Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Vijesti

Za Todorićem izdana crvena tjeralica Interpola

Ivica Todorić, vlasnik Agrokora

Hrvatsko pravosuđe je prema neslužbenim podacima izdalo crvenu tjeralicu za Ivicom Todorićem koji mu je nedostupan od pokretanja istrage u slučaju Agrokor unatoč ranije raspisanoj tjeralici i izdanom Europskom uhidbenom nalogu (EUN).

Informaciju su pozivajući se na neslužbene informacije objavili svi hrvatski mediji.

Prema njima u potrazi za Todorićem dosad je na snazi bila plava tjeralica kojom se nalaže lociranje osumnjičenika, dok crvena tjeralica nalaže osumnjičenikovo uhićenje.

Crvena tjeralica za Todorićem zasad nije vidljiva na Interpolovim internetskim stranicama, a po nekim objašnjenjima tjeralica postaje javna tek kad se iscrpe sve ostale mogućnosti, navodi N1.

Istraga protiv Ivice Todorića, njegovih sinova Ivana i Ante, i 12-oro Agrokorovih menadžera te revizora pokrenuta je prošlog tjedna zbog nezakonitog pribavljanja milijardu i 142 milijuna kuna pri čemu je istražni zatvor određen samo za Ivicu Todorića.

Podsjetimo, za Todorićem je izdan europski uhidbeni nalog, a policija je potvrdila da već traga za njim.

Odvjetnici Ivice Todorića Čedo Prodanović i Jadranka Sloković uložili su žalbu sudu na odluku o istražnom zatvoru. No, prema pravnoj praksi sud neće razmatrati žalbu dok Ivica Todorić ne bude u Remetincu.

Šest mjeseci nakon izbijanja afere „Agrokor“, policija je prošle sedmice uhapsila bivše prve ljude koncerna. Stavlja im se na teret da su prihvaćali lažne financijske izvještaje i na taj način obmanjivali poslovne partnere, čime su Ivici Todoriću pribavljali protupravnu imovinsku korist.

Vlasnik Agrokora Ivica Todorić nije bio u Hravatskoj a posljednjih dana se oglašavao putem medija te poručio da će se vratiti u Hrvatsku kada prikupi dokaze za odbranu.

Pogledajte najnovije vesti dana

Bolton pozvao Srbiju i Kosovo da što pre postignu dogovor

Džon Bolton

Savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džon Bolton rekao je na sastanku sa slovenačkim ministrom inostranih poslova Mirom Cerarom da Srbija i Kosovo treba da postignu sporazum "što je pre moguće".

"Poželeo sam dobrodošlicu slovenačkom ministru spoljnih poslova Miru Ceraru u Beloj kući. Kao saveznici u NATO-u razgovarali smo o zajedničkim ekonomskim i bezbednosnim interesima u Evropi i o potrebi da Srbija i Kosovo postignu sporazum što je pre moguće", napisao je Bolton na Twitteru.

SAD su još jednom potvrdile podršku "postepenoj, transparentnoj tranziciji Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u profesionalnu, multietničku vojnu silu, koja je interoperabilna sa NATO-om i koja služi i predstavlja sve zajednice na Kosovu".

"To je suverena odluka vlade Kosova", navodi se u saopštenju koje je srpski servis Glasa Amerike dobio iz Stejt departmenta.

U saopštenju Stejt departmenta se međutim ističe da će "bezbednost Kosova najbolje biti zaštićena noramlizacijom odnosa sa Srbijom", i da bi za Kosovo "dijalog trebalo da bude apsolutni prioritet".

"Apelujemo na obe strane da uklone sve barijere kako bi se vratile za pregovarački sto i postigle sveobuhvatni sporazum o normalizaciji", navodi se u saopštenju.

Putin: Rep muziku u Rusiji treba 'kontrolisati'

Vladimir Putin

Predsednik Rusije Vladimir Putin zabrinut je zbog sve veće popularnosti repa među ruskom omladinom. Od zvaničnika u resoru kulture zatražio je da razviju sredstva kontrole, umesto zabrane te popularne muzike.

Na današnjem sastanku s kulturnim savetnicima u Kremlju, Putin je rekao da će pokušaji da se izvođačima zabrani nastup imati negativan efekat i ojačati njihovu popularnost, prenosi AP.

"Ako je to nemoguće zaustaviti, onda moramo da upravljamo i usmeravamo", rekao je predsednik Rusije. Naveo je da je "rep zasnovan na tri stuba: seksu, drogama i protestu" i dodao da je "to put ka degradaciji nacije".

Putin je kazao da je "propagiranje narkotika" gore od psovanja. Njegovi komentari su usledili u vreme ruskih mera protiv savremene muzike koje su podsetile na cenzuru umetnosti iz sovjetskih vremena.

Nastupi desetak repera nedavno su otkazani u Rusiji, posle upozorenja zvaničnika da takva muzika promoviše pogrešne vrednosti, a najmanje tri muzičara su pritvorena. Rep je jedan od najpopularnijih muzičkih žanrova među ruskom omladinom zahvaljujući otvorenom predstavljanju svakodnevne realnosti i oštroj kritici vlasti.

Srušio se ukrajinski vojni avion, pilot poginuo

Suhoj Su-27

Pilot ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva poginuo je danas kada se njegov avion srušio u pokušaju da sleti u bazu na severu zemlje, saopštila je vojska Ukrajine.

Generalštab ukrajinske vojske objavio je na Fejsbuku da se avion Suhoj Su-27 srušio tokom rutinskog leta i da je istraga u toku.

Avioni Su-27, prenosi AP, dizajnirani su u vreme Sovjetskog Saveza, a Rusija nastavlja da ih proizvodi. Mogu da imaju jednog ili dva pilota, a za sada nije poznato koji od ta dva modela je danas pao.

Ukrajinska vojska je u oktobru ostala bez jednog Su-27 sa dva sedišta, tokom vežbi s američkom vojskom. Tada su poginuli američki i ukrajinski pilot.

I sekretar za državnu upravu odlazi iz Trampove administracije

Rajan Zinki, drugi s leva

Sekretar zadužen za državnu upravu i prirodne resurse Rajan Zinke napustiće svoju poziciju do kraja ove godine, posle dve godine madata, objavio je predsednik Donald Tramp na Twitteru. Tramp, ipak, nije rekao zbog čega Zinke odlazi.

"Trampova administracija će objaviti ime novog sekretara zaduženog za državnu upravu sledeće nedelje", napisao je Tramp na Twitteru.

Zinke je pod lupom zbog potencijalne zloupotrebe bezbednosnih podataka, letova i nekretnina.

Senat mora da potvrdi imenovanje novog ministra.

Obamaker neustavan, odlučio Sud

Ilustrativna fotografija

Federalni sudija u Teksasu Rid O'Konor odlučio je da je Zakon o pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti u SAD, poznatiji kao Obamaker - neustavan.

Sudija je odlučio da je ceo zakon nevažeći zbog jedne stavke koja je ukinuta, a odnosila se na obavezno zdravstveno osiguranje - odnosno, oni koji nisu imali osiguranje bili su kažnjavani povećanjem poreza.

Prošle godine, Trampova adminsitracija izglasala je ukidanje stavke o obaveznom zdravstvenom osiguranju u sklopu promene poreskih propisa.

Očekuje se žalba na odluku sudije iz Teksasa i da predmet završi pred Vrhovnim sudom. Za to vreme, Obamaker će ostati na snazi.

Oko 11,8 miliona korisnika širom SAD koristi mogućnost pristupačne zdravstvene zaštite koju pruža Obamaker.

Da će to ukinuti, predsednik Donald Tramp obećava još od kampanje.

Odluku sudije iz Teksasa prokomentarisao je na Twitteru: "katastrofalni Obamaker, kao što sam i predvideo, proglašen je neustavnim i Kongres sada mora da usvoji novi zakon kojim se štite oni sa hroničnim oboljenjima". Takođe je pozvao lildere demokrata u Senatu i Predstavničkom domu da to "završe".

Protest 'Mame su ljute' pred zgradom Vlade Srbije

Protest ispred Vlade Srbije, 15. decembar 2018.

U centru Beograda ispred zgrade Vlade Srbije održan je protest pod nazivom "Mame su ljute".

Više desetina majki i trudnica protestovalo je zajedno sa svojim supružnicima i članovima Inicijative "Mame su zakon" zahtevajući od vlasti hitno povećanje mesečnih naknada za roditelje.

Natalija Kostić na protestu je bila sa svoje dvoje dece.

“Boli me što će buduće mame da pate i da razmišljaju o novcu umesto da razmišljaju o svojoj deci i da budu srećne sa njima. Ne znam da li ću roditi treće dete. Ja sam nezaposlena, radila sam u bivšoj firmi i kada sam ostala u drugom stanju poželeli su mi srećan put bez povratka”, Natalija Kostić

U organizaciji Inicijative "Mame su zakon", okupljeni na protestu „Mame su ljute“ traže izmenu Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom na osnovu kog, kako tvrde, nekima od majki sleduje po 1.000 dinara, što je manje od 8,5 evra.

“Jedini cilj koji imaju je da umire mame. Da se one smire i da misle da će biti nekakvih stvarnih uvećanja. Suštinski, ako nekome povećate nadoknadu koja je 1.000 i vi je povećate na 1.500 dinara, to nije dostojanstveno primanje. Mi imamo naš predlog – da fiksni deo bude u visini republičkog minimalca a da se varijabilni deo računa na osnovu broja meseci provedenih na poslu”, rekla je Tatjana Macura, iz Inicijative „Mame su zakon“.

Dejan Ostojić na protest je došao sa trudnom suprugom.

“Ovo je nešto što se tiče svih nas. Problematično je stanje, dosta je porodica trenutnih i budućih koje će da budu pogođene ovom situacijom koja je ‘prodata’ pod nekom pričom koja bi trebalo da potpomogne natalitet koji je ugrožen, a u suštini vidimo da dosta toga nije u redu”, rekao je.

'Mame su ljute, mame nisu glupe'
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:10 0:00

Predstavnici inicijative "Mame su zakon" najavili su na današnjem protestnom skupu novu akciju pod nazivom "Mame nisu same" tokom koje će građani moći da potpišu onlajn peticiju podrške njihovim zahtevima.

Ovo je bi drugi po redu protest roditelja i budućih majki zbog malih državnih nadoknada. Prvi je održan 25. septembra 2018. godine.

Tada su učesnici, okupljeni pod okriljem inicijative “Mame su zakon”, zatražili usvajanje izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, kojima se, između ostalog, zahteva da naknada za vreme porodiljskog odsustva ili odsustva radi nege deteta ne može biti manja od minimalne zarade. Ocenjeno je da je Zakon, čija je primena počela 1. jula, „ponižavajući, nedopustiv i diskriminatorski“.

Pariz: Na protestima 'Žutih prsluka' i 'Marijane', simbol Francuske

Pariz 15. decembra

Više stotina ljudi okupilo se u aveniji Jelisejskih polja u Parizu gde je u toku protest pokreta "Žuti prsluci". Okupljenih je manje nego prehodnih nedelja, prenela je agencija Frans pres.

Demonstranti su ušli u aveniju koja je delimično otvorena danas zbog protesta.

Radio Frans enfo preneo je da u Parizu ima nekoliko stotina ljudi unutar i okolo avenije, a da se demonstranti propuštaju u malim grupama uz jake policijske snage.

Na skupu su prisutne i žene u crvenim bluzama sa kapuljačama, koje simbolizuju Marijanu, simbol Francuske.

Slična okupljanja su i u drugim gradovima Francuske.

Pariska policija saopštila je privela 114 osoba u glavnom gradu, prenosi BBC.

Direktor pariske policijske prefekture Mišel Delpiješ izjavio je da će mere bezbednosti biti kao i prethodne subote i da je prema navodima na društvenim mrežama nekoliko desetina hiljada ljudi izrazilo spremnost da danas izađe na ulice uprkos pozivima da to ne čine u svetlu ovonedeljnog napada u Strazburu.

U Parizu je raspoređeno oko 8.000 pripadnika snaga bezbednosti, a na području cele Francuske oko 89.000.

Pokret koji je spontano nastao na društvenim mrežama, od 17. novembra je mobilisan raznim akcijama u Francuskoj a svake subote organizuje proteste u velikim gradovima. Francuski predsednik Emanuel Makron koji se nedavno obratio naciji i najavio određene ustupke građanima nezadovoljnim njegovom opštom politikom, nije uspeo u potpunosti da ubedi "žute prsluke" koji su najavili nastavak protesta.

U Ukrajini istorijski sastanak o formiranju nezavisne crkve

Pravoslavni velikodostojnici Ukrajine danas će održati sastanak na kojem će formirati Ukrajinsku crkvu nezavisnu od ruskog tutorstva. Sastanak bi trebalo da omogući da se sprovede istorijska odluka Sinoda ekumenskog patrijarhata u Carigradu koji je u oktobru odlučio da pokrene proces dodeljivanja autokefalnosti Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi.

Ukrajinska crkva je vekovima bila deo Ruske pravoslavne crkve. Ukrajinske vlasti smatraju da je u pitanju i nacionalna bezednost skoro pet godina o krize na istoku Ukrajine gde se ukrajinske snage bore protiv proruskih pobunjenika.

Nezadovoljna tom odlukom i uoči sastanka, Ruska pravoslavna crkva pozvala je juče UN, lidere Nemačke i Francuske, papu i druge verske lidere da zaštite vernike u Ukrajini "od pritiska države na sveštenike koje postavlja ruska patrijaršija". Ruski patrijarh Kiril upitio je pismo generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu, nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, papi Franji, kenterberijskom nadbiskupu i drugim verskim vođama, i pozvao ih da zaštite sveštenike, vernike i njihovu veru u Ukrajini.

Australija priznala zapadni Jerusalim kao glavni grad Izraela

Jerusalim

Australija je odlučila da zvanično prizna zapadni Jerusalim kao glavni grad Izraela, ali neće preseliti tamo svoju ambasadu dok Izrael i Palestinci ne postignu mirovni sporazum, objavio je danas premijer te zemlje Skot Morison.

On je, kako prenosi AP, najavio da će Australija priznati istočni Jeruslim kao glavni grad Palestine samo nakon postizanja dogovora o rešenju sukoba po modelu dve države, a do tada će ambasada Australije ostati u Tel Avivu.

Iako se ambasada za sada neće seliti, Morison je rekao da će njegova vlada osnovati odbrambenu i trgovinsku kancelariju u Jerusalimu i da će početi da traži lokaciju za ambasadu.

"Australijska vlada je odlučila da Australija sada prizna da je zapadni Jerusalim, kao sedište Kneseta (parlamenta) i mnogih institucija vlade, glavni grad Izraela", rekao je Morison, ocenivši da se time poštuje posvećenost rešenju po modelu dve države i poštovanje relavantnih rezolucija UN.

Izrael smatra ujedinjeni Jerusalim svojom večnom prestonicom dok Palestinci nameravaju da u istočnom delu bude glavni grad njihove buduće države.

Predsednik SAD Donald Tramp je prošle godine izazvao međunarodne kritike kada je preokrenuo decenije američke spoljne politike priznavanjem Jerusalima kao glavnog grada Izraela. Ambasada SAD-a preseljena je iz Tel Aviva u Jerusalim u maju.

Vanredna sednica Skupštine Kosova o dijalogu sa Srbijom

Parlament Kosova

Predsedništvo Skupštine Kosova sazvalo je vanrednu sednicu za subotu kako bi se izglasao nacrt rezolucije koju je predložila opoziciona Socijaldemokratska partija (partija nastala nakon podele pokreta Samoopredeljenje) o principima i smernicama o učešću Kosova u dijalogu sa Srbijom.

U tom dokumentu se zahteva da svaki eventualni sporazum sa Srbijom prođe kroz Skupštinu Kosova, ali i da se o pitanju granice Kosova sa Srbijom ne raspravlja.

Predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji, inače čelnik Demokratske partije Kosova, kazao je da se Kosovo ne plaši dijaloga i da se taj proces treba okončati priznanjem.

"Nakon jučerašnje istorijske odluke o formiranju vojske Kosova, Kosovo ide napred ka potpunoj finalizaciji svoje državnosti. Ono što će se danas desiti ima veze sa dijalogom, zapravo, radi se o zaustavljanju Vučićeve i srbijanske ofanzive a kako bi se Kosovo međunarodnoj zajednici pokazalo da je umereno i spremno, da ima legitimitet i mogućnosti da odgovori na sve izazove", kazao je Veselji.

Opozicioni pokret Samoopredeljenje nije prisustvovao sastanku predsedništva Skupštine, dok je druga opoziciona partija, Demokratski savez Kosova, saopštila da neće učestvovati na današnjoj sednici.

Vlada Kosova je predložila da se predsednik vladajuće Inicijative, Fatmir Ljimaj, preuzme rukovodeću ulogu pregovaračke ekipe u dijalogu sa Srbijom.

Erdogan objelodanio dio snimka ubojstva Khashoggija

Jamal Khashoggi

Turski predsjednik Recep Tayyip Erdogan objelodanio je dio audiosnimka na kojem se čuje navodni ubojica saudijskog novinara Jamala Khashoggija kako govori - "Ja znam dobro sjeći".

Erdogan je rekao da se na snimku čuje glas visoko rangiranog vojnog lica, odnosno "radnika mrtvačnice", koji "otvoreno" kaže da on može secirati tijelo.

Turska je audiosnimak podijelila sa Saudijskom Arabijom, SAD-om, Njemačkom i drugim zemljama.

Turska je priopćila da je tim od 15 ljudi ubio Khashoggija 2. listopada u saudijskom konzulatu u Istanbulu. Njegovo tijelo ili ostaci nikada nisu pronađeni, podsjeća AP.

Erdogan je, također, kritizirao saudijskog princa Mohammada bin Salmana koji je rekao da je Khashoggi izašao iz konzulata, što je kasnije opovrgnuo.

"Ova nacija nije glupa i zna što znači kada neko treba snositi odgovornost", rekao je Erdogan, prenio je AP.

Pročitajte: Senatska osuda Saudijske Arabije

Stejt department: SAD podržavaju odluku Kosova, ali dijalog apsolutni prioritet

Sjedinjene Američke Države još jednom su potvrdile podršku "postepenoj, transparentnoj tranziciji Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u profesionalnu, multietničku vojnu silu, koja je interoperabilna sa NATO-om i koja služi i predstavlja sve zajednice na Kosovu".

"To je suverena odluka vlade Kosova", navodi se u saopštenju koje je srpski servis Glasa Amerike dobio iz Stejt departmenta.

U saopštenju Stejt departmenta se međutim ističe da će "bezbednost Kosova najbolje biti zaštićena normalizacijom odnosa sa Srbijom", i da bi za Kosovo "dijalog trebalo da bude apsolutni prioritet".

"Apelujemo na obe strane da uklone sve barijere kako bi se vratile za pregovarački sto i postigle sveobuhvatni sporazum o normalizaciji", navodi se u saopštenju.

Stejt department dodaje da "današnje glasanje ne donosi nikakve momentalne promene kada je reč o strukturi, misiji ili operacijama KSB.

"Radi se o administrativnom koraku, kojim se započinje proces, koji će trajati deceniju, a tokom kojeg Kosovo od zemlje kojoj se pruža bezbednost treba da postane zemlja koja doprinosi bezbednosti".

Više nego ikada ranije, vlada Kosova mora da nastavi da se angažuje sa manjinskim zajednicama i blisko sarađuje sa NATO saveznicama i njihovim partnerima, dodaje se u saopštenju.

"Očekujemo da se vlada Kosova pouzdano povinuje svim postojećim sporazumima i obavezama koje je preuzela u vezi sa kretanjima trupa i operacijama vojnih snaga na Kosovu, pre svega obavezi prema generalnom sekretaru NATO-a iz 2013. godine, da bilo koja operacija na severu Kosova zahteva prethodnu konsultaciju s komandantom KFOR-a", zaključuje se u saopštenju Stejt departmenta.

Povodom odluke o fomiranju vojske Kosova oglasile su i se i Ujedinjene nacije. Farhan Hak, portparol generalnog sekretara Antonija Gutereša rekao je da rezolucija 1244 Saveta bezbednosti obezbeđuje pravni okvir za međunarodne bezbednosne snage na Kosovu i da bi se nje trebalo i pridržavati.

"Bilo koji zakon koji bi ograničavao ili na bilo koji način ometao KFOR u obavljanju bezbednosnih dužnosti i odgovornosti ne bi bio u skladu sa rezolucijom“, rekao je Hak.

Trump: Pregovori sa Sjevernom Korejom nisu žurni

Donald Trump i Kim Jong Un, Singapur

Američki predsjednik Donald Trump izjavio je da pregovori sa Sjevernom Korejom o denuklearizaciji nisu žurni, odgovarajući na tvrdnje u javnosti da su pregovori u zastoju.

"Mnogi ljudi me pitaju šta je s našim pregovorima sa Sjevernom Korejom, a ja odgovaram da nisu žurni. Sve je u redu", naveo je Trump na Twitteru.

Američki predsjednik se 12. lipnja u Singapuru sastao s liderom Sjeverne Koreje Kim Jong Unom i tada su se njih dvojica dogovorili o procesu denuklearizacije, ali mnogi stručnjaci smatraju da su pregovori u zastoju.

Kim Jong Un je ove godine poduzeo neke simbolične korake ka denuklearizaciji i smanjivanju napetosti u odnosima sa SAD-om i Južnom Korejom, ali Sjedinjene Države i saveznici nisu voljni smanjiti pritisak sankcija dok on ne učini više.

Fotografije miliona korisnika Facebooka 'bile su ugrožene'

Facebook

Facebook se izvinio zbog buga pomoću kojeg su developeri ove društvene mreže imali pristup privatnim fotografijama 6,8 miliona korisnika.

Ispitivanje o ovom propustu pokrenula je irska Komisija za zaštitu podataka, tijelo koje nadzire Facebookovo pridržavanje propisa Europske unije (EU).

Između ostalog, bile su dostupne i fotografije koje su korisnici počeli postavljati na Facebook ali ih nisu objavili.

"Žao nam je što se to dogodilo", saopćeno je iz Facebooka.

Ovaj bag bio je aktivan 12 dana, od 13. do 25. septembra.

"Trebalo nam je vremena da istražimo koje aplikacije i koji ljudi su bili ugroženi, a onda da izgradimo sustav upozorenja koji ćemo poslati one koji su bili ugroženi ovim bugom", rekao je glasnogovornik Facebooka za CNN Business odgovarajući na pitanje zašto Facebook nije odmah obavijestio korisnike o ovom propustu.

Pročitajte: Facebook i teorije zavjere

U Indiji od trovanja hranom umrlo 11 ljudi

Riža u jelu, ilustrativna fotografija

Najmanje 11 ljudi je umrlo, a deseci su se razboljeli nakon što su jeli rižu u hramu u indijskoj državi Karnataka.

Očevici su rekli da je ljudima pozlilo ubrzo nakon konzumiranja riže u okviru vjerske ceremonije.

Oko 70 ljudi primljeno je u bolnicu zbog trovanja hranom. Glasnogovornik policije rekao je za BBC da je 11 pacijenata u kritičnom stanju.

Dvije osobe su uhićene nakon incidenta, a jedan bolnički dužnosnik rekao je da je riža vjerojatno bila zatrovana.

Jedan sudionik vjerske ceremonije rekao je da je riža imala veoma neprijatan miris i da su je mnogi ljudi odbili jesti te da su oni koji su je konzumirali odmah počeli povraćati.

Incident se dogodio u hramu Marama u oblasti Čamaradžanagar.

Juncker optužio Orbana za kampanju širenja dezinformacija

Viktor Orban i Jean-Claude Juncker

Predsjednik Europske komisije Jean-Claude Juncker (Žan-Klod Junker) optužio je u Bruxellesu mađarskog premijera Viktora Orbana za vođenje kampanje dezinformacija o migraciji i istupanju Velike Britanije iz članstva u Uniji (Brexit).

"Neki premijeri koji sjede za ovim stolom šire lažne vijesti. Kada Viktor Orban kaže da sam ja odgovoran za Brexit, to je lažna vijest", rekao je Juncker nakon summita EU i dodao da je mađarski premijer također uputio još jednu dezinformaciju - da su migranti odgovorni za Brexit.

Juncker je dodao da ne treba odgovornost prebacivati na druge već preispitati ko u vlastitim redovima izbjegava preuzeti odgovornost.

Na summitu se razmatralo pitanje širenja dezinformacija, a premijer Belgije Charles Michel (Šarl Mišel) zatražio je od Europske komisije da razmotri kazne ukoliko kampanja širenja laži ima za cilj namjerno destabiliziranje demokracije.

Pročitajte: Srbija u moru lažnih vijesti

Vučić: Vojska Kosova formirana na ilegalan način

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u petak da je "takozvana vojska Kosova" formirana na ilegalan i protivpravan način.

"Sve što su uradili Albanci uradili su u suprotnosti sa normama javnog prava i sa sopstvenim najvišim pravnim aktom Ustavom i pokazali, kao i njihovi zaštitnici i sponzori, da im nije stalo do poštovanja prava i pravde nego do provođenja gole sile, napada na Srbe i neskrivenog napada na Srbiju", rekao je Vučić na konferenciji za novinare.

Vučić je rekao da je Srbija uložila ogromne napore da očuva mir i kompromis a da je danas sasvim jasno da ni Albanci, ni njihovi sponzori nisu želeli mir.

On je kao kosovske sponzore označio SAD, Veliku Britaniju a po pitanju vojske i Nemačku.

Ponovio je da je Srbija uputila zahtev za hitno održavanje sednice Saveta bezbednosti UN-a.

Poručio je Srbima sa Kosova da ne brinu i da će Srbija imati snage da ih zaštiti ako dođe do zloupotrebe kosovske vojske.

Bela kuća demantovala navode bivšeg Trampovog advokata

Majkl Koen, bivši advokat predsednika SAD Donalda Trampa

Bela kuća je večeras odbacila optužbe bivšeg ličnog advokata američkog predsednika Donalda Trampa koji je rekao da je platio za ćutanje dvema ženama zato što je Tramp bio "veoma zabrinut" da bi njihove priče o navodnim aferama s njim "uticale na izbore".

Predstavnik za štampu Bele kuće Hougan Gidli (Hogan Gidley) osudio je izjavu advokata Majkla Koena kao i medije koji su "ozbiljno shvatili izjavu jednog osuđenika" i dodao da je Koen "lažov".

Majkl Koen je u danas objavljenom intervjuu za televiziju Ej-Bi-Si njuz (ABC News) rekao da je dao "lojalnost nekom ko, iskreno, ne zaslužuje lojalnost".

Koen je u sredu osuđen na tri godine zatvora.

On je priznao krivicu po nekoliko optužnica, među kojima su kršenje propisa o finansiranju kampanje i laganje Kongresu.

Tužioci su naveli da je Tramp naložio Koenu da sredi plaćenje kako bi se uoči izbora 2016. ućutkale porno glumica Stormi Denijels i bivša Plejbojeva (Playboy) manekenka Karen Mekdugal.

Koen je rekao da ljut na sebe zbog tih dogovora.

Tramp je negirao da je naložio Koenu da krši zakon.

Lideri EU dogovorili ograničeni budžet za podršku evrozone

Lideri Evropske unije dogovorili su se danas da se obrazuje zajednički budžet za evrozonu kako bi se pomoglo članicama zone evra u slučaju krize.

Predlog je izgleda manje od opsežnijih ideja za koje se zalagao francuski predsednik Emanuel Makron.

Lideri su na samitu u Briselu naveli da će ministri finansija izraditi detalje budžeta i da treba da se do juna dogovore o tome.

Makron je tražio veliki budžet za evrozonu koji bi pomogao državama članicama u slučaju ekonomskih nedaća.

Time bi se nadoknadila ključna ranjivost evropske monetarne unije.

Lideri su u saopštenju naveli da će fond za evrozonu biti deo ukupnog budžeta Evropske unije, što sugeriše da će verovatno biti manji od onoga što je predlagao Makron.

Mogerini organizuje u sredu sastanak s liderima Balkana

Zastava Evropske unije, ilustrativna fotografija

Visoka predstavnica EU Federika Mogerini organizovaće neformalni sastanak s liderima sa Zapadnog Balkana sledeće nedelje u Briselu.

Na sastanku u sredu, 19. decembra, razgovaraće se o situaciji u regionu, šta je urađeno 2018. godine, kao i o sledećoj godini, saopštila je Evropska služba za spoljne poslove.

"U 2018. je potvrđena jasna EU perspektiva, zasnovana na zaslugama i rezultatima, za sve partnere na Zapadom Balkanu", navodi se u saopštenju službe visoke predstavnice za spoljnu i bezbednosnu politiku EU.

Evropska komisija je u februaru usvojila strategiju za Zapadni Balkan i na samitu EU-Zapadni Balkan u Sofiji okupljeni su predstavnici zapadnobalkanaske šestorke i svih članica EU prvi put posle 15 godina.

Na sastanku u sredu će učetvovati i komesar za proširenje Johanes Han.

Izvori agencije Beta u Briselu krajem prošlog meseca su naveli da se razmišlja o mogućnosti da se Mogerini sastane s premijerima sa Zapadnog Balkana u drugoj polovini decembra.

Pročitajte: Lideri EU o dijalogu Prištine i Beograda te postizbornoj situaciji u BiH

Dodik: RS razmatra mogućnost izlaska iz Oružanih snaga BiH

Milorad Dodik

Republika Srpska (RS) će ispitati mogućnosti za izlazak iz sporazuma, koji je predvidio stvaranje Oružanih snaga Bosne i Hercegovine, ustvrdio je predsjedavajući Predsjedništva Bosne i Hercegovine, Milorad Dodik.

Ističući da su ranije predstavnici vlasti RS-a "bili prisiljeni na odustajanje od Vojske RS-a" te da su "pod brutalnim pritiskom na RS formirane Oružane snage BiH", Dodik je rekao da se istovremeno Kosovu daje pravo da formira svoju vojsku i da jedan dio međunarodnih snaga stoji iza toga.

"Ovo će biti prilika da mi, u okviru Aneksa jedan B Dejtonskog sporazuma, razmotrimo naše učešće u sporazumu o formiranju Oružanih snaga BiH i RS će to uraditi u najskorije vrijeme. Putem nadležnih institucija ispitat ćemo mogućnosti za izlazak iz tog sporazuma koji je predvidio stvaranje Oružanih snaga BiH", rekao je Dodik ističući da sve odluke koje se o tom pitanju budu donosile bez RS-a, bit će znak da taj entitet stavi upitnik na taj sporazum, a odredit će se i prema drugim zajedničkim pitanjima u BiH.

Tvrdi da Oružane snage BiH ne pripadaju interesima naroda u BiH, već da služe potrebama NATO-a.

Kaže i da on lično, a ne Predsjedništvo BiH, "odbacuje bilo kakvu mogućnost da Kosovo formira svoju vojsku" te stoji iza odluka rukovodstva Srbije u vezi s tim pitanjem.

"Pokrenut ću inicijativu da se, na nivou Predsjedništva BiH, osudi formiranje Vojske Kosova, jer je time direktno ugrožen Aneks jedan B Dejtonskog sporazuma o regionalnoj stabilizaciji - ustvrdio je on, nakon sastanka najviših zvaničnika RS-a o pitanjima aktiviranja Akcionog plana za članstvo BiH u NATO-u (MAP) i poziciji RS-a u svjetlu skupštinske rezolucije o vojnoj neutralnost.

Naglasio je da je dio međunarodne zajednice podržao ovu odluku vlasti u Prištini te da se njome danas "promijenila regionalna stabilnost". Tvrdi i "da je napad na Srbe na sjeveru Kosova, napad na sve Srbe i smatrat će da je to znak i za Srbe u RS-u da brane svoja stečena prava i brane ustavni poredak onako kako je predviđeno međunarodnim ugovorima, uz odbacivanje svih vrsta međunarodnih intervencija".

Na sastanku najviših zvaničnika RS-a o pitanjima aktiviranja Akcionog plana za članstvo BiH u NATO-u (MAP), ponovljeno je da RS ostaje pri skupštinskoj rezoluciji o vojnoj neutralnosti, ne podržava aktivaciju MAP-a i traži od srpskih predstavnika u Vijeću ministara BiH da se ne bave tim pitanjem, jer oni dolaze iz RS-a i treba da poštuju stavove njenog parlamenta.

Rečeno je i da RS ne podržava ulazak BiH u bilo koje vojne saveze sve do konačnog određenja Srbije, kao potpisnice i garanta Dejtonskog mirovnog sporazuma i Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH, o njenom odnosu prema integracijama u vojne saveze.

Pročitajte: Kosovo dobilo vojsku, žaljenje NATO, podrška SAD

Slavlje u Skupštini i na ulicama Kosova
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:40 0:00

Džaferović: Hrvatska se grubo meša u unutrašnja pitanja BiH

Šefik Džaferović

Sabor Hrvatske se Deklaracijom o položaju hrvatskog naroda u BiH grubo meša u unutrašnja pitanja BIH i iskazuje nepoštovanje suvereniteta i teritorijalnog intergriteta Bosne i Hercegovine, upozorio je bošnjački član Predsedništva BiH Šefik Džaferović.

Hrvatski sabor je danas većinom glasova usvojio Deklaraciju o položaju Hrvata u Bosni i Hercegovini, što je izazvalo reakcije ne samo u BiH, već i u samoj Hrvatskoj.

"Kao potpisnica Dejtonskog mirovnog sporazuma, Hrvatska je dužna u potpunosti poštovati suverenitet i teritorijalni integritet BiH i uzdržati se od bilo kakvih akcija koje bi dovele u pitanje te vrednosti", naveo je Džaferović u saopštenju komentarišući izglasavanje Deklaracije Sabora o položaju hrvatskog naroda u BiH.

Usvajanjem Deklaracije kojom se tretiraju pitanja izmena Ustava i zakona Bosne i Hercegovine, vlast Hrvatske krši obaveze koje je preuzela potpisivanjem Dejtonskog mirovnog sporazuma, dodao je on.

Bošnjački član Predsedništva BiH je naglasio da BiH poštuje suverenitet Hrvatske, kao i pravo njenog Sabora da uređuje unutrašnja pitanja Hrvatske, i BIH se ne meša ;u ta pitanja, ali očekuje jednak odnos hrvatskih vlasti prema BiH.

"Institucije Hrvatske ne mogu rešavati unutrašnje odnose u BiH. Institucije Bosne i Hercegovine će rešavati samostalno i suvereno sva pitanja unutrašnjeg uređenja BiH", istakao je Džaferović.

On je pozvao zvaničnike Hrvatske da "dobro promisle o svom odnosu prema Bosni i Hercegovini".

Pročitajte:

Predsednik Francuske poziva na mir uoči protesta Žutih prsluka

Sa protesta Žutih prsluka u Parizu, 24. novembar

Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je danas na "mir" i "red" uoči novog protesta pokreta "Žuti prsluci" najavljenog za sutra, u subotu, posle nereda proteklih vikenda.

"Našoj zemlji je potreban mir. Potreban joj je red. Potrebno je da ponovo normalno funkcioniše", rekao je Makron danas posle samita EU u Briselu.

On je rekao da ne veruje da francuska demokratija "može da prihvati okupaciju javnog prostora, a i elemente nasilja" koje je obeležilo proteste poslednjih nekoliko subota, posebno u centru Pariza.

"Dao sam odgovor" na zahteve "Žutih prsluka" rekao je Makron i dodao da se "dijalog ne vodi okupiranjem javnog prostora i nasiljem".

On je ponovio da je čuo šta muči demonstrante i ponovio obećanja da će ubrzati ublažavanje poreza.

Makron je odbacio pozive da podnese ostavku, što je jedan od mnogih zahteva demonstranata.

Uoči najavljenog sutrašnjeg, petog uzastopnog vikenda protesta, šef francuske policije je rekao da će oklopna vozila i hiljade policajaca ponovo biti raspoređeni ovog vikenda u glavnom gradu Francuske.

Istraživanje objavljeno danas, pokazalo je da su protesti "Žutih prsluka" u Francuskoj zadali značajan udarac poslovnoj aktivnosti u sektoru usluga u Francuskoj, koji uključuje turizam i maloprodaju.

Pročitajte:

Više od 300 mrtvih od ebole u Kongu

Kongo

Više od 300 ljudi je umrlo u epidemiji ebole na istoku Demokratske Republike Konga, saopštile su danas sanitarne službe zemlje.

"Od ebole su umrle 303 osobe, a 179 je izlečeno", među kojima i jedna beba, saopštilo je Ministarstvo zdravlja. To je deseta epidemija te veoma zarazne bolesti u Kongu od 1976. godine.

U prethodnoj epidemiji na severoistoku Konga umrle su 33 osobe. Kraj te epidemije proglašen je krajem jula, a već nedelju dana kasnije je izbila nova, deseta epidemija u drugom delu zemlje.

U velikoj epidemiji ebole 2013. godine u zapadnoj Africi umrlo je više od 11.300 ljudi, najviše u Gvineji, Sijera Leoneu i Liberiji.

Ebola ili hemoragična groznica veoma je zarazno virusno oboljenje. Oboleli dobijaju groznicu praćenu bolovima u mišičima, naglim rastom temperature, glavoboljom i slabošću organizma, a ponekad i krvarenjem.

Erdoan i Tramp dogovorili efikasniju saradnju u Siriji

Ilustrativna fotografija

Predsednici Turske i SAD, Redžep Tajip Erdoan i Donald Tramp, dogovorili su se da imaju efikasniju saradanju u Siriji, saopšteno je u Ankari koja je nedavno najavila novu vojnu ofanzivu protiv kurdskih boraca na severu Sirije.

Erdoan i Tramp su se u telefonskom razgovoru dogovorili da njihove zemle imaju "efikasniju saradnju u Siriji", saopštili su izvori bliski turskom predsedništvu.

Predsednik Turske izjavio je nedavno da će narednih dana biti pokrenuta nova vojna operacije protiv kurdskih boraca u Siriji, koje Ankara smatra teroristima, a koji imaju podršku SAD u borbi protiv militanata "Islamske države".

Turske snage su već imale dve operacije protiv kurdskih boraca u Siriji. Prva je pokrenuta 2016. a druga početkom ove godine.

Arapsko-kurdska koalicija ima podršku međunarodne koalicije predvođene SAD u borbi protiv džihadista u Siriji.

Učitajte više sadržaja...

XS
SM
MD
LG