Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Haški sud pozvao Šešelja da se izjasni o žalbi Tužilaštva


Vojislav Sešelj lider Srpske radikalne stranke

Haški sud pozvao je u ponedjeljak lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja da se izjasni da li će prisustvovati raspravi o žalbi Tužilaštva na oslobađajuću presudu koja mu je izrečena u martu prošle godine.

Sud je Šešelju ostavio mogućnost da u raspravi, koja će biti zakazana u dogledno vreme, učestvuje iz Beograda, posredstvom video veze, ako ne bude mogao da putuje u Hag.

Predsednik suda Teodor Meron (Theodor) upozorio je Šešelja da će mu sud nametnuti zastupnika, u slučaju da ostane pri ranijem stavu da se u Hag neće vraćati "dobrovoljno" i da neće učestvovati u raspravi.

Taj advokat će, po sudiji Meronu, "zastupati Šešeljeve interese" tokom rasprave. Ako bude postavljen, on će imati ulogu da "obezdedi poštovanje Šešeljevih proceduralnih prava tokom rasprave", ali ne i da "u Šešeljevo ime odgovara na suštinu žalbe Tužilaštva".

Ako ne bude prisustvovao raspravi, sud će Šešelju dati mogućnost da na tužiočevu žalbu odgovori u roku od 10 dana pošto primi zapisnik sa zasedanja na srpskom jeziku.

Predsednik suda Meron pozvao je Šešelja da se u roku od 10 dana izjasni da li će učestvovati u raspravi o žalbi Tužilaštva ili ne.

U pisanom odgovoru na žalbu Tužilaštva, Šešelj je ranije apelaciono veće suda izvestio da "nema nameru da učestvuje, ni na koji način, u procesu pred Haškim tribunalom" i da se "u Hag neće vraćati dobrovoljno".

U istom dokumentu, Šešelj je naveo da "ne namerava da dolazi u Hag ni na izricanje pravosnažne presude", koje će uslediti u dogledno vreme posle rasprave o žalbi Tužilaštva.

Većinom glasova Haški tribunal je 31. marta prošle godine oslobodio Šešelja krivice za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93.

Optužnica je Šešelja teretila za progon nesrba na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, deportaciju i prisilno premeštanje, kao zločine protiv čovečnosti, te ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine, kao kršenje zakona i običaja rata.

Tužilaštvo je žalbom zatražilo da oslobadjajuća presuda bude poništena i da Šešelj bude proglašen krivim po svim tačkama optužnice i osudjen na 28 godina zatvora.

Haški tribunal je Šešelja u novembru 2014, pre izricanja prvostepene presude, pustio na privremenu slobodu zbog toga što je oboleo od tumora na jetri. Šešelj nije prisustvovao izricanju prvostepene presude.

XS
SM
MD
LG