Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk se umešao u spor oko predloženog novog cevovoda za ruski gas koji je izazvao nesuglasice Nemačke i novih članica EU sa istoka, koje tvrde da je ovaj projekat štetan po evropski blok.
Poljska, baltičke države i još nekoliko zemalja smatraju da bi se izgradnjom „Severnog toka 2“ povećala zavisnost EU od ruskog Gasproma, koji je već snabdeva sa trećinom gasa. Pristalice ovog projekta pak ističu da bi time pojeftinilo snabdevanje Evrope ovim energentom.
„Znate da je moje mišljenje o ovom planu negativno. To neće biti u najboljem evropskom interesu“, napisao je Tusk, bivši poljski premijer, Žan Klod Junkeru, predsedniku Evropske komisije, koji treba da pregovara sa Moskvom o „Severnom toku 2“, prenosi Rojters koji je imao uvid u pismo.
Protivnici projekta takođe ističu da će zaobići Ukrajinu što bi štetilo interesima prozapadne vlade u Kijevu u trenutku kada je Rusija i dalje pod sankcijama EU zbog aneksije Krima i podrške separatistima na istoku ove zemlje.
Partneri Gasproma u „Severnom toku 2“ su nemački Uniper, austrijski OMW i francuski Engie.
Evropska komisija priprema predlog za pokretanje pregovora sa Rusijom tako da ispunjava zakone EU.
Dva izvora, na koja se poziva Rojters, ističu da bi Evropska komisija mogla u petak da odobri predlog o mandatu za pregovore, koji bi onda odobrile članice EU pre početka bilo kakvih razgovora sa Moskvom.
Pomenuti izvori navode da zemlje koje se protive produžetku gasovoda „Severni tok 2“ nastoje da preko svojih komesara u Evropskoj komisiji obezbede da mandat za pregovore bude što zahtevniji.
To bi moglo da odloži njegovo usvajanje u Briselu čak i pre nego što bude upućen članicama na dalje razmatranje, ocenjuje Rojters.
“Severni tok 2” bi trebalo da počne sa radom krajem 2019. godine. Gasovod, čiji bi ukupan godišnji kapacitet bio 55 milijardi kubnih metara gasa, udvostručio bi količinu gasa koja bi se iz Rusije direktno isporučivala u Nemačku ispod Baltičkog mora, zaobilazeći Ukrajinu kao tradicionalnu tranzitnu rutu.
“Severni tok 1” je pušten u pogon 2011. Povezujući ruski grad Viborg i nemački grad Grajfsvald u dužini od 1.224 kilometara.
