zločini počinjeni u zemlje u kojima sada žive osumnjičeni", rekao je Bramerc.
On je kazao da su se "zemlje bivše Jugoslavije obavezale da povećaju tempo procesuiranja ratnih zločina i da u značajnoj meri smanje broj nerešenih predmeta. Postizanje ovih ciljeva zavisi od kontinuirane i pojačane pomoći Tužilaštva Mehanizma u Hagu".
