Evropska unija najveći je donator Srbije od 2000. godine - kada su u Srbiji sprovedene političke promene pa sve do danas - sa ukupno dve milijarde i devetsto šezdeset miliona evra, potvrdilo je istraživanje Ministarstva za evropske integracije Srbije objavljeno u utorak.
Ono što, međutim, iznenađuje u istraživanju je činjenica da, uprkos tome što Rusija nije ni među prvih deset, 21 odsto građana veruje da je upravo ta zemlja najveći donator Srbiji.
"Srbi iz emotivnih razloga žive u zabludi da su Rusi, za koje smatraju da su najveći slovenski prijatelji - istovremeno i finansijska podrška", precizira za Radio Slobodna Evropa (RSE) Mihajlo Crnobrnja, iz nevladinog Evropskog pokreta u Srbiji, razloge zbog kojih je u prošlosti visok procenat građana, u potpunoj suprotnosti sa egzaktnim činjenicama, živeo u ubeđenju da je Rusija najznačajniji investitor i donator Srbiji.
Crnobrnja se u razgovoru za RSE priseća i rezultata nekih istraživanja u koja je imao uvid po kojima je čak 41 odsto građana Srbije decidno iznosio takve tvrdnje. Sada je, kaže, evidentno da taj procenat opada - iako je, kako kaže, daleko od realnog stanja stvari.
"Što se tiče odnosa Evropske unije prema aktivnostima, ne samo investicijama u Srbiji, mislim da nisu obavili informisanje onih koji primaju ta sredstva. Mislim tu na građane i na državu. Ne samo Evropska unija nego, ako se ne varam, četiri zemlje EU prevazilaze Rusiju - što se tiče investicija i finansijske podrške", kaže Crnobrnja.
U poslednjih osamnaest godina novcem Evropske unije, ili njenih pojedinačnih članica, obezbeđivana je podrška razvoju demokratije, vladavine prava, borbe protiv korupcije, ekonomije i konkurentnosti - neophodnih kriterijuma za članstvo Srbije u EU sa kojom je pregovore otpočela 2014. godine i do sada otvorila 14 od ukupno 35 poglavlja. Posebno je ostala upamćena pomoć koju je Evropska unija Srbiji pružila tokom poplava maja i septembra 2014. godine.
Sa druge strane, izrazita pažnja u javnosti i delu medija posvećena je vojno-tehničkoj saradnji Rusije i Srbije, čiji je simbol šest letelica migova 29, koji su Srbiji poklonjeni - ali Ministarstvo odbrane Srbije nikada nije otkrilo tačne troškove njihove modernizacije i osposobljavanja za letenje.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je taj posao sa ruskom stranom urađen pod posebnim uslovima. "Tačni podaci i cifre su poverljivi i ne mogu se otkrivati", rekao je predsednik Srbije u avgustu prilikom probnog leta dva aviona.
Na tom tragu su i odgovori građana na pitanje o tome ko je najveći donator Srbije:
Tradicionalnim istorijsko-kulturno-religijskim vezama, temeljem kojih veći deo građana Srbije bazira svoj odnos i tumačenje Rusije u savremenom svetu, Jelica Kurjak bivša ambasadorka Srbije u Moskvi, pridodaje i, kako ga naziva, sindrom čuvanja leđa. Naša sagovornica tako označava podršku jednoj od glavnih spoljnopolitičkih pozicija Srbije koja se odnosi na njen čvrst stav o nepriznavanju nezavisnosti Kosova.
"Rusija to obilato koristi. Ona ovde itekako nastupa takozvanom mekom silom. Svim drugim sredstvima kompenzuje nedostatak ekonomskog uticaja. Pre svega preko crkve, pravoslavnih organizacija, raznih društava rusko-srpskog prijateljstva. Da ne govorimo o podršci oko Kosova od koje je stvoren mit. A niko neće da kaže da je Rusija prva otvorila konzularno odeljenje posle svih tih završenih ratova", ukazuje Jelica Kurjak.
I naša sagovornica uočila je delimičnu promenu stavova u javnosti poimanja ruske pomoći Srbiji. Takav trend tumači u činjenici da su se građani na terenu uverili u drastične razlike između medijske promocije i faktičkog stanja.
"Čula sam da se nešto radi prema Republici Srpskoj, nešto prema Kosovu preko Crkve. Ali nisam čula da je Rusija ušla u neki projekat - da su oni nešto veće donirali u Srbiji. Nisam sigurna da će Srbija ići na veća ulaganja. Mislim da, imajući u vidu njeno ekonomsko stanje i četvorogodišnje sankcije, neće tako nešto raditi. Biće kao i do sada: parcijalno, ad hoc - od vremena do vremena, situacije do situacije. Ograničiće se na delovanje preko meke sile", ukazuje Jelica Kurjak.
Nakon Evropske unije, među državama koje prednjače u doniranju Srbije su Sjedinjene Države, Nemačka, Švedska i Italija. Na dnu lestvice kao devetoplasirana nalazi se Narodna Republika Kina - sa do sada datih 31,4 miliona evra.
Facebook Forum