Dostupni linkovi

Vanredna vijest

EEZ: Uslovna podrška “Turskom toku” kroz Srbiju


Energetska zajednica (EEZ) pozitivno gleda na gradnju novog gasovoda kroz Srbiju, od Bugarske do Mađarske, koji bi dopremao gas iz gasovoda "Turski tok".

“S jedne strane, Sekretarijat zaključuje da će novi gasovod koji ulazi u zemlju (Srbiju) sa juga poboljšati bezbednost snabdevanja diversifikacijom transportnih ruta. S druge, to će ojačati i produžiti dominaciju Gasproma i Srbijagasa. Iz tih razloga, Sekretarijat traži od regulatornog tela Srbije da uslovi bilo kakvo izuzeće mogućnošću novim učesnicima na tržištu da putem aukcija pristupe značajnom delu cevovoda, te da mogu da ponude određenu količinu gasa na srpskom tržištu”.

Regulatorno telo za energiju u Srbiji (AERS) je izuzelo na 20 godina projekat Gastrans - kojim treba da se poveže gasovod “Turski tok” od konektora u Bugarskoj do Mađarske – iz Trećeg energetskog paketa, odnosno pravila o internom eneretgkom tržištu Evropske Unije koja se odnosi na razdvajanje (unbundling) pristup treće strane i regulisanje tarifa.

Gastrans je zajednički projekat ruskog Gasproma i Srbijagasa. Kapacitet ovog projekta kroz Srbiju biće 14 milijardi kubnog metara gasa. Počeće da funkcioniše 2020, a pun kapacitet bi trebalo da dostigne 2022. godine.

Sekretarijat EEZ saopštava da nije bilo sličnog zahteva za izuzeće u Bugarskoj i Mađarskoj. Ovo telo je navelo mnogobrojne uslove kako bi se sprečilo da ovaj projekat ne dovede do monopolizacije, odnosno zatvaranja tržišta Srbije za druge učesnike.

“Reč je o principu razdvajanja, pristupa treće strane i regulisanja tarifa. To su ključni instrumenti da bi se osiguralo da je tržište gasa u Evropi transparentno, nediskriminatorno, otvoreno i kompetitivno”.

Sekretarijat EEZ navodi da operator novog gasovoda treba da demonstrira da ovaj projekat poboljšava konkurenciju i sigurnost snabdevana, te da je izuzeće proporcionalno veličini rizika vezanog za investiciju.

EEZ dalje navodi da tržište gasa u jugoistočnoj, centralnoj i istočnoj Evropi zavisi od snabdevanja iz Rusije sa često ograničenim konekcijama sa susednim zemljama. “Srbija je očigledni primer”, navodi Sekretarijat ove međunarodne organizacije.

Mada je Srbija u potpunosti zavisi od jedne transportne rute sa severa, kroz Mađarsku, njeno interno tržište gasa je veoma koncentrisano i zatvoreno sa Gaspromom i Srbijagasom, kao deoničarima Gastransa, koji imaju nesputanu kontrolu, dodaje se u saopštenju.

Sekretarijat EEZ zaključuje da regulatorno telo Srbije treba da postavi ove i druge uslove kako bi se stvorilo transparentnije tržište u Srbiji i susednim zemljama omogućavajući pristup bez diskriminacije i trgovinu svim učesnicima.

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić ocenio je večeras da je Srbija nakon što je Energetska zajednica dala pozitivno Mišljenje o projektu Magistralnog gasovoda od granice sa Bugarskom do granice sa Madjarskom, delu Turskog toka, značajno bliže izgradnji gasovoda kroz Srbiju.

"Činjenica da je Energetska zajednica u svom Mišljenju 'zaključila da će novi gasovod unaprediti sigurnost snabdevanja kroz diversifikaciju ruta snabdevanja', potvrda je naše argumentacije i očekujem ubrzan nastavak projekta kroz obavezujuću raspodelu kapaciteta i donošenje investicione odluke", naveo je Antić u saopštenju.

On je ocenio da je Mišljenje Energetske zajednice pokazatelj da je projekat izgradnje gasovoda kroz Srbiju dobro postavljen, u skladu sa Zakonom o energetici Srbije kao i sa evropskim energetskim direktivama.

"Odredjeni uslovi koji su dostavljeni kroz Mišljenje Energetske zajednice, a pre svega sa stanovišta jačanja konkurencije, upućeni su Agenciji za energetiku Srbije koja će ih, kao nezavisno regulatorno telo, u skladu sa Zakonom o energetici, uzeti u obzir u daljim koracima vezanim za realizaciju projekta", rekao je Antić.

Kako je planirano, gasovod kojim će se ruski gas dopremati preko Turske i Bugarske u Srbiju će ulaziti kod Zaječera, a iz Srbije u Madjarsku kod Horgoša.

Izgradnja magistralnog gasovoda u Srbiji dužine 403 kilometra trebalo bi da počne za nekoliko meseci i da bude završena do kraja ove godine, kako bi bio u funkciji 2020. godine.

Energetska zajednica je međunarodna organizacija osnovana 2005. godine u Atini, s ciljem proširenja unutrašnjeg tržišta energije EU na region Jugoistočne Evrope i crnomorski region.

Ugovor o osnivanju Energetske zajednice EU je sklopila sa osam zemalja, a to su pored Srbije i BiH, Crna Gora, Makedonija, Albanija, Moldavija, Ukrajina i UMNIK.

XS
SM
MD
LG