Američki predsednik Barak Obama čim je stupio na dužnost najavio je resetovanje odnosa sa Rusijom kao deo nove spoljnopolitičke strategije koja podrazumeva saradnju i aktično učešće zemalja širom sveta.
Međutim, to je izazvalo zabrinutost u zemaljama centralne i istočne Evrope koje se pribojavaju da će to značiti slabljenje podrške Vašingtona njima.
Takođe, postavlja se pitanja da li će Obama dobiti neophodnu podršku zemalja zapadne Evrope koje su prilično podeljene oko politike prema Rusiji.
Greg Feifer, novinar našeg servisa na engleskom jeziku, analizira u tri članka domete Obaminog pokušaja da smanji tenzije između SAD i Rusije i uspostavi odnose na novim principima.
Treći iz ove serije članaka, koje je priredio naš urednik Dragan Štavljanin, se bavi preprekama koje usporavaju kreiranje jedinstvenog evropskog stava prema Rusiji.
"Šrederizacija" Evrope
Obama nastoji da smanji tenzije u odnosima sa Moskvom. To, međutim, neće biti moguće bez snažnije podrške evropskih zemalja koje su ključni privredni partneri Rusije, kao što je Nemačka.
Evropske zemlje u velikoj meri zavise od energenata iz Rusije, iz koje uvozi 25 odsto gasa. Profesor Univerziteta u Harvardu Maršal Goldman ističe da energija postaje efikasnije oruđe spoljne politike, nego što je to bila nuklearno oružje za vreme Hladnog rata.
“Nuklearno oružje je skoro beskorisno jer ako ga Rusija upotrebi, onda bi SAD uzvratile, kao i pojedine evropske zemlje. Međutim, ako sada Rusija prekine snabdevanje energijom, ne postoji način da se tome kontrira”.
Češki minister za evropske poslove Stefan Fule, čija je zemlja predsedavala Evropskom Unijom tokom gasne krize u januaru 2009, smatra da je Obamina politika najboji način u suočavanju sa Moskvom.
“Nemam nijedan razlog da sumnjam u našu potrebu da uključimo Rusiju, ne zato što nam je drago i razumemo ili se čak slažemo sa onim šta Kremlj čini, uključujući i na domaćoj političkoj sceni ali i susedstvu. Upravo zbog toga što se ne slažemo, potrebno je da angažujemo Rusiju”.
Analitičari ističu da je ruska državna gasna kompanija Gasprom bila veoma uspešna u ubeđivanju zemalja kao što je Nemačka da se usredsrede na sopstvene, nacionalne a ne interese cele Evropske Unije. Tako je Gasprom omogućio nemačkom E.ON Ruhrgas da učestvuje u gradnji “Severnog toga”, gasovoda koji bi trebalo da zaobiđe dosadašnji sporni tranzitni pravac preko Ukrajine.
Premijer Rusije Vladimir Putin i predsednik upravnog odbora Severnog toka Gerhard Šreder Na taj način, ova i ostale zapadne kompanije su zainteresovane da lobiraju za Rusiju. Takođe, na čelu upravnog odbora ovog projekta je bivši nemački kancelar Gerhard Šreder.
Nemačka je blokirala nastojanje SAD da se Gruziji i Ukrajini dodeli Mapa puta (MAP), kao prvi korak ka članstvu u NATO-u.
Istovremeno, Angela Merkel se usprotivila predlogu Evropske komisije da se ograniči mogućnost da strane kompanije kupuju kompanije i transportnu mrežu u energetskom sektoru. Cilj te inicijative je bio da se maker uspori namera Gasproma da kupuje preduzeća u zapadnoj Evropi.
Ipak, EU je u martu ove godine omogućila Ukrajini 3.5 milijardi dolara kako bi modernizovala svoje gasovode i umanjila posledice eventualno novog prekida snabdevanja iz Rusije.
Taj potez Brisela nije naišao na odobravanje Moskve, jer gleda na mogući konsenzus evropske 27-orke kao na pretnju.
Češki ministar Fule optimistično ističe da je sve izraženiji konsenzus tranatlatnskih partnera o politici prema Rusiji.
“Velika je odgovornost evropskih saveznika SAD u NATO-u kao i same Evropske Unije. Ja mislim da je EU spremna da deluje u pravcu neutralisanja politike ‘nulta igra’ koja preovlađuje u Rusiji”.
Međutim, dobri poznavaoci prilika smatraju da će stvarni konsenzus zapadnih zemalja o politici prema Rusiji biti moguć tek kada građani Londona I Pariza budu osećali pretnju od Rusije na isti način kao, na primer, Česi na ulicama Praga.
Međutim, to je izazvalo zabrinutost u zemaljama centralne i istočne Evrope koje se pribojavaju da će to značiti slabljenje podrške Vašingtona njima.
Takođe, postavlja se pitanja da li će Obama dobiti neophodnu podršku zemalja zapadne Evrope koje su prilično podeljene oko politike prema Rusiji.
Greg Feifer, novinar našeg servisa na engleskom jeziku, analizira u tri članka domete Obaminog pokušaja da smanji tenzije između SAD i Rusije i uspostavi odnose na novim principima.
Treći iz ove serije članaka, koje je priredio naš urednik Dragan Štavljanin, se bavi preprekama koje usporavaju kreiranje jedinstvenog evropskog stava prema Rusiji.
"Šrederizacija" Evrope
Obama nastoji da smanji tenzije u odnosima sa Moskvom. To, međutim, neće biti moguće bez snažnije podrške evropskih zemalja koje su ključni privredni partneri Rusije, kao što je Nemačka.
Evropske zemlje u velikoj meri zavise od energenata iz Rusije, iz koje uvozi 25 odsto gasa. Profesor Univerziteta u Harvardu Maršal Goldman ističe da energija postaje efikasnije oruđe spoljne politike, nego što je to bila nuklearno oružje za vreme Hladnog rata.
“Nuklearno oružje je skoro beskorisno jer ako ga Rusija upotrebi, onda bi SAD uzvratile, kao i pojedine evropske zemlje. Međutim, ako sada Rusija prekine snabdevanje energijom, ne postoji način da se tome kontrira”.
Češki minister za evropske poslove Stefan Fule, čija je zemlja predsedavala Evropskom Unijom tokom gasne krize u januaru 2009, smatra da je Obamina politika najboji način u suočavanju sa Moskvom.
“Nemam nijedan razlog da sumnjam u našu potrebu da uključimo Rusiju, ne zato što nam je drago i razumemo ili se čak slažemo sa onim šta Kremlj čini, uključujući i na domaćoj političkoj sceni ali i susedstvu. Upravo zbog toga što se ne slažemo, potrebno je da angažujemo Rusiju”.
Analitičari ističu da je ruska državna gasna kompanija Gasprom bila veoma uspešna u ubeđivanju zemalja kao što je Nemačka da se usredsrede na sopstvene, nacionalne a ne interese cele Evropske Unije. Tako je Gasprom omogućio nemačkom E.ON Ruhrgas da učestvuje u gradnji “Severnog toga”, gasovoda koji bi trebalo da zaobiđe dosadašnji sporni tranzitni pravac preko Ukrajine.
Nemačka je blokirala nastojanje SAD da se Gruziji i Ukrajini dodeli Mapa puta (MAP), kao prvi korak ka članstvu u NATO-u.
Istovremeno, Angela Merkel se usprotivila predlogu Evropske komisije da se ograniči mogućnost da strane kompanije kupuju kompanije i transportnu mrežu u energetskom sektoru. Cilj te inicijative je bio da se maker uspori namera Gasproma da kupuje preduzeća u zapadnoj Evropi.
Ipak, EU je u martu ove godine omogućila Ukrajini 3.5 milijardi dolara kako bi modernizovala svoje gasovode i umanjila posledice eventualno novog prekida snabdevanja iz Rusije.
Taj potez Brisela nije naišao na odobravanje Moskve, jer gleda na mogući konsenzus evropske 27-orke kao na pretnju.
Češki ministar Fule optimistično ističe da je sve izraženiji konsenzus tranatlatnskih partnera o politici prema Rusiji.
“Velika je odgovornost evropskih saveznika SAD u NATO-u kao i same Evropske Unije. Ja mislim da je EU spremna da deluje u pravcu neutralisanja politike ‘nulta igra’ koja preovlađuje u Rusiji”.
Međutim, dobri poznavaoci prilika smatraju da će stvarni konsenzus zapadnih zemalja o politici prema Rusiji biti moguć tek kada građani Londona I Pariza budu osećali pretnju od Rusije na isti način kao, na primer, Česi na ulicama Praga.
