Dostupni linkovi

Portparolka UNMIK-a Mehthild Heneke izjavila je da će najverovatnije do kraja dana biti rešeno pitanje isporuke lekova srpskim bolnicama, koji se od 3. marta nalaze na carini pošto nisu imali dozvolu za uvoz. Medicinari upozoravaju da je stanje alarmantno.

Očekuje se da UNMIK-ov Odsek za civilnu administraciju nabavi dozvolu za uvoz od Kosovske agencije za promet lekova, u ime uvoznika lekova, odnosno bolnički centar u Gračanici nije imao tu dozvolu.

Kada UNMIK-ov Odsek za civilnu administraciju dobije dozvolu za uvoz od Kosovske agencije za promet lekova, onda će lekovi koji čekaju na UNMIK carini u Mitrovici, nastaviti put ka svojoj destinaciji. Očekuje se da zdravstveni centri u srpskim sredinama centralnog Kosova pre vikenda dobiju lekove.
Prema rečima portparolke UNMIK-a Mehtild Heneke lekovi koji nisu imali potrebnu dokumentaciju od prošle nedelje nalaze se na carini u Mitrovici. Nedostajala je dozvola Kosovske agencije za promet lekova, a UNMIK pokušava da istu nabavi kako bi lekovi bili pušteni.
“Ono što danas želimo da uradimo jeste da dobijemo dozvolu, koja će biti prosleđena carini. Kada se ispuni ta procedura lekovi će biti pušteni”, kaže Heneke izražavajući nadu da će se sve dogoditi do kraja dana.
Direktor Kliničko-bolničkog centra Priština u Gračanici Stojan Sekulić izjavio je da još uvek nema nagoveštaja da će dogovor biti postignut i dodaje da vlada Srbije o ovom problemu razgovara sa Svetskom zdravstvenom organizacijom.
“Kako u Kliničko bolničkom centru tako i u drugim zdravstvenim ustanovama je sve manje lekova. Ljudi imaju pravo da se leče kao što imaju pravo da žive, međutim eto to pravo Srbima i drugim nealbancima ovde je uskraćeno, ne znam zašto, to je čisto političko pitanje i ništa drugo, traži se da se prizna lažna država Kosovo.”
Isporuka lekova je blokirana od 3. marta na carini u južnoj Mitrovici, pošto nisu imali sertifikat Kosovske agencije za promet lekova i dokumenaciju kojom se potvrduje upotrebljivost leka. Predstavnici bolnice kažu da je UNMIK dobio svu neophodnu dokumentaciju, ali ne i sertifikat Kosovske agencije za promet lekova.
Zdravstveni centar nije nabavio tu dozvolu jer ističe da nije deo kosovskog sistema, pošto zdravstvo u srpskim sredinama radi na osnovu zakona Republike Srbije. Zato će UNMIK preuzeti da rešava ovaj problema.
“Dokumentaciju treba da obezbedi uvoznik, ali UNMIK-ov Odsek za civilnu službu je ponudio usluge kao posrednik, a inače normalno to treba da uradi uvoznik”, kaže Heneke.
Vrednost zaplenjenih lekova iznosila je sedam miliona dinara, a namenjeni su bili Kliničko-bolničkom centru u Gračanici i Domu Zdravlja. Zbog nedostatka lekova u bolnicama u Gračanici i Lapljem selu zdravstvene usluge se pružaju samo hitnim slučajevima.
Stoga, pošto ljudski život ne može da čeka postavlja se pitanje da li ima alternative odnosno da li se dok se čeka rešenje problema lekovi mogu nabaviti iz drugog izvora. Prema rečima Stojana Sekulića, Kliničko-bolnički centar u Gračanici na to nema pravo.
“Lekovi koji su na tržištu Kosova a koji su iz Albanije i nekih azijskih zemalja a koji nisu atestirani niti hoćemo da koristicmo, samo atestirane lekove. Mi isključivo tražimo da dođu oni lekovi koji su namenjeni KBC-u.”
UNMIK je više puta upozorio srpske vlasti i Ministarstvo za Kosovo da lekovi koji se uvoze na Kosovo moraju da prođu kroz redovan postupak i budu prijavljeni UNMIK-ovoj carini. Heneke kaže da šef UNMIK-ovog Stuba za ekonomski razvoj Pol Akda o ovom pitanju razgovara sa srpskim vlastima.
“Oni nisu imali dozvolu a Pol Akda je poslao pismo ministru Samardžiću kako bi ga informisao da je ta dozvola neophodna. UNMIK carina je više puta isticala da se pri uvozu mora nabaviti sva dokumentacija”, kaže Heneke dodajući da su obećanja data ali da se ništa nije promenilo.


Zatražena pomoć WHO

Želimir Bojović iz Beograda javlja da je, zbog zaplene kontingenta lekova namenjenog zdravstvenim ustanovama na Kosovu, ministar zdravlja Tomica Milosavljević zatražio je pomoć od predstavnika Svetske zdravstvene organizacije (WHO).

“Ja sam lično razgovarao sa direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu i preneo mu naše molbe i očekivanja da nam u ovom komplikovanom trenutku jasno pomogne stavljajući u zaštitu, posebno osetljivu grupu stanovništva, koje se leči u uslovima koji nisu baš sasvim noramalni”, rekao je ministar Milosavljević.
Agenicije javljaju da je Kancelarija Svetske zdravstvene organizacije za evropski region već započela razgovore sa UNIMIK-om povodom zaplene kontingenta lekova namenjenog Kliničko-bolničkom centru u Gračanici i lečenju bolesnika na centralnom Kosovu.
Naime, medcinsku pošiljku vrednu 3,5 miliona dinara pre devet dana zaustavila je carina u južnoj Kosovskoj Mitrovici, sa obrazloženjem da nema dozvolu kosovske Agencije za promet lekovima. Direktorka Doma zdravalja u Gračanici i Predsednica Izvršnog odbora Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije Rada Trajković kaže za RSE da je situacija trenutno vrlo kritična i da se u srpskim enklavama trenutno leče samo najhitniji slučajevi. Ona kaže da je za sadašnje stanje nejodgovorniji šef UNMIK-a Joakim Riker:

“Ja sam očekivala mnogo efikasniju reakciju i mislim da je gospodin Riker potpuno nezainteresovan i ukoliko dođe do jednog smrtnog ishoda, zbog nedostatka lekova i anestetika, on će najdirektnije snositi odgovornost za ono što se zove zdravstvena bezbednosr srpske zajednice u tom delu Kosova”.
Predstavnici UNMIK carine navode da zaplenjeni lekovi moraju imati sertifikat Kosovske agencije za promet lekova i dokumentaciju kojom se potvrđuje upotrebljivost leka. Direktor KBC u Gračanici Stojan Sekulić istakao je da je UNMIK-u predata kompletna dokumentacija, ali ne i sertifikat, jer bi tim dokumentom srpski zdravstveni sistem bio inkorporiran u kosovski.
Doktorka Milena Jauković, doskorašnja sekretarka Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva, kaže za RSE da je nedopustivo da Srbija ne sarađuje sa kosovskom Agencijom za promet lekovima, i to posebno u situaciji kada je ozbiljno ugroženo zdravlje ljudi koji žive na tim prostorima:

“U ovakvoj situaciji, ako nam je zaista stalo da pomognemo tim ljudima, a stalno se pozivamo na to kako hoćemo da pomognemo Srbima, moramo da ispoštujemo tu formu, barem u segementu lečenja ljudi. Kada je ljudski život u pitanju ja se tu ne bih ni najmanje premišljala. Dokle smo mi sada došli, to nije neprijatna situacija, to je nedozvoljiva situacija za nas. Ne možemo na pitanjima ljudskog zdravlja i života da isterujemo nešto što se zove politika. Mi ne možemo u ovom trenutku da negiramo činjenicu da postoji kosovka Agencija za promet lekovima. U Srbiji će se uvek naći neko ko će reći da samim tim što ta agencija atestira te lekove mi priznajemo tu državu. Uvek će se naći neko ko će da zloupotrebi neki čin ili neku rečenicu, ali na to smo već navikli, međutim, u medicini to nije tako”.
Rada Trajković ističe da su pojedine grupe pacijenata, posebno one koje se leče u Gračanici, najugroženije:

“Najkritičnije je hiruško odelenje u KBC u Gračanici. U tom centru ugroženi su i porodilište i interno. Znate ako nemate lek na hirurgiji kada ulazite u oprecionu salu, to je jako teško jer nikada ne zbate koja su sve iznenađenja moguća. Pored toga, ugrožene su i porodilje, zbog mogućih komplikacija prilikom porođaja, Zatim, pacijente na internom delu i to poseno oni koji su preživeli infarkt. Zamislite kada nemate da im pružite lek, onaj koji im je u tom trenutku najpotrebniji, onda osuđujete pacijenta na loš ishod. To me sasznanje potpuno užasava”.
Jedni način da se trenutna situacija prevaziđe jeste prihvatanmje realnosti, barem u oblasti zdravstva, kaže Milena Jauković:

“Kao država mi ne možemo više da postavljamo uslove jer mi nismo suvereni na toj teritoriji. Znači, šta je nama bitno da preko ovakvih stvari propagiramo lažnu suverenost ili da zaista pomognemo tim ljudima”?
XS
SM
MD
LG