Dostupni linkovi

Haški tužioci ponovili zahtev da Šešelj bude osuđen


Vojislav Šešelj u Skupštini Srbije

Tužilaštvo međunarodnog suda u Hagu ponovo je zatražilo od sudija apelacionog veća da poništi oslobađajuću presudu lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju i osudi Šešelja za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93.

"Apelaciono veće trebalo bi da usvoji žalbu Tužilaštva i preinači pogrešnu oslobađajuću presudu. Dozvoliti da pogrešni nalazi o oslobađanju opstanu bilo bi uvreda za žrtve zločina i u opasnosnt bi dovelo integritet Haškog tribunala", naveli su tužioci u odgovoru na pismo kojim je Šešelj uzvratio na žalbu Tužilaštva.

U danas objavljenom odgovoru, tužioci tvrde da se Šešelj u pismu nije uopšte bavio glavnim tvrdnjama iz njihove žalbe, te da ih nije ni pobio.

Ponavljajući navod iz žalbe da je oslobađajuća presuda "neobrazložena" i "nerazumna", tužioci u podnesku ocenjuju da je Šešelj to u svom pismu "propustio da shvati".

Umesto toga, po Tužilaštvu, Šešelj je u svom podnesku izložio neosnovane prigovore na formu tužiočeve žalbe ili "samo ponavlja pogrešne nalaze većine sudija" iz prvostepene presude.

Po tužiocima, Šešelj "ponavlja i optužbe da je Tužilaštvo uznemiravalo svedoke i navodilo ih da daju lažne iskaze, kojima, takođe, ne odgovara na tužiočevu žalbu i koje su odlučno odbačene pre više od pet godina posle pune istrage".

Navodeći da Šešelj u svom pismu ponavlja i optužbu da suđenje nije bilo pravično, Tužilaštvo podseća da su i raspravno i apelaciono veće suda te tvrdnje odavno odbacila.

U žalbi, koju je uložilo u julu prošle godine, Tužilaštvo je tražilo da prvostepena oslobađajuća presuda bude poništena i da Šešelj bude proglašen krivim za ratne zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH i osuđen na 28 godina zatvora.

Kao alternativu, Tužilaštvo je tražilo da suđenje Šešelju zbog procesnih i pravnih nepravilnosti bude ponovljeno.

O žalbi Tužilaštva na oslobađajuću presudu Šešelju odlučivaće petočlano apelaciono veće sudskog Mehanizma u Hagu, koji je pravni naslednik Tribunala.

Većem predsedava američki sudija Teodor Meron (Theodor), dugogodišnji predsednik Tribunala i Mehanizma.

Žalbeni postupak podrazumeva i usmenu raspravu pred sudijama tokom koje bi Šešelj, koji je pred Tribunalom godinama zastupao sam sebe, imao priliku da uzvrati na navode tužilaca.

Šešelj, koji je od novembra 2014, na privremenoj slobodi u Srbiji, više puta je izjavio da se u Hag neće dobrovoljno vraćati, da ga presuda i postpak ne zanimaju i da je s Tribunalom "završio".

Većinom glasova, Haški tribunal je, 31. marta prošle godine, oslobodio krivice Šešelja. Oslobođen krivice za zločine protiv čovečnosti - progon nesrba na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi deportaciju i prisilno premeštanje - tokom sukoba u Hrvatskoj i BiH, 1991-93.

Presudom je utvrdjeno da su bili počinjeni neki od zločina iz optužnice i da su dobrovoljci SRS bili umešani u njih, ali ne po Šešeljevom naređenju i odobrenju.

Potvrđeno je da su na više lokacija u Vukovaru, Zvorniku, Sarajevu, Mostaru i Nevesinju počinjena masovna ubistva, mučenje, okrutno postupanje, seksualno nasilje i pljačka.

Veće je, međutim, većinom glasova, utvrdilo da nije postojao udruženi zločinački poduhvat čiji je cilj bilo stvaranje jedinstvene srpske države na velikim delovima teritorija Hrvatske i BiH, odnosno Velike Srbije, u kojem je, po optužnici, sa Šešeljem učestvovao i tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević i drugi srpski vojni, politički i policijski zvaničnici.

Šešelj, po presudi, nije imao ni de jure, ni de fakto nadređeni položaj nad dobrovoljcima SRS koje je slao na ratišta u Hrvatskoj i BiH na kojima su počinjeni zločini.

U pritvoru Tribunala, Šešelj je bio od 24, februara 2003, kada se dobrovoljno predao odmah pošto je bila objavljena optužnica, do sredine novembra 2014.

XS
SM
MD
LG