Dostupni linkovi

Beograd neće prodati Dodiku vilu Bosanka?


Zgrada Vlade RS, Foto: Maja Bjelajac

Vlada Republike Srpske na svom posljednjem zasjedanju donijela je odluku da se pokrene procedura za kupovinu Vile “Bosanka” u Beogradu, nekadašnje rezidencije Republike BiH. Vila je sada vlasništvo Srbije i upitno je da li Beograd može prodati državnu imovinu. U Sarajevu se ovaj potez premijera Milorada Dodika vidi u svjetlu težnji da RS prikaže kao državu.

Vlada RS-a je na svom posljednjem zasjedanju donijela odluku da se pokrene procedura kupovine Vile „Bosanke“ u Beogradu. Namjera je da Republika Srpska postane vlasnik vile koja služi kao rezidencijalni objekat tog entiteta u Srbiji, kaže portparol entitetske vlade Zlatko Jurić:


„Vlada cijeni da postoji interes za kupovinom objekta i zemljišta i uputiće zahtjev za kupovinu Vladi Republike Srbije i republičkoj Direkciji za imovinu Republike Srbije. Riječ je objektu koji RS još od 1992. godine koristi kao rezidencijalni objekat, a koji se nalazi u Beogradu, u Užičkoj 5, i Vlada od tada snosi troškove investicionog i tekućeg održavanja.“


Taj potez Vlade RS-a dio bh. politike smatra kao novi udarac na državnost BiH. Postavlja se i pitanje čemu služi entitetu predstavništvo u Beogradu pored već postojeće državne ambasade. Potpredsjednik RS-a i potpredsjednik Stranke demokratske akcije Adil Osmanović mišljenja je da RS ne bi mimo BiH trebalo da ima rezidencijalna predstavništva u svom vlasništvu:


„Ova aktualna vlada, na čelu s Miloradom Dodikom, očigledno je, na svaki mogući način želi da pokaže da se kreće u pravcu državnosti tog entiteta i pokazivanja da je on sve više i više neovisan od države BiH. U tom pravcu su i ovi najnoviji potezi u pogledu kupovine rezidencijalnog objekta u Beogradu.“


Zlatko Jurić ističe da RS, isto kao i bilo koja regija pokrajina u nekoj drugoj državi, ima pravo da kupuje objekte:


„Vlada RS ima i druga predstavništva u drugim zemljama, i itekako ima pravo da kupuje imovinu kao i svaki drugi pravni subjekat. Između ostalog, Vlada ima svoje predstavništvo u Ruskoj Federaciji i u Izraelu, a u toku je procedura za nabavku zgrade u kojoj će biti smještena kancelarija Vlade RS-a u Briselu.“


Profesor Pravnog fakulteta u Sarajevu Zdravko Grebo smatra da, ukoliko se i otvaraju kancelarije koje su u skladu sa sporazumima o kulturnoj, ekonomskoj i naučnoj saradnji, tu nema ništa sporno. Međutim, nezadovoljstvo može izazvati ako stvarno vila bude služila kao diplomatsko predstavništvo jer, ističe Grebo, to narušava nadležnosti države:


„RS može kupovati nekretnine gdje joj god padne na pamet - na Sejšelskim ostrvima, na Havajima, kao što kupuje avione, ali funkcija tih objekata koji treba da budu diplomatska predstavništva je u najmanju ruku pod znakom pitanja prema ustaljenim pravilima i, u krajnjoj liniji, prema dokumentu međunarodnog javnog prava koji se zove Bečka konvencija o diplomatskim odnosima iz 61., koja jasno kaže ko ima diplomatski kapacitet - dakle šef države, ministar inostranih poslova i vlada države.“

Vila je vlasništvo Srbije


Užička ulica u Beogradu za vrijeme bivše Jugoslavije bila je poznata kao aleja vila iz svih tada jugoslovenskih republika, pa je tako Vila „Bosanka“ služila za potrebe BiH. Mediji su danas objavili da je vila i dalje u vlasništvu BiH. Državna pravobraniteljka Dragica Miletić to demantuje:


„Kad sam istraživala ko je vlasnik predmetne nekretnine u Užičkoj 5, u Beogradu, dobila sam zemljišno-knjižni izvadak da u B listu stoji da je vlasništvo Republike Srbije.“


Javni pravobranilac RS Slobodan Radulj dodaje da je pitanje vlasništva nad Vilom „Bosankom“ u Beogradu riješeno sporazumom o sukcesiji između bivših jugoslovenskih republika:


„Sve nekretnine koje su se našle na teritoriji jedne od bivših republika ostaju vlasništvo tih republika. Prema tome, Srbija ima puno pravo da prodaje tu svoju nekretninu. Isto kao što znamo da je bila vila na Bledu, ona je ostala u Sloveniji, Brioni su ostali u Hrvatskoj itd. To pravilo je dogovoreno na Komisiji za sukcesiju bivše Jugoslavije.“


Adil Osmanović smatra da bi se pitanje kupovine Vile „Bosanke“ moglo riješiti i na taj način da ona postane ono što je i ranije bila:


„U službi institucija BiH i delegacija BiH koje dolaze u Beograd. S tog stanovišta očigledno je da, ako bi se kretalo u pravcu kupovine, trebalo bi razgovarati da to uzmu institucije države BiH.“


Očekuje se i da bi pitanje vlasništva i kupovine objekata van BiH moglo biti konačno riješeno kroz donošenje državnog zakona o imovini. No, problem je što ni oko tog zakona nema političkog kompromisa. Savjet ministara BiH do danas je imenovao tri komisije za utvrđivanje imovine, koje do sada nisu dale prijedlog prihvatljiv za sve strane.

Rezidencija za unapređenje saradnje

Da li namera Vlade Republike Srpske da kupi od Vlade Srbije vilu, koju sada koristi za svoju rezidenciju u Beogradu, osim praktične strane može imati i neku političku pozadinu? U Beogradu istraživala Ljudmila Cvetković:

Rezidencija Vlade Republike Srpske nalazi se u nekadašnjoj vili Bosanka, koja je u vreme SFRJ, kada su sve republike imale vile u Beogradu, pripadala Bosni i Hercegovini. To za naš program objašnjava Dragomir Popov, nekadašnji direktor bivše Savezne direkcije za imovinu:


"Jedna od tih vila bila je i bosanska vila koju su po inerciji u vreme raspada Jugoslavije preuzeli Srbi i tada počeli da je zovu vila Republike Srpske. Pokušavao sam da razrešim te imovinske odnose, da sa nekim pravnim licem zaključim ugovor, ali u tome nisam uspeo."

Vila Bosanka

Sve te rezidencijalne vile su od par stotina kvadrata i, koliko se Popov seća, ni vila koju sada koristi Republika Srpska ne bi trebalo da bude manja od 200, ali ni veća od 400 kvadrata:


"Odlazio sam u tu vilu da je obiđem i da vidim šta oni rade. Oni su u njoj imali svoj biro u koji su dolazili članovi Vlade Republike Srpske i održavali određene kontakte. Vila se, pre svega, koristila kao rezidencija za prihvat, ali i za prenoćišta i razgovore sa značajno manjim brojem učesnika."


Danas se rezidencija koristi za unapređenje ekonomske, naučno-tehničke, kulturne i sportske saradnje, kaže nam Mlađan Cicović, direktor Predstavništva Republike Srpske u Beogradu:


"Koristimo je za skupove koji imaju za cilj da promovišu privredne, kulturne i ostale potencijale Republike Srpske, a koji samim tim doprinose ukupnom podizanju tih odnosa između Republike Srpske i Srbije na viši nivo, što istovremeno doprinosi i unapređenju ukupne regionalne saradnje u ovom regionu."

U Republičkoj direkciji za imovinu nismo uspeli da nađemo sagovornika. A Dragomir Popov, koji je rukovodio nekadašnjom saveznom direkcijom, kaže da Vlada Srbije ne može da proda vilu Vladi Republike Srpske:


"Ne može da je proda, mora da ide na licitaciju jer zakon o otuđenju iz državne svojine je vrlo jasan. Vlasništvo se može promeniti jedino na bazi licitacije ili se može dati u zakup, takozvano namensko korišćenje."


Vest o interesu Republike Srpske da kupi vilu u Beogradu za svoju rezidenciju stiže u svetlu tenzija u Bosni i Hercegovini u kojima političari razmenjuju poruke tipa o ukidanju Republike Srpske na koje se odgovara onima o mogućem referendumu u Banjaluci o otcepljenju. Skoro u isto vreme je premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio da vlasti tog entiteta nisu sklone "avanturama" poput proglašenja nezavisnosti od Bosne i Hercegovine, ali nije isključio mogućnost i takvog poteza.

"No, pre eventualne odluke o proglašenju nezavisnosti moramo utvrditi da li je opstanak Republike Srpske i dalje upitan za naše partnere iz Sarajeva", kazao je Dodik.

Iako Banjaluka ima svoja predstavništva u pojedinim zemljama, od zemalja u regionu ima samo u Srbiji. Mlađan Cicović, direktor Predstavništva Republike Srpske to ovako objašnjava:


"Postoji u Beogradu zato što je Srbija realno jedan od najvećih partnera Republike Srpske. Robna razmena, ali i kulturne i sve ostale veze, nam je dala povod da takav objekat otpočetka koristimo za te namene."


S obzirom na komunikaciju Republike Srpske i Srbije na privrednom i kulturnom planu, i Sporazum o specijalnim vezama, obrazloženje Vlade Republike Srpske ima opravdanje, kaže za naš program Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, ali i da sva dešavanja u regionu imaju politički prizvuk i mogu da nose političku pozadinu:


"Tako je i vojvođanska namera da se kroz statut provuče odluka o otvaranju predstavništava u inostranstvu napadnuta od strane narodnjaka, koji u tome vide elemente državnosti i želju Vojvodine da se otcepi. Kada je reč o Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj, tamo zaista veoma često ima nagoveštaja o mogućem referendumu, kao i nagoveštaja, s druge strane, da bi trebalo ukinuti Republiku Srpsku - sve to ima dve strane. Može imati tu praktičnu stranu, da omogući i olakša međusobnu saradnju, ali uvek ostaje i neka primesa da tu ima još nečega, da je to još jedan korak u približavanju Republike Srpske i Srbije i mogućem referendumu."
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

  • 16x9 Image

    Milorad Milojević

    U novinarstvo je ušao sasvim slučajno, bježeći od matematike. Od 2002. godine je dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Banjeluke.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG