Ruski ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu potvrdio je da će Srbija, kao deo Evrope, biti deo zajedničke koncepcije evropske bezbednosti, ali niko iz Vlade u Beogradu ne želi da obelodani detalje eventualnog dogovora tokom jučerašnje posete ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva.
Stručnjaci primećuju da Srbija, kao vojno neutralna, ne može biti promoter nikakvog sistema bezbednosti, i upozoravaju na negativne posledice takve moguće odluke po evropske integracije zemlje.
Ne želeći da govori o detaljima nove koncepcije bezbednosti, koju je tokom posete Beogradu inicirao Dmitrij Medvedev, ruski ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu je posle susreta sa srpskim ministrom policije bio jasan kada je reč o budućoj ulozi Srbije.
"Vi znate da bi to pitanje bilo najbolje da postavite predsedniku Medvedevu. Što se tiče osnova nove koncepcije bezbednosti, on je više puta govorio o tome u poslednje vreme, čak i detaljnije, pa ne bih voleo da dam neke netačne informacije. Ali, što se tiče Srbije, ona je deo Evrope, to je činjenica i od toga se ne može pobeći i zato, prirodno, mora i biće deo jedne zajedničke koncepcije evropske bezbednosti”, rekao je Šojgu.
Ivica Dačić na ovo je hitro dodao: „Ali to nije bio deo naših razgovora.“
Razgovore, koji su bili deo susreta ruskog i srpskog predsednika u Beogradu, ne žele da komentarišu ni u Ministarstvu odbrane, iako je Medvedev u svom obraćanju, ističući bliskost dve zemlje, nagovestio njihove rezultate.
“Imamo slične pristupe u ocenjivanju međunarodne situacije, ocenjivanju pitanja evropske bezbednosti. Mi smo svakako spremni da promovišemo našu inicijativu zajedno sa srpskim partnerima i ja sam još jednom rekao vašem predsedniku da je ta inicijativa namenjena svim zemljama Evrope, nezavisno od njihove pripadnosti vojnim blokovima”, rekao je Medvedev.
I dok je javnost uskraćena za detalje eventualnog dogovora sa Moskvom, beogradska štampa spekuliše da je novi evropski bezbednosni koncept u suštini predlog po kome nijedna država ili organizacija poput NATO ne bi trebalo da ima isključivo pravo da održava mir i stabilnost u Evropi i šire.
Ili-ili
Odgovor Srbije, prema pisanju medija, jeste spremnost da učestvuje u razgovorima o toj ideji, ali da je za takav potez potrebna saglasnost svih. Upozoravajući da Beograd hitno mora da obelodani svoju poziciju, direktor Foruma za bezbednost Ninoslav Krstić, ipak, ne veruje da je reč o formiranju posebnih snaga koje bi brinule o bezbednosti u Evropi.
“Iz onih šturih, da tako kažem, nagoveštaja može se videti da su u pitanju te neke četiri tačke. Znači da se svi problemi rešavaju političkim putem, da borba protiv organizovanog kriminala i terorizma i tako dalje. Znači, u suštini ne bi trebalo da se radi o novoj podeli. Za sada to nije nekakav drugi vojni savez, bar nije tako nagovešteno. Ali, šta se iza toga valja…Naravno treba videti šta i o čemu se radi”, smatra Ninoslav Krstić.
Prema nezvaničnim informacijama, ruski koncept mogao bi da podrazumeva i formiranje zajedničkog raketnog odbrambenog sistema na kontinentu protiv svih oblika pretnji zajedničkoj bezbednosti.
Saradnik nemačkog Instituta za međunarodne i bezbednosne poslove Dušan Reljić ocenjuje da potezi Moskve nisu usmereni ka Srbiji:
“Rusija je još pre više od godinu dana, prilikom jednog od prvih istupanja Dimitrija Medvedeva na Zapadu, u Berlinu predložila da se stvori nova arhitektura evropske bezbednosti. Time Rusija pokušava da nadomesti jednu vrstu propadanja Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju koje je nastupilo poslednjih godina, kao i nedostatak trajnijih ugovora, novih ugovora o nuklearnom razoružanju sa SAD. Rusija ne nastoji da integriše Srbiju u nekakav poseban sistem bilateralnih veza sa Moskvom”, ocenjuje Reljić.
Ipak, i ukoliko bi Srbija igrala određenu ulogu u ruskoj inicijativi, treba podsetiti da se ona opredelila za vojnu neutralnost. Ninoslav Krastić upozorava da kao takva ne može biti promoter bilo kakvog sistema bezbednosti, i podvlači negativne posledice suprotne odluke po evropske integracije zemlje.
“Pre svega došlo bi do preispitivanja iskrenog odnosa Srbije jer ukoliko sa nekim želite da delite vrednosti, onda te vrednosti morate da delite u celini. Srbija bi, koliko sam shvatio, u ovom trenutku želela sa Evropom da deli političke, kulturne i ekonomske vrednosti, a bezbednosne vrednosti ne želi da deli. Mislim da to nije pošten i iskren odnos kada je u pitanju odnos Srbije prema Evropskoj uniji”, kaže Krstić.
Poznavaci međunarodnih odnosa su skeptici kada je reč o eventualnoj ponudi Rusije. Dugogodišnji diplomata i predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Živorad Kovačević kaže:
“Realno, politički govoreći, ne verujem da bi se mogla ponuditi neka struktura koja bi u stvati na određeni način značila ili – idite u NATO, ili idite u tu strukturu.”
Treba podsetiti da su se pri nedavnoj samoj najavi o otvaranju kancelarije pri NATO-u u Srbiji digli oštri glasovi protiv i pozivanje na skupštinsku odluku o vojnoj neutralnosti. U slučaju Rusije, za sada tišina.
Stručnjaci primećuju da Srbija, kao vojno neutralna, ne može biti promoter nikakvog sistema bezbednosti, i upozoravaju na negativne posledice takve moguće odluke po evropske integracije zemlje.
Ne želeći da govori o detaljima nove koncepcije bezbednosti, koju je tokom posete Beogradu inicirao Dmitrij Medvedev, ruski ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu je posle susreta sa srpskim ministrom policije bio jasan kada je reč o budućoj ulozi Srbije.
"Vi znate da bi to pitanje bilo najbolje da postavite predsedniku Medvedevu. Što se tiče osnova nove koncepcije bezbednosti, on je više puta govorio o tome u poslednje vreme, čak i detaljnije, pa ne bih voleo da dam neke netačne informacije. Ali, što se tiče Srbije, ona je deo Evrope, to je činjenica i od toga se ne može pobeći i zato, prirodno, mora i biće deo jedne zajedničke koncepcije evropske bezbednosti”, rekao je Šojgu.
Ivica Dačić na ovo je hitro dodao: „Ali to nije bio deo naših razgovora.“
Razgovore, koji su bili deo susreta ruskog i srpskog predsednika u Beogradu, ne žele da komentarišu ni u Ministarstvu odbrane, iako je Medvedev u svom obraćanju, ističući bliskost dve zemlje, nagovestio njihove rezultate.
“Imamo slične pristupe u ocenjivanju međunarodne situacije, ocenjivanju pitanja evropske bezbednosti. Mi smo svakako spremni da promovišemo našu inicijativu zajedno sa srpskim partnerima i ja sam još jednom rekao vašem predsedniku da je ta inicijativa namenjena svim zemljama Evrope, nezavisno od njihove pripadnosti vojnim blokovima”, rekao je Medvedev.
I dok je javnost uskraćena za detalje eventualnog dogovora sa Moskvom, beogradska štampa spekuliše da je novi evropski bezbednosni koncept u suštini predlog po kome nijedna država ili organizacija poput NATO ne bi trebalo da ima isključivo pravo da održava mir i stabilnost u Evropi i šire.
Ili-ili
Odgovor Srbije, prema pisanju medija, jeste spremnost da učestvuje u razgovorima o toj ideji, ali da je za takav potez potrebna saglasnost svih. Upozoravajući da Beograd hitno mora da obelodani svoju poziciju, direktor Foruma za bezbednost Ninoslav Krstić, ipak, ne veruje da je reč o formiranju posebnih snaga koje bi brinule o bezbednosti u Evropi.
“Iz onih šturih, da tako kažem, nagoveštaja može se videti da su u pitanju te neke četiri tačke. Znači da se svi problemi rešavaju političkim putem, da borba protiv organizovanog kriminala i terorizma i tako dalje. Znači, u suštini ne bi trebalo da se radi o novoj podeli. Za sada to nije nekakav drugi vojni savez, bar nije tako nagovešteno. Ali, šta se iza toga valja…Naravno treba videti šta i o čemu se radi”, smatra Ninoslav Krstić.
Prema nezvaničnim informacijama, ruski koncept mogao bi da podrazumeva i formiranje zajedničkog raketnog odbrambenog sistema na kontinentu protiv svih oblika pretnji zajedničkoj bezbednosti.
Saradnik nemačkog Instituta za međunarodne i bezbednosne poslove Dušan Reljić ocenjuje da potezi Moskve nisu usmereni ka Srbiji:
“Rusija je još pre više od godinu dana, prilikom jednog od prvih istupanja Dimitrija Medvedeva na Zapadu, u Berlinu predložila da se stvori nova arhitektura evropske bezbednosti. Time Rusija pokušava da nadomesti jednu vrstu propadanja Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju koje je nastupilo poslednjih godina, kao i nedostatak trajnijih ugovora, novih ugovora o nuklearnom razoružanju sa SAD. Rusija ne nastoji da integriše Srbiju u nekakav poseban sistem bilateralnih veza sa Moskvom”, ocenjuje Reljić.
Ipak, i ukoliko bi Srbija igrala određenu ulogu u ruskoj inicijativi, treba podsetiti da se ona opredelila za vojnu neutralnost. Ninoslav Krastić upozorava da kao takva ne može biti promoter bilo kakvog sistema bezbednosti, i podvlači negativne posledice suprotne odluke po evropske integracije zemlje.
“Pre svega došlo bi do preispitivanja iskrenog odnosa Srbije jer ukoliko sa nekim želite da delite vrednosti, onda te vrednosti morate da delite u celini. Srbija bi, koliko sam shvatio, u ovom trenutku želela sa Evropom da deli političke, kulturne i ekonomske vrednosti, a bezbednosne vrednosti ne želi da deli. Mislim da to nije pošten i iskren odnos kada je u pitanju odnos Srbije prema Evropskoj uniji”, kaže Krstić.
Poznavaci međunarodnih odnosa su skeptici kada je reč o eventualnoj ponudi Rusije. Dugogodišnji diplomata i predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Živorad Kovačević kaže:
“Realno, politički govoreći, ne verujem da bi se mogla ponuditi neka struktura koja bi u stvati na određeni način značila ili – idite u NATO, ili idite u tu strukturu.”
Treba podsetiti da su se pri nedavnoj samoj najavi o otvaranju kancelarije pri NATO-u u Srbiji digli oštri glasovi protiv i pozivanje na skupštinsku odluku o vojnoj neutralnosti. U slučaju Rusije, za sada tišina.
