Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Prećutna saradnja srpskih vlasti i desničara?


Protest prostalica desničarskih pokreta pod sloganom "Kosovo je Srbija" (arhivska fotografija, Beograd, 26. april 2013)

Srbija može da uđe u ozbiljne probleme ukoliko efikasno ne zaustavi delovanje ekstremno desničarskih organizacija, rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Aleksandra Bosnić Đurić, iz novosadskog Centra za interkulturnu komunikaciju CINK.

„Ako bismo bili blagi, pustili ih da nastave da rade to što rade, ili rekli da su to već negde konstruisane ideološke matrice nacionalizma i da je to neko polje nesporazuma, može lako da se desi da odatle uđemo u zonu konflikata sa svim našim susedima i regionom. Dakle, možemo da imamo apsolutno lošu političku i kulturološku situaciju,“ rekla je za RSE kulturološkinja Aleksandra Bosnić Đurić.

Pokušajima da 29. i 30. maja 2019. prekinu srpsko-kosovski festival kulture „Mirdita-Dobar dan“, koji se šestu godinu za redom održava u Beogradu, pripadnici desničarskih organizacija i takozvanih navijačkih grupa pokazali su, smatraju sagovornici RSE, da u Srbiji kontinuirano deluju godinama jer je sličnih akcija bilo od 2000. godine.

Aleksandra Bosnić Đurić smatra da se, posle nacionalizma devedesetih, ove grupe vraćaju u obnovljenoj snazi.

„Mislim da su oni zapravo, u izvesnom smislu, pušteni da rade ovo što rade. To su pojave i događaji koji zahtevaju dublju analizu, ko ih zaista pušta, ko ih zaista sprečava, kao i da li je njihovo delovanje sprečeno onda kada se nama kao građanima servira da jeste. Ukoliko zaista postoji politička volja, oni mogu da budu neutralisani. To mora da se sankcioniše između ostalog i jer se radi o anticivilizacijskim pojavama“, navela je Bosnić Đurić.

Delovanje tih organizacija, ocenjuju sagovornici RSE, usko je vezano za političke događaje, od kojih je jedan bio protest 21. februara 2008. pod nazivom „Kosovo je Srbija“ kada su nakon proglašenja kosovske nezavisnosti demonstranti napali i zapalili ambasadu Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, kada je poginuo jedan od učesnika protesta i podmetnuli požar u jedinoj beogradskoj džamiji. U januaru 2019. Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je uslovne kazne osumnjičenima za napad na ambasadu SAD.

Ivan Đurić, programski direktor Incijative mladih za ljudska prava, kaže da se ne može očekivati drugačije ponašanje ekstremnih desničara, s obzirom na ponašanje dela društva.

„Ako neke političke stranke traže da se zabrani festival, kako navijači onda da budu najprogresivniji deo našeg društva? Sada da oni budu jedini koji će odustati od svog tradicionalnog ponašanja u poslednjih 30 godina. Neće navijači biti prvi koji će se promeniti. To pre svega moraju da budu političke elite“, smatra Đurić.

Formalni ulaz u politiku od pre nekoliko dana pokušava Srpski sabor Zavetnici, organizacija koju politikolozi karakterišu kao desničarsku i čiji predstavnici su učestvovali na poslednjem protestu protiv festivala „Mirdita-Dobar dan“, prikupljajući potpise da bi se registrovali kao politička stranka, a isto su ranijih godina činili i slični pokreti desne orjentacije.

Protesni performans desničarskih partija zbog festivala 'Mirdita'
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:00:47 0:00

Za osnivanje partije potrebno je 10.000 potpisa koji treba da prođu verifikaciju nadležnih republičkih organa. Desnica u Srbiji prošla je početkom 2018. kroz ukrupnjavanje formiranjem Srpske desnice, koja je okupila 15-ak pokreta sličnog opredeljenja, a za njenog predsednika izabran je Miša Vacić, bivši lider nekadašnjeg desničarskog pokreta 1389, koji je krajem 2016. bio zaposlen u Kancelariji Vlade Srbije za Kosovo.

Aleksandra Bosnić Đurić smatra da nije dobra institucionalizacija takvih organizacija.

„Time im se apsolutno obezbeđuje legitimitet. U njima je problem u odnosu na njihove šovinističke programe i ideološki destruktivne orjentacije. A naravno da jeste problem i u onom političkom režimu koji im dopušta ili koji je doveo do toga da takva vrsta političke opcije uopšte može da bude ozbiljno uzeta u razmatranje“, ocenjuje Bosnić Đurić.

Među događajima na kojima su u Srbiji učestvovali pripadnici desničarskih organizacija i takozvanih navijačkih grupa u poslednjih dvadesetak godina su i protesti protiv hapšenja i izručenja haških optuženika, nasilne demonstracije protiv LGBT parade u Beogradu, prekidi antifašističkih tribina i skupova, kao i nekoliko umetničkih izložbi autora iz regiona. Kulturni festival “Mirdita-Dobar dan” nije prvi put na meti demonstracija, jer su protesti protiv u Beogradu održani i prethodne dve godine.

Beograd: Policija sprečila desničare da uđu na festival 'Mirdita'
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:31 0:00

Škumbin Tafilaj, umetnik sa Kosova koji je učesnik tog festivala, rekao je za RSE da se uprkos incidentima oseća prijatno u Beogradu.

„Za mene su ti protesti vrlo periferna stvar zato što većina ljudi nije bila deo grupe koja je protestovala. Mislim da samo ljudi koji nisu pronašli sebe mogu tako da reaguju protiv festivala koji promoviše umetnost i pozitivne vrednosti“, zaključio je Tafilaj.

Učesnici festivala „Mirdita-Dobar dan“ javno su pohvalili Policiju Srbije jer je efikasno reagovala, sprečila demonstrante da ugroze učesnike, i profesionalno obezbedila ovaj četvorodnevni skup koji se završava u subotu 1. juna.

Intervju sa Ivanom Đurićem, iz beogradske Incijative mladih za ljudska prava, i Škumbinom Tafilajem, umetnikom iz Prištine, emitujemo 1. juna 2019. u radio programu i na internet stranici RSE.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG