Subota, 1. novembar 2008.
Subotu smo prijatelj Vlada i ja u potpunosti posvetili fitnesu. Krčili smo plac na uzvisini nad Dunavom, kraj Slankamena.U pauzi, dok smo mezili uz užičku prepečenicu, osluškivali pucketanje vatre i odmarali oči na prostranstvu Panonije radio je prokrčao vest da je kaciga onog koji je podmetnuo eksploziv kojim je ubijen Ivo Pukanić pronadjena u Doboju. Tako je stigao još jedan prilog za naš raniji razgovor o dvodecenijskom teroru polusveta na prostorima bivše Jugoslavije. Nije tu reč o multinacionalnom i multikonfesionalnom bratstvu i jedinstvu ubica i lopova več o njihovim gazdama. Onim džiberima i papcima koji su se instalirali u vlast, veliki biznis i uticajne medije. Da ne bude zabune takav, loš ljudski materijal rasporedjen je duž čitave političke skale. Možda ne u podjednakim srazmerama ali u dovoljnim količinama ima ga od levice, preko centra do krajnje desnice. Očekivanjima, tačnije velikoj zabludi, da će ih demokratizacija i evropeizacija oterati sa javne scene - cena će biti plaćana još dugo. Njihova moć potrajaće i biti velika, taman toliko, koliko dugo i glasno će ovim prostorima odjekivati zavijanje turbo-folka. Taj saundtrek društvenog modela u kojem nema mesta za čast, solidarnost i integritet i u kojem je sve što je korisno i dozvoljeno sve je glasniji. Oslušnite samo malo pažljivije.
Nedelja, 2. novembar 2008.
Upala mišića - posledica subotnjeg fitnesa - u nedelju me je gotovo vezala za krevet i sprečila da predveče odem u Reks na premijeru dokumentarnog filma o neofašističkim organizacijama u Srbiji u produkciji Arhitela. Kada sam oko ponoći video televizijski izveštaj sa tog dogadjaja nije mi bilo žao. Film ću videti kasnije svakako a tribini koja je usledila nakon projekcije ne bih prisustvovao nikako. Članovi Obraza i Dveri sedeli su za istim stolom sa predstavncima pokreta Evropa nema alternativu. Očekivanje da će dijalog zameniti mržnju i obračune na ulicama i relaksirati napetosti još jedna je zabluda visokog rizika. Sve i da uspe ideja o dijalogu,eventualna i upitna korist, manja je od evidentne štete koja stiže sa, na taj način, datim legitimitetom šovinizmu, rasizmu i verskom fundamentalizmu.
Ponedeljak, 3. novembar 2008.
Utorak, 4. novembar 2008.
U utorak su predizborne aktivnosti u Rumi ipak bačene u zasenak izveštajima o završnici kampanje i ishodu predsedničkih izbora u Americi. Ogroman izlazak birača važniji je rezultat i od pobede Baraka Obame. Najpre zato što su na vrhu njegove liste poslovi kao što su rat u Iraku i Avganistan, nuklerani program Irana i globalna finansijska kriza. Bez obzira na tu, zastrašujuću, agendu novog američkog predsednika, ovdašnji političari i analitičari ne kriju očekivanje da će se Barak Obama najpre udubiti u rešavanje problema na Balkanu. U izbornoj noći menjao sam kanale domaćih i svih vodećih televizija susednih država i video svašta. Od tumačenja skrivenih i samo nama znanih poruka iz Obaminih govora, procena opredeljenja njegovih sadašnjih i budućih saradnika, podesćanja na pogrešne savete i savetnike, ogovaranja Buša i njegovog nerazumevanja Balkana, pa do zaklinjanja na vernost novom predsedniku Amerike... Očekivanja da će Barak Obama rešavati naše probleme svakako nisu samo balkanski sindrom. Medjutim za političare na ovim prostorima ona imaju jako terapijsko dejstvo. Izgovor da sve zavisi od velikih sila znatno im olakšava da probleme zataškavaju ili tek fingiraju njihovo rešavanje i sasvim opušteno uživaju u prijatnosti neodgovornosti i nečinjenja.
Sreda, 5. novembar 2008.
U sredu su novine prepune posledica neodgvornosti i nečinjenja. Izveštava se o masovnim optuštanjima fabričkih radnika, ubrzanom padu vrednosti dinara i o povlačenju devizne štednje iz banaka.
A ne tako davno, kada su stizale prve vesti o finansijskom krahu Volstrita i cunamiju na svetskim berzama ovdašnji zvaničnici su nas uveravali da nema razloga za brigu.Srbija je, tvrdili su oni, na sreću, izolovana od svetskih ekonomskih tokova i zaštićena od traume koja je zahvatila ostatak sveta.Vrhunac je bila procena- i to sa vrha ministarstva ekonomije - da će izolacija koja je najednom postala naša velika prednost privući strane investitore i da mirno, sve trljajući ruke, možemo očekivati lavinu kapitala koji bežeći od globalne krize na oplodnju stiže baš u Srbiju.
Umesto da su garancije za štedne uloge odmah povećane, napravljen program odlučnog kresanja državnih troškova i javne potrošnje, formirani fondovi za zbrinjavanje otpuštenih radnika, projektovan nivo na kojem će se braniti realna vrednost dinara a javnost pripremljena za ono što je izvesno, još jednom smo prisustvovali demonstraciji taktike koja predvidja da će problemi proći samo ako dovoljno jako zažmurimo.
Četvrtak, 6. novembar 2008.
U četvrtak stižu izveštaji o razrešenju sukoba Šešeljevaca i Nikolićevaca za pravo nad Hrtkovcima. Miting su, uz Vučićev govor i primetno jako policijsko obezbedjenje, ipak održali novoradikali. Dopisnica uglednog beogradskog radija u izveštaju sa lica mesta je doslovce rekla: ”Na mitingu je Aleksandar Vučić odbacio optužbe da je u Hrtkovce došao kako bi se izvinio proteranim Hrvatima.”
Petak, 7. novembar 2008.
U petak su sve dileme razrešene. Obama je ipak srpska majka. Prema pisanju štampe, novi američki predsednik je za šefa kabineta imenovao Ram Emanuela kako bi napravio ravnotežu u odnosu na srbomrsca Džozefa Bajdena. U medijskim analizama, kao dokaz van razumne sumnje, navodi se da je Emanuel višegodišnji član srpskog kokusa u američkom kongresu. Sve se nešto nadam da se takve analize ne prave i u državnim kabinetima. Mada ko zna...
Možda bi sve bilo drugačije ako bi se prihvatanje realnosti koje se u najvećem delu civilizovanog sveta smatra zdravim razumom specijalno na ovim prostorima preimenovalo u veštinu i to veštinu predvidjanja izvesnog. Da to nije za ovu priliku smišljeni oksimoron potvrdjuje i vic koji ću-uz pozdrave slušaocima Radija Slobodna Evropa i kolegama u redakciji i svim dopisništvima - ispričati na kraju ovog dnevnika:
Kaže, dva Srbina u krošnji visokog drveta testerišu veliku granu na kojoj sede. Iz obližnjeg sela poljskom stazom nailazi žena koja ih, užasnuta prizorom, upozorava da će zajedno sa granom tresnuti o ledinu. Njih dvojica je oteraju i upute - naravno uz psovke - da gleda svoja posla. Ubrzo žena se vraća istom stazom a jedan od one dvojice, ne prekidajući testerisanje, kaže: Evo opet one proročice.
