Dostupni linkovi

Vanredna vijest

'Poruka mira' bez potpisa Srpske pravoslavne crkve


Kako je za RSE rečeno u Beogradskoj nadbiskupiji, SPC im je vratila nepotpisan dokument

Više od šest meseci iz Srpske pravoslavne crkve (SPC) nema odgovora na pitanje - zbog čega predstavnici ove najveće verske zajednice u Srbiji nisu potpisali "Poruku mira", simboličnu deklaraciju koju je novembra prošle godine u Beogradu potpisalo šest verskih zajednica. Umesto toga, deklaraciju su vratili na adresu sa koje im je upućena - katočličkoj nadbiskupiji.

Inicijativu za ovaj simbolični gest pokrenula je Beogradska nadbiskupija katoličke crkve, a povodom 100. godišnjice od okončanja Prvog svetskog rata.

Potpis na "Poruku mira" stavili su predstavnici Katoličke crkve, Islamske zajednice Srbije, Jevrejske zajednice u Srbiji, Reformističke crkve, Anglikanske crkve, te Nemačke evangelističke crkve. Na događaju, održanom 8. novembra u prostorijama Beogradske nadbiskupije, bio je prisutan i predstavnik SPC, a medijima je rečeno da će patrijarh Irinej proučiti i naknadno potpisati ovaj dokument.

Međutim, kako je za Radio Slobodna Evropa (RSE) rečeno u Beogradskoj nadbiskupiji, Srpska pravoslavna crkva je vratila nepotpisan dokument.

"Nažalost, nitko iz SPC-a nije potpisao 'Poruku mira'. Ista je naknadno vraćena Nadbiskupiji", navodi se u e-mail odgovoru koji smo dobili 21. februara 2019. godine iz Nadbiskupije, uz pojašnjenje da im je u SPC rečeno da sve odluke mora doneti Sveti Sinod (vlada SPC, prim RSE).

S obzirom da episkopi SPC, i sam patrijarh Irinej se u međuvremenu o ovom pitanju nisu izjašnjavali, RSE je iščekivao sednicu Sinoda na kojoj bi eventualno bilo razmotreno naknadno dodavanje potpisa na deklaraciju. Do ovog trenutka nismo dobili potvrdu da je Sinod uopšte razmatrao takvu mogućnost.

Na pitanje zbog čega nije potpisan ovaj simbolični dokument, koje smo pre četiri meseca poslali službi za saradnju s medijima SPC, do danas nismo dobili odgovor ili objašnjenje šta je za pravoslavnu crkvu u Srbiji sporno u tekstu zamišljenom kao pregršt poruka dobre volje.

Deklaracija "preskočena" na Saboru

"Naravno da sam podržao tu Poruku", kaže za RSE beogradski rabin Isak Asiel koji nije prisustvovao novembarskoj ceremoniji potpisivanja jer je tog dana proslavljao jevrejski verski praznik, pa je svoj potpis na dokument stavio dan pre ostalih.

"Zašto je ne bih podržao? To nam je prosto bilo kao 'dobar dan'. Prihvatio sam to, jer sam smatrao da je to sasvim dobra inicijativa. A, zašto SPC to nije uradila, morate njih da pitate, ja to ne znam", kaže Asiel.

Smatrao sam da je to dobra inicijativa: Isak Asiel
Smatrao sam da je to dobra inicijativa: Isak Asiel

Takvo pitanje postaviti i dobiti odgovor, pokazalo se kao praktično nemoguće.

RSE je sačekao i završetak prošlonedeljne sednice Sabora (crkvena skupština, prim. RSE) kojim su dominirale rasprave o kosovskom pitanju. Koliki značaj se u Srbiji daje mišljenju verske zajednice sa najmasovnijom podrškom u domaćoj javnosti, videlo se upravo prvog dana održavanja Sabora u Patrijaršiji u Beogradu, kada se u diskusiju o pregovaračkom procesu vlasti na Kosovu i u Srbiji, iza zatvorenih vrata, upustio i sam predsednik države Aleksandar Vučić.

No, sudeći prema saopštenju objavljenom nakon završetka Sabora, čini se da se "Poruka mira" nije našla na dnevnom redu niti jednog dana zasedanja koje je trajalo od 9. do 18. maja. U saopštenju se deklaracija ni ne spominje.

Podsećamo, potpisnici deklaracije su, između ostalog, pozvali "sve odgovorne za države i narode Evrope", da "više nikada ne dozvole da se, prožeti predajom judeo-hrišćanske duhovnosti i islamske ustrajne vere, narodi Evrope među sobom zaraze mržnjom, da se ponižavaju i samouništavaju totalitarističkim ideologijama, da uništavaju živote svoje i tuđe u ognju ratova".

"Našim današnjim zajedništvom javno obeležavamo ne samo prvu stogodišnjicu od završetka Velikog rata, kako se među nama više nikada ne bi ponovilo 'stoleće vukova'- XX vek, već i da sebe, na krilima razuma i vere, usmerimo sveopštem miru, pomirenju, solidarnosti i saosećanju prema drugome, ispunjeni međusobnom, bratskom saradnjom, koja zavisi i od nas i od naše slobode izbora, darovane nam od Tvorca Jednog Jedinoga", stoji u "Poruci mira".

'Ovu 'Poruku mira' ćemo sačuvati u onoj kasi, u kojoj je bila sačuvana poruka o početku Velikog rata", poručio je beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar.
'Ovu 'Poruku mira' ćemo sačuvati u onoj kasi, u kojoj je bila sačuvana poruka o početku Velikog rata", poručio je beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar.

Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar je na ceremoniji potpisivanja izjavio da je ovaj dokument nastajao u dijalogu među predstavnicima verskih organizacija.

"U ovoj kući (Nadbiskupiji, prim. RSE) bio je dat ultimatum za Prvi svetski rat, tu je došla poruka početka rata. Mi, crkve i vjerske zajednice, smo se dogovorili da potpišemo 'Poruku mira'. Ovu 'Poruku mira' ćemo sačuvati u onoj kasi, u kojoj je bila sačuvana poruka o početku Velikog rata", rekao je Hočevar.

"Ekumena na ledu"

"Jedino dobronamerno što mogu da zamislim jeste da od prebukirane agende i mnoštva pitanja koja su im u ovom momentu na dnevnom redu možda nisu stigli da se bave i ovime", kaže za RSE Miroslav Keveždi, filozof i religiolog.

Keveždi navodi i da je na širem planu ekumenski dijalog između verskih predstavnika katolika i pravoslavaca "na ledu", zbog dubokih raskola koji su otvorenih unutar pravoslavlja.

"Rekao bih da je sada dijalog između rimokatoličke crkve i pravoslavnih crkava 'na ledu' dok se ne reši dijalog unutar pravoslavnih crkava" -
Miroslav Kaveždi

"Komisije koje su funkcionisale na relaciji Vatikan - vaseljenski patrijarh - moskovski patrijarh više ne funkcionišu. To je sve prekinuto zbog sukoba oko problema u Ukrajini. Rekao bih da je sada dijalog između rimokatoličke crkve i pravoslavnih crkava 'na ledu' dok se ne reši dijalog unutar pravoslavnih crkava", objašnjava Keveždi, referišući na raskol koji je prošle godine nastao u Istočnoj pravoslavnoj crkvi, nakon što je vaseljenski patrijarh Vartolomej 11. oktobra 2018. priznao autokefalnost Ukrajinske pravoslavne crkve, čemu se oštro usprotivila Ruska pravoslavna crkva.

Inače, u saopštenju koje je medijima po završetku Sabora dostavio episkop bački Irinej, inače portparol SPC, između ostalog se navodi da su "odnosi sa Rimokatoličkom Crkvom i sa Crkvama Reformacije u Srbiji, kao i sa Islamskom zajednicom Srbije, tradicionalno dobri i korektni, što se, nažalost, ne može reći za odnose sa određenim krugovima Rimokatoličke Crkve u Hrvatskoj i Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini".

Prodanović: Niko nikom ne veruje

Duboko nepoverenje u evropskim društvima sve je očiglednije, što radikalne desne snage takođe čini sve prisutnijim. Takvu ocenu iznosi pisac Mileta Prodanović koji je sklon da u tom svetlu posmatra i primer nepotpisivanja krajnje simboličnog gesta, kakva je "Poruke mira”, od strane predstavnika Patrijaršije SPC:

"Meni intuicija govori o tome da prosto svaka vrsta ekumenizma je neka vrsta strašila za jedan veliki deo javnosti. Naravno, postoje vladike koje su mnogo spremnije za dijalog, ali je pitanje da li oni mogu imati većinu. Prosto se ne veruje, ne veruju bilo kome ko dođe sa takvom vrstom inicijative”, navodi Prodanović.

Pozivajući se na nedavna iskustva iz Poljske, dominantno katoličke države, za koju kaže da je suočena sa "strašnom radikalizacijom” društva, Prodanović dodaje da je i Srbija deo takve slike današnjih evropskih prilika. Drugim rečima, podvlači Prodanović:

"Mislim da svako ko je otvoren za dijalog automatski pod sumnjom."

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE od 2012. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG