Dostupni linkovi

Šta građani Kosova i Srbije misle o dijalogu


Beograd, arhivska fotografija
Beograd, arhivska fotografija

Polovina građana Srbije podržava dijalog između Beograda i Prištine, ali ne zna o čemu se tačno razgovara. Sa druge strane, gotovo 70 posto građana Kosovo podržava ovaj proces, ali čak 80 procenata kaže da ne oseća da lično ima dobit od dijaloga.

Ovo su neki od rezultata istraživanja koje je Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) sproveo u Srbiji, a Kosovski centar za bezbednosne studije na Kosovu (KCBS). Istraživanje „Srbija i Kosovo: Šta građani misle?“ je predstavljeno 7. decembra na onlajn konferenciji koju je moderirao Edvard Džozef (Edward P. Joseph), sa Univerzita Džons Hopkins.

Prema rečima Maje Bjeloš, istraživačice u BCBP-u, dve trećine ispitanika izjavilo je da podržava agendu Srbije u dijalogu, iako većina kaže da ne zna šta je cilj Srbije u dijalogu.

„Konfuzija i glavama ljudi je rezultat nejasne politike vlade prema Kosovu, netransparentnosti u procesu dijaloga, kao i medijske propagande koju prate kontradiktorni narativi i izjave lokalnih političara i onih koji vode dijalog“, smatra Bjeloš.

Građani Srbije se najvećim delom informišu o toku dijaloga sa Kosovom posredstvom televizije (u skoro 65 posto slučajeva), a 23 posto ispitanika informacije dobija na internetu, pokazuje istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Maje Bjeloš kaže da je dominantna percepcija kod gotovo dve trećine ispitanika da je primarni uslov za pristupanje Srbije Evropskoj uniji (EU) rešavanje spora sa Kosovom.

„To nam pomaže da objasnimo negativan odnos prema EU, jer se očuvanje Kosova unutar granica Srbije vidi kao najznačajniji spoljnopolitički prioritet Srbije“, kaže Bjeloš.

Kako je pokazalo istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, 48 posto ispitanika u Srbiji smatra da bi najbolje rešenje u dijalogu bilo da se Kosovo vrati Srbiji, uz dobijanje veće autonomije. Ishod koji podrazumeva međusobno priznanje u postojećim granicama podržava tek nešto više od sedam posto ispitanika, pokazuje istraživanje.

„Ideju o razmeni teritorija, koju je plasirao predsednik Srbije Aleksandar Vučić 2018. godine ne podržava 85 posto građana. Osnivanje Zajednice srpskih opština je dobar ishod za samo 29 posto ispitanika“, kaže Maja Bjeloš.

Šta misle građani Kosova?

Istraživanje Kosovskog centra za bezbednosne studije je pokazalo da 60 posto ispitanika smatra da dijalog nije promenio ništa, 17 posto ljudi smatra da je ovaj proces poboljšao odnose između dveju zajednica, dok gotovo identičan procenat ispitanika smatra da je dijalog naškodio tim odnosima.

Na pitanje koji je cilj kosovske strane u ovom dijalogu, 37 posto ispitanika na Kosovu smatra da je to međusobno priznanje, dok 30 posto ispitanika ne zna odgovor na to pitanje.

„To ne iznenađuje, s obzirom na nedostatak transparentnosti od strane vlade, ali čak i od strane Evropske unije, pošto ljudi nisu imali informacija o tome šta je tema dijaloga“, kaže Plator Avdiu, istraživač Kosovskog centra za bezbednosne studije.

Više od 80 posto ispitanika na Kosovu izjasnilo se da ne podržava osnivanje Zajednice srpskih opština, kao deo konačnog dogovora sa Srbijom, pokazalo je istraživanje. Tu ideju prihvata tek devet procenata, dok je osam posto neopredeljenih.

Kao najbolje rešenje u dijalogu, 76 posto ispitanika na Kosovu vidi priznanje nezavisnosti Kosova u postojećim granicama, dok ideju da Kosovo ponovo bude deo Srbije sa više autonomije podržava tek nešto više od jedan posto ispitanika.

„Gotovo 80 posto ljudi protivi se ideji razmene teritorija, koja je cirkulisala u kosovskoj i srpskoj javnosti, ali su je ove godine prihvatili i visoki zvaničnici SAD i EU“, kaže Avdiu.

Svega 18 posto ljudi na Kosovu u potpunosti podržava aktuelni stav kosovske Vlade o dijalogu, 37 procenata donekle podržava, dok 28 posto ne podržava uopšte.

Velika većina anketiranih, njih skoro 80 posto, smatra da je postizanje konačnog dogovora sa Srbijom uslov za pridruživanje Kosova Evropskoj uniji, a isto toliko ljudi smatra da bi Srbiju trebalo uslovljavati članstvom u EU u procesu dijaloga.

Građani Kosova, pokazuje istraživanje, najviše informacija o odnosima sa Srbijom dobijaju posredstvom televizije – u 70 posto slučajeva, dok se na internetu o tome informiše njih 25 posto.

Dijalog kao igra na sve ili ništa

Rezultati ovih istraživanja savršeno se uklapaju u sliku koju srpska i kosovska vlada same prezentuju i šalju građanima, ocenio je na konferenciji Nikola Burazer, programski direktor Centra za savremene politike iz Beograda.

„Dakle, ljudi podržavaju dijalog, jer im vlade govore da je on potreban i angažuju se u njemu, ali građani takođe ne vide neke konkretne benefite od toga. Ne veruju u taj proces. I to je poruka koju takođe šalju političke elite, da u suštini nema razrešenja“, kaže Burazer.

On dodaje da srpska strana godinama predstavlja dijalog kao način da „sačuva Kosovo“, dok vlada u Prištini od početka navodi da taj proces može imati samo jedan rezultat – priznanje nezavisnosti.

„Predstavljaju dijalog kao neku vrstu igre na sve ili ništa, gde se dve strane praktično bore jedna protiv druge. Ako jedna pobedi, druga gubi i zato koriste sva moguća sredstva kako bi postigle što bolji rezultat za svoju stranu“, kaže Burazer.

Međusobno nepoverenje

Dijalog Beograda i Prištine se odvija u atmosferi međusobnog nepoverenja između pripadnika dve etničke zajednice, pokazala su istraživanja.

Na pitanje „Da li vam je prihvatljivo da kosovski Albanac živi u vašoj državi“ 66 posto ispitanika odgovorilo je potvrdno, a isti procenat ljudi nema problem da kosovski Albanac živi u njihovoj ulici ili zgradi. Procenat potvrdnih odgovora je upola manji kada se postavi pitanje – „Da li vam je prihvatljivo da vam kosovski Albanac bude šef na poslu?“, dok je za 23 posto ljudi prihvatljivo da se pripadnik te etničke grupe venča sa nekim iz njihove porodice.

Polovina ispitanika na Kosovu nema problem da građanin Srbije živi na Kosovu, 40 posto nema problem da Srbin živi u njihovoj ulici ili zgradi, dok bi se svega osam posto ispitanika saglasilo da se neko iz njihove porodice venča sa etničkim Srbinom.

Na pitanje da li biste se osećali bezbedno da sa kosovskim tablicama putujete u Srbiju, više od polovine građana Kosova odgovara da bi se osećalo potpuno nebezbedno, a osam posto ispitanika kaže da bi se osećalo potpuno bezbedno.

Šezdeset posto anketiranih na Kosovu kaže da nikada nije upoznalo nijednog državljanina Srbije.

Čak 83 posto ispitanika u Srbiji veruje da ima više razlika nego sličnosti između Srba i kosovskih Albanaca, a 73 posto ispitanika ne misli da će dve etničke grupe u bliskoj budućnosti imati mirne i normalne odnose.

Nepoverenje građana Srbije prema kosovskim Albancima vuče korene iz vremena sukoba na Kosovu krajem devedesetih, kaže Maja Bjeloš, ali podvlači:

„Međutim, za to su zaslužni i zvaničnici Srbije koji u medijima šire govor mržnje i negiraju ratne zločine počinjene nad Albancima. Takva retorika potkopava uverenje da je u skorijoj budućnosti moguće postići normalizaciju odnosa i dugoročan mir između Srba i Albanaca“, smatra Maja Bjeloš.

Iako smatra da postoji veliko nepoverenje između dve zajednice, a političke elite nemaju hrabrosti da otvoreno govore o tome zašto se dijalog vodi, Nikola Burazer, ipak, smatra da je pozitivno to što većina ispitanika i dalje veruje da je dijalog najbolje moguće rešenje.

XS
SM
MD
LG