SAD odustaju od plana za izgradnju antiraketnog štita u Poljskoj i Češkoj Republici, kazao je češki premijer Jan Fišer, ističući da ga je o tome obavestio predsednik Barak Obama.
Vol Strit Džornal (The Wall Street Journal) piše da je takva odluka doneta na osnovu procene da razvoj iranskih projektila ne napreduje očekivanim tempom, čime je smanjena pretnja kontinentalnom delu SAD i najvećim evropskim prestonicama.
Takav potez se može posmatrati i kao deo nastojanja Obame da resetuje odnose sa Rusijom, koja je žestoko reagovala na najavu Bušove administracije da gradi kontroverzni štit.
"Neposredno posle ponoći, američki predsednik Barak Obama me pozvao telefonom da me obavesti da njegova vlada odustaje od namere da gradi protivraketni radar na teritoriji Češke republike”, kazao je češki premijer Jan Fišer na konferenciji za novinare.
To bi predstavljao veliki zaokret u odnosu na politiku Bušove administracije, koja je agresivno zagovarala početak izgradnje evropskog protivraketnog sistema.
Bušova administracija predlagala je evropski sistem zaštite od projektila, kao preventivu za pretnju koju predstavlja pretpostavljeni razvoj nuklearnog oružja u Iranu i mogućnost da se ono postavi na sve savršenije balisticke projektile koje ta zemlja proizvodi.
Bušov plan je izazvao žestoku reakciju Kremlja, koji je tvrdio da je planirani sistem potencijalna pretnja strateškom raketnom arsenalu Rusije.
Evropa nije u centru pažnje
Američki zvaničnici su tvrdili da takav ograničeni sistem, s radarima u Češkoj Republici i 10 raketnih presretača u Poljskoj nije nikakva pretnja ruskim interkontinetalnim projektilima.
Medutim, neki američki stručnjaci ocenjivali su da sistem pre može poslužiti kao prvi odgovor na ruske rakete, nego kao odbrana od iranskih projektila dugog dometa koji i onako ne mogu doseći Poljsku, piše Vol Strit Džornl.
U proceni Obamine administracije se zaključuje da su saveznici SAD-a u Evropi, suočeni s pretnjom iranskih projektila kratkog i srednjeg dometa, i preporučiće razvoj regionalnih odbrana od projektila za Evropu, istakli su izvori u Beloj kući na koje se poziva Vol Strit Džornel.
Takav potez se može posmatrati i kao deo nastojanja Obame da resetuje odnose sa Rusijom, koja je žestoko reagovala na najavu Bušove administracije da gradi kontroverzni štit. Nedavno se pominjala i mogućnost da umesto u Poljskoj i Češkoj, američki antiraketni štiti bude razmešten u Turskoj, Balkanu ili Izraelu.
U Poljskoj nisu najzadovoljniji najavama iz Bele kuće.
"Najverovatnije će američka administracija, na nesreću, sveukupno odustati od tog plana", rekao je poslanik iz vladajuće poljske partije Građanska platforma, Jaroslav Govin.
On je ocenio da to potvrđuje da ovaj deo Evrope nije u centru pažnje Obamine administracije i izrazio nadu da će SAD možda ponuditi neku alternativu.
Eventualno odustajanje od protivraketnog štita predstavljao bi neuspeh za politiku administracije Baraka Obame u centralnoj Evropi, ocenio je Aleksander Szcziglo, šef ureda poljskog predsednika za nacionalnu bezbednost.
On je podsetio da ovaj projekat ima za centralnu Evropu ne samo vojnu dimenziju već i "političku i stratešku". Bela kuća je u više navrata isticala da njeno nastojanje da resetuje odnose sa Rusijom neće biti na štetu interesa zemalja centralne i istočne Evrope.
Vol Strit Džornal (The Wall Street Journal) piše da je takva odluka doneta na osnovu procene da razvoj iranskih projektila ne napreduje očekivanim tempom, čime je smanjena pretnja kontinentalnom delu SAD i najvećim evropskim prestonicama.
Takav potez se može posmatrati i kao deo nastojanja Obame da resetuje odnose sa Rusijom, koja je žestoko reagovala na najavu Bušove administracije da gradi kontroverzni štit.
"Neposredno posle ponoći, američki predsednik Barak Obama me pozvao telefonom da me obavesti da njegova vlada odustaje od namere da gradi protivraketni radar na teritoriji Češke republike”, kazao je češki premijer Jan Fišer na konferenciji za novinare.
To bi predstavljao veliki zaokret u odnosu na politiku Bušove administracije, koja je agresivno zagovarala početak izgradnje evropskog protivraketnog sistema.
Bušova administracija predlagala je evropski sistem zaštite od projektila, kao preventivu za pretnju koju predstavlja pretpostavljeni razvoj nuklearnog oružja u Iranu i mogućnost da se ono postavi na sve savršenije balisticke projektile koje ta zemlja proizvodi.
Bušov plan je izazvao žestoku reakciju Kremlja, koji je tvrdio da je planirani sistem potencijalna pretnja strateškom raketnom arsenalu Rusije.
Evropa nije u centru pažnje
Američki zvaničnici su tvrdili da takav ograničeni sistem, s radarima u Češkoj Republici i 10 raketnih presretača u Poljskoj nije nikakva pretnja ruskim interkontinetalnim projektilima.
Medutim, neki američki stručnjaci ocenjivali su da sistem pre može poslužiti kao prvi odgovor na ruske rakete, nego kao odbrana od iranskih projektila dugog dometa koji i onako ne mogu doseći Poljsku, piše Vol Strit Džornl.
U proceni Obamine administracije se zaključuje da su saveznici SAD-a u Evropi, suočeni s pretnjom iranskih projektila kratkog i srednjeg dometa, i preporučiće razvoj regionalnih odbrana od projektila za Evropu, istakli su izvori u Beloj kući na koje se poziva Vol Strit Džornel.
Takav potez se može posmatrati i kao deo nastojanja Obame da resetuje odnose sa Rusijom, koja je žestoko reagovala na najavu Bušove administracije da gradi kontroverzni štit. Nedavno se pominjala i mogućnost da umesto u Poljskoj i Češkoj, američki antiraketni štiti bude razmešten u Turskoj, Balkanu ili Izraelu.
U Poljskoj nisu najzadovoljniji najavama iz Bele kuće.
"Najverovatnije će američka administracija, na nesreću, sveukupno odustati od tog plana", rekao je poslanik iz vladajuće poljske partije Građanska platforma, Jaroslav Govin.
On je ocenio da to potvrđuje da ovaj deo Evrope nije u centru pažnje Obamine administracije i izrazio nadu da će SAD možda ponuditi neku alternativu.
Eventualno odustajanje od protivraketnog štita predstavljao bi neuspeh za politiku administracije Baraka Obame u centralnoj Evropi, ocenio je Aleksander Szcziglo, šef ureda poljskog predsednika za nacionalnu bezbednost.
On je podsetio da ovaj projekat ima za centralnu Evropu ne samo vojnu dimenziju već i "političku i stratešku". Bela kuća je u više navrata isticala da njeno nastojanje da resetuje odnose sa Rusijom neće biti na štetu interesa zemalja centralne i istočne Evrope.
