Nemački Ustavni sud odbio je danas seriju tužbi čiji je cilj bio blokiranje učešća Nemačke u pružanju finansijske pomoći Grčkoj i ostalim zemljama evrozone.
Sud je u obrazloženju presude napomenuo da parlament ubuduće mora da ima veću ulogu u donošenju odluka o isplati pomoći drugim zemljama.
Najviši državni sud u Karlsrueu saopštio je da nemačka Vlada mora da zatraži odobrenje od parlamentarne komisije za budžet pre nego što pruži takvu pomoć.
Ovaj zahtev dodatno će usporiti proces rešavanja dužničke krize u zemljama evrozone, pošto je ekonomija Nemačke najveća u Evropi, a njene odluke imaju posledice po citav region.
Tužbe protiv isplate pomoći drugim zemljama podiglo je šest uglednih evroskeptika.
Pravni problemi nisu jedini koji su stajali na tom putu.
Više poslanika vladajuće konzervativno-liberalne koalicije kancelarke Angele Merkel protivi se daljem nemačkom učešću u paketu mera pomoći i nije sigurno da će do kraja meseca, za kada je u Bundestagu predviđeno glasanje o merama koje je 21. jula usvojila EU, promeniti stav.
Zakon koji je vlada već usvojila predviđa da se nemačko učešće u kreditnim garancijama za zemlje u dužničkoj krizi poveća sa sadašnjih 123 na 211 milijardi.
Zemlje evrozone će obim kreditnih garancija povećati sa 440 na 780 milijardi evra. Pored toga treba da budu prošireni instrumenti mehanizma za spašavanje dužnika EFSF.
