Priredio: Dragan Štavljanin
Suočavajući sa sve većom verovatnoćom da će u Egiptu doći do smene vlasti, SAD ubrzano preispitiju svoje krhke odnose sa “Muslimanskom braćom”, opozicionim pokretom čija je fundamendalistička ideologija dugo izaziva podozrenje u Vašingtonu, piše “Vošington Post” (The Washington Post).
Mada ova grupacija za sada igra drugorazrednu ulogu u sve masovnijim protestima u cilju zbacivanja predsednika Hosnija Mubaraka, američki zvaničnici priznaju realnost da su “Muslimanska braća” spremna da preuzmu u najmanju ruku deo vlasti ukoliko se u Egiptu narednih meseci održe slobodni i fer izbori.
U ponedeljak je Bela kuća saopštila da nova vlada u Egiptu “treba da uključi čitav niz važnih nesekularnih aktera”, što su analitičari protumačili kao jasno ukazivanje na “Muslimansku braću”.
Ovaj stav je izazvao skepticizam pojedinih američkih zvaničnika koji smatraju da Bela kuća treba da prihvati opozicione grupe koje će verovatnije podržati demokratsku vladu u Egiptu, nego one koje su privržene uvođenju verskih zakona.
Saopštenje Bele kuće od ponedeljka takođe je označilo promenu stave u odnosu na prethodne dane, kada su državna sekretarka Hilari Klinton (Hillary Clinton) i drugi zvaničnici izrazili bojazan da pobuna u Egiptu može dovesti na vlast islamske vlade kao u Iranu 1979.
Razgovori iza scene
Zvanično, američka vlada je dugo izbegavala kontakte sa “Muslimanskom braćom” zbog sumnje u njihovu privrženost proklamovanim stavovima o nenasilju i poštovanju demokratskih principa. Međutim, godinama su američki zvaničnici uključeni u razgovore iza scene sa pripadnicima ovog pokreta uvažavajući činjenicu da imaju značajnu podršku naroda.
Nezvanični kontakti se održavaju sporadično od 1990-ih, ali su postali učestaliji nakon što su predstavnici “Muslimanske braće” izabrani u egipatski parlament 2005. Nakon toga, američke diplomate i članovi Kongresa susreli su se nekoliko puta sa liderima ove organizacije, uključujuči i u američkoj ambasadi u Kairu.
Logo Muslimanske braćeAmerički zvaničnici su opravdavali te sastanke da samo razgovaraju sa legitimno izabranim članovima egipatskog parlamenta.
“Smatram da kontakti sa ‘Muslimanskom braćom’ nisu loša ideja”, smatra Robert Malej (Malley), zvaničnik u administraciji Bila Klintona (Bill Clinton), sada šef odeljenja za Bliski istok i severnu Afriku pri Međunarodnoj kriznoj grupi. "Oni su važan politički faktor u Egiptu i verovatno će igrati ulogu u bilo kakvom aranžmanu u budućnosti”, ističe Malej.
Pojedini američki zvaničnici i analitičari se zalažu da se Stejt department još više približi “Muslimanskoj braći”.
"Ako želimo da istinski sarađujemo sa 99 procenata muslimana koji ne podržavaju terorizam ili nasilje, onda to uključuje domaće grupe, među njima njima i islamske političke partije”, kaže Emil Nakleh, bivši zvaničnik CIA-e.
Snažna manjina
Mada su “Muslimanska braća” najbolje organizovana opoziciona grupa, sa aktivnim dobrotvornim ograncima koji distribuiraju socijalnu pomoć po celoj zemlji, Nakleh smatra da to ne znači nužno da će dobiti većinu glasova na slobodnim izborima.
“Oni mogu biti snažna manjina”, ističe Nakleh, predviđajući da će osvojiti između 25 i 30 odsto glasova.
Pokret “Muslimanska braća” osnovao je 1928. Hasan el-Bana, egipatski imam koji je težio da zbaci britansku kolonojalnu vladavinu. Delovanje ovog pokreta se ubrzo proširilo na mnoge zemlje u regionu.
U Egiptu su “Muslimanaska braća” bila decenijama zabranjena i mnogi njihovi lideri su bili u zatvoru i mučeni. Mubarak je godinama upozoravao američke zvaničnike da ova grupacija želi da uspostavi teokratiju nalik na Islamsku republiku Iran. No, vremenom je Mubarak popuštao ograničenja za delovanje “Muslimanske braće”.
Njihovi članovi su često neodređeni u iskazivaju političkih ciljeva. U ovonedeljnom intervjuu za BBC, Kamal el-Helbavi, lider “Muslimanske braće” u egzilu u Britaniji, kazao je da ovaj pokret želi “slobodu, konsultacije, jednakost, slobodu u svemu”.
On je, međutim, izbegao direktan odgovor na pitanje da li bi egipatska vlada predvođena “Muslimanskom braćom” garantovala jednaka prava ostalim verskim grupama – kao što su hrišćani Kopti – i ženama. Na pitanje da li bi se od svih žena tražilo da nose veo, Helbavi je rekao “ne mora da znači”.
Pojedini kritičari optužuju “Muslimansku braću” za prikupljanje sredstava i organizacione veze sa terorističkim grupama. Međutim, eksperti za terorizam ističu da Al Kaida i ostale džihadističke grupacije redovno optužuju pripadnike “Muslimanske braće” da su otpadnici i izdajnici.
Zaklon iza opozicije
Analitičari smatraju da ovaj pokret nastoji da umanji zabrinutost drugih zbog njihove agende, delimično zbog sopstvenog održanja. Predstavljajući se kao umerena grupacija koja prihvata višepartijsku demokratiju, ona teži da odstrani strahovanja oko svojih ciljeva, kaže Emad Šahin, egipatsko-američki analitičar na Univerzitetu Notr-dam.
“Oni ne žele da budu doživljeni kao struja koja učestvuje u pobuni čiji je cilj stvaranje vlade nalik na iransku. Njima je potrebno da se zaklone iza šireg opoziciong fronta”, smatra Šahin.
Mada je Bela kuća u ponedeljak odlučila da pruži retoričku maslinovu grančicu “Muslimanskoj braći”, analitičari ističu da je Obamina administracija i dalje podeljena oko strategije prema ovom pokretu, i kratkoročno i dugoročno.
Skot Karpenter (J. Scott Carpenter), zvaničnik Stejt departmenta u vreme Džordža Buša (George W. Bush), kaže da pokušaj Bele kuće može da ima negativan efekat tako što će otuđiti egipatsku vojsku, koja bi mogla da zadrži kontrolu nad zemljom, čak i ako Mubarak ode sa vlasti.
"To je potpuno nepotrebno i kontraproduktivno. To šalje pogrešnu poruku egipatskoj vojsci”, naglašava Karpenter povodom saoptenja Bele kuće.
Hilel Fradkin, analitičar američkog Hadson institute (The Hudson Institute), ističe da američka administracija treba da troši više energije na približavanju sekularnim snagama koje su aktivne u protestima protiv Mubaraka.
"Ako želimo da se usredsredimo na ljude u opoziciji, najsmislenije za nas je da to budu grupe za koje se može razumno smatrati da će podržati liberalno-demokratski ishod u Egiptu”, kaže Fradkin.
U suprotnom, po njegovom mišljenju, malo je verovatno da će produbljivanje dijaloga sa “Muslimanskom braćom” doneti željene rezultate, jer su njihovi ciljevi u suprotnosti sa američkim interesima.
“Kako ćemo da ih ubedimo da mare za nas? Oni ne mare i neće mariti”, ocenjuje Fradkin.
Suočavajući sa sve većom verovatnoćom da će u Egiptu doći do smene vlasti, SAD ubrzano preispitiju svoje krhke odnose sa “Muslimanskom braćom”, opozicionim pokretom čija je fundamendalistička ideologija dugo izaziva podozrenje u Vašingtonu, piše “Vošington Post” (The Washington Post).
Mada ova grupacija za sada igra drugorazrednu ulogu u sve masovnijim protestima u cilju zbacivanja predsednika Hosnija Mubaraka, američki zvaničnici priznaju realnost da su “Muslimanska braća” spremna da preuzmu u najmanju ruku deo vlasti ukoliko se u Egiptu narednih meseci održe slobodni i fer izbori.
U ponedeljak je Bela kuća saopštila da nova vlada u Egiptu “treba da uključi čitav niz važnih nesekularnih aktera”, što su analitičari protumačili kao jasno ukazivanje na “Muslimansku braću”.
Ovaj stav je izazvao skepticizam pojedinih američkih zvaničnika koji smatraju da Bela kuća treba da prihvati opozicione grupe koje će verovatnije podržati demokratsku vladu u Egiptu, nego one koje su privržene uvođenju verskih zakona.
Saopštenje Bele kuće od ponedeljka takođe je označilo promenu stave u odnosu na prethodne dane, kada su državna sekretarka Hilari Klinton (Hillary Clinton) i drugi zvaničnici izrazili bojazan da pobuna u Egiptu može dovesti na vlast islamske vlade kao u Iranu 1979.
Razgovori iza scene
Zvanično, američka vlada je dugo izbegavala kontakte sa “Muslimanskom braćom” zbog sumnje u njihovu privrženost proklamovanim stavovima o nenasilju i poštovanju demokratskih principa. Međutim, godinama su američki zvaničnici uključeni u razgovore iza scene sa pripadnicima ovog pokreta uvažavajući činjenicu da imaju značajnu podršku naroda.
Nezvanični kontakti se održavaju sporadično od 1990-ih, ali su postali učestaliji nakon što su predstavnici “Muslimanske braće” izabrani u egipatski parlament 2005. Nakon toga, američke diplomate i članovi Kongresa susreli su se nekoliko puta sa liderima ove organizacije, uključujuči i u američkoj ambasadi u Kairu.
“Smatram da kontakti sa ‘Muslimanskom braćom’ nisu loša ideja”, smatra Robert Malej (Malley), zvaničnik u administraciji Bila Klintona (Bill Clinton), sada šef odeljenja za Bliski istok i severnu Afriku pri Međunarodnoj kriznoj grupi. "Oni su važan politički faktor u Egiptu i verovatno će igrati ulogu u bilo kakvom aranžmanu u budućnosti”, ističe Malej.
Pojedini američki zvaničnici i analitičari se zalažu da se Stejt department još više približi “Muslimanskoj braći”.
"Ako želimo da istinski sarađujemo sa 99 procenata muslimana koji ne podržavaju terorizam ili nasilje, onda to uključuje domaće grupe, među njima njima i islamske političke partije”, kaže Emil Nakleh, bivši zvaničnik CIA-e.
Snažna manjina
Mada su “Muslimanska braća” najbolje organizovana opoziciona grupa, sa aktivnim dobrotvornim ograncima koji distribuiraju socijalnu pomoć po celoj zemlji, Nakleh smatra da to ne znači nužno da će dobiti većinu glasova na slobodnim izborima.
“Oni mogu biti snažna manjina”, ističe Nakleh, predviđajući da će osvojiti između 25 i 30 odsto glasova.
Pokret “Muslimanska braća” osnovao je 1928. Hasan el-Bana, egipatski imam koji je težio da zbaci britansku kolonojalnu vladavinu. Delovanje ovog pokreta se ubrzo proširilo na mnoge zemlje u regionu.
U Egiptu su “Muslimanaska braća” bila decenijama zabranjena i mnogi njihovi lideri su bili u zatvoru i mučeni.
U Egiptu su “Muslimanaska braća” bila decenijama zabranjena i mnogi njihovi lideri su bili u zatvoru i mučeni. Mubarak je godinama upozoravao američke zvaničnike da ova grupacija želi da uspostavi teokratiju nalik na Islamsku republiku Iran. No, vremenom je Mubarak popuštao ograničenja za delovanje “Muslimanske braće”.
Njihovi članovi su često neodređeni u iskazivaju političkih ciljeva. U ovonedeljnom intervjuu za BBC, Kamal el-Helbavi, lider “Muslimanske braće” u egzilu u Britaniji, kazao je da ovaj pokret želi “slobodu, konsultacije, jednakost, slobodu u svemu”.
On je, međutim, izbegao direktan odgovor na pitanje da li bi egipatska vlada predvođena “Muslimanskom braćom” garantovala jednaka prava ostalim verskim grupama – kao što su hrišćani Kopti – i ženama. Na pitanje da li bi se od svih žena tražilo da nose veo, Helbavi je rekao “ne mora da znači”.
Pojedini kritičari optužuju “Muslimansku braću” za prikupljanje sredstava i organizacione veze sa terorističkim grupama. Međutim, eksperti za terorizam ističu da Al Kaida i ostale džihadističke grupacije redovno optužuju pripadnike “Muslimanske braće” da su otpadnici i izdajnici.
Zaklon iza opozicije
Analitičari smatraju da ovaj pokret nastoji da umanji zabrinutost drugih zbog njihove agende, delimično zbog sopstvenog održanja. Predstavljajući se kao umerena grupacija koja prihvata višepartijsku demokratiju, ona teži da odstrani strahovanja oko svojih ciljeva, kaže Emad Šahin, egipatsko-američki analitičar na Univerzitetu Notr-dam.
“Oni ne žele da budu doživljeni kao struja koja učestvuje u pobuni čiji je cilj stvaranje vlade nalik na iransku. Njima je potrebno da se zaklone iza šireg opoziciong fronta”, smatra Šahin.
Mada je Bela kuća u ponedeljak odlučila da pruži retoričku ma
Mada je Bela kuća u ponedeljak odlučila da pruži retoričku maslinovu grančicu “Muslimanskoj braći”, analitičari ističu da je Obamina administracija i dalje podeljena oko strategije prema ovom pokretu.
Skot Karpenter (J. Scott Carpenter), zvaničnik Stejt departmenta u vreme Džordža Buša (George W. Bush), kaže da pokušaj Bele kuće može da ima negativan efekat tako što će otuđiti egipatsku vojsku, koja bi mogla da zadrži kontrolu nad zemljom, čak i ako Mubarak ode sa vlasti.
"To je potpuno nepotrebno i kontraproduktivno. To šalje pogrešnu poruku egipatskoj vojsci”, naglašava Karpenter povodom saoptenja Bele kuće.
Hilel Fradkin, analitičar američkog Hadson institute (The Hudson Institute), ističe da američka administracija treba da troši više energije na približavanju sekularnim snagama koje su aktivne u protestima protiv Mubaraka.
"Ako želimo da se usredsredimo na ljude u opoziciji, najsmislenije za nas je da to budu grupe za koje se može razumno smatrati da će podržati liberalno-demokratski ishod u Egiptu”, kaže Fradkin.
U suprotnom, po njegovom mišljenju, malo je verovatno da će produbljivanje dijaloga sa “Muslimanskom braćom” doneti željene rezultate, jer su njihovi ciljevi u suprotnosti sa američkim interesima.
“Kako ćemo da ih ubedimo da mare za nas? Oni ne mare i neće mariti”, ocenjuje Fradkin.
