Izvršni urednik Balkanskog servisa Radija Slobodna Evropa.
Danas se navršava šest godina od početka procesa Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom za ratne zločine. Suđeno mu je za zločine počinjene tokom ratova u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, ali presuda nikada neće biti izrečena posto je Milošević preminuo u martu prošle godine, u samom finalu suđenja. Srbija je ovih dana suočena sa jednom od direktnih posledica njegove politike, a to je rešavanje pitanja statusa Kosova. Govorimo o tome koliko su Miloševićeve greške na Kosovu imale za posledicu potpuno suprotan efekat od onoga koji je on predstavljao kao svoj cilj – albanski separatizam postajao je sve jači, a Albanci sve udaljeniji od ideje ostanka u srpskoj državi.
Ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića, samo je jedan u dugom nizu izvršenih zločina srpskog kriminalnog Zemunskog klana. Svedok-saradnik u maratonskom procesu optuženima za ubistvo premijera, koji se odvija pred Specijalnim sudom u Beogradu, Dejan Milenković Bagzi, izneo je tvrdnje o namerama za kidnapovanje nekih od najbogatijih Srba, zatim planove o ubistvu bivšeg šefa tajne policije, kao i supruge lidera Srpskog pokreta obnove (koji je i sam preživeo dva atentata) Danice Drašković, a naveo je i nove detalje o navodnim kontaktima lidera organizovanog kriminala sa najpopularnijom srpskom muzičkom zvezdom Svetlanom Cecom Ražnatović.
Radio Slobodna Evropa gostovao je u Novom Pazaru. Razgovarano je o mnogim aktuelnim pitanjima, o toleranciji i netoleranciji. Gosti su bili publicista Mirko Đorđević i direktor nevladine organizacije URBAN IN Aida Ćorović.
Čak 38 odsto srednjoškolaca u Srbiji komunicira putem Interneta sa potpuno nepoznatim ljudima, a njih skoro 40 odsto od cifre odlučuje se na vrlo rizičan korak i na lično upoznavanje sa tim osobama. To su rezultati istraživanja koje je sprovela nevladina organizacija Astra, a koje je podržao i OEBS. Cilj istraživanja je ukazati na opasnost od Internet pedofilije i vrbovanja mladih za trgovinu ljudima istim putem, što je sve rasprostranjenije u svetu, a do ovog istraživanju u Srbiji se time skoro niko nije bavio.
Da li je šef srpske policije falsifikovao belešku o svojim razgovorima sa Miloradom Ulemekom Legijom? Jedan Vladin predstavnik tvrdi da je to malo moguće, prvi inspektor policije navodi da se upravo to dogodilo, baš kao i Danica Drašković, sada već veteranka u dokazivanju krivice i odgovornosti Miloševićevih ljudi za politička ubistva i ratne zločine. Niz novih pitanja vezanih za događanja u noći 2. maja 2004. godine kada je Ulemek jednostavno izašao iz svoje kuće u Beogradu i dopustio dojučerašnjim kolegama da mu stave lisice na ruke, otvorena su po saznanjima koje je sinoć objavila televizija B92.
Najpoznatiji glumački tandem bivše Jugoslavije Velimir Bata Živojinović iz Srbije i Boris Dvornik iz Hrvatske. Oni nisu bili samo kolege (proslavljene zajedničkim ulogama u nekim od najspektakularnijih filmova onog vremena, poput „Neretve“, već i veliki prijatelji. Međutim, rat ih nije samo fizički razdvojio. Obojica su postali i deo političke mašinerije koja je rat vodila. Boris Dvornik priznao je kako se svojevremeno učlanio u HDZ, dok je Bata Živojinović bio i u vrhu Miloševićevog SPS-a, a pre nekoliko godina bio je i predsednički kandidat te stranke. Ovih dana Dvornik je najavio da će na Živojinovićev poziv po prvi put posle rata doputovati u Beograd, kako bi bio uz njega tokom operacije srca. To je bio povod za tele-most koji je priredila hrvatska TV Nova, prvi javno emitovani razgovor koji su dvojica glumaca prihvatili, posle mnogih odbijanja:
Pola miliona ljudi u svetu godišnje strada od pušaka, pištolja i drugog malokalibarskog oružja. Ono je krivo za 300.000 ubistava godišnje u oružanim sukobima i 200.000 u kriminalnim aktivnostima. Takvi podaci čuli su se prvog dana Regionalnog seminara o eliminaciji lakog i malokalibarskog oružja, u kome učestvuju predstavnici parlamenta Zapadnog Balkana, a na poziv Evropske unije. U Beogradu su se okupili predstavnici država Balkana koje više nego bilo koja druge države Evrope već duže od jedne decenije biju bitku u pokušaju makar registracije oružja rasutog kod desetina hiljada pojedinaca.
Predmeti koje su koristila dva komunistička diktatora, Josif Visarionovič Staljin i Josip Broz Tito, izloženi su u muzeju Arhiva Srbije i Crne Gore u Beogradu, a donedavno ista postavka bila je postavljena i u Moskvi. Osim njihovih lula, tabakera, olovaka, vizit karti i sličnog, tu su i pisma koja su dvojica predsednika razmenjivali - i to u periodima predratne i ratne bliskosti, a zatim posleratnog razlaza. Prvi put javnosti su predočeni neki detalji iz kontakata koju su predsednik nepostojećeg Sovjetskog Saveza i takođe danas nepostojeće Jugoslavije imali, a u pozadini kojih su bili niz ljudskih patnji i stradanja.
U beogradskom Sava centru večeras počinje jubilarni 40. BITEF Festival novih pozorišnih tendencija. Do 30. septembra publici će se predstaviti 17 trupa koje će se u glavnom programu festivala takmičiti za nagrade, kao brojni prateći programi. Koliko i na koji način je BITEF utemeljen u kulturnom životu Srbije?
Marko Kljajević, predsednik Sudskog veća u srpskom procesu stoleća, onom optuženima za ubistvo premijera Zorana Đinđića, najverovatnije će se povući iz ovog slučaja, prenela su jutros dva beogradska dnevna lista. Od decembra 2003. godine, kada je proces otpočeo, Kljajeviću je uglavnom priznavan profesionalizam, ali su se takođe iz različitih krugova čule i tvrdnje da on trpi pritisak od ljudi bliskih vlasti, a koji strahuju da bi mogli biti dovedeni u vezu sa organizacijom likvidacije srpskog premijera. Vrhunac pritisaka bio je, po nekima, hapšenje Kljajevićevog brata, nekadašnjeg predsednika Trgovinskog suda Gorana Kljajevića, koji je zbog sumnji za zloupotrebe u privredi i u ovom trenutku u pritvoru u Centralnom zatvoru u Beogradu.
Slučaj premlaćivanja dvoje izraelskih državljana u Beogradu počeo je optužbama da policija nije zaštitila napadnute, a nastavio se policijskim tvrdnjama da u pozadini incidenta ne stoje antisemitske pobude. Dvoje mladih Izraelaca tvrde da ih je grupa skinheda napala trećeg dana festivala di-džejeva na beogradskom Tašmajdanu. Njihove izjave i suprotna policijska saopštenja dovela su do konfuzije po pitanju samog incidenta, ali su još jednom nametnule rasprave da li je u Srbiji sve jače antisemitsko raspoloženje, uprkos čestih apela javnosti pa i zvaničnih inicijativa da se tako nešto spreči.
Direktor jedne osnovne škole u Kuršumliji, inače član Srpske radikalne stranke, osnovce – članove folklorne sekcije – odveo je na promociju knjige haškog optuženika i lidera radikala Vojislava Šešelja. Njemu je bila namera da uveliča taj skup, ali je nametnuo pitanje da li je reč o klasičnoj zloupotrebi dece u političke svrhe.
Za uvrede koje su Ivana Dulić Marković i članovi njene porodice u više navrata pretrpeli od funkcionera Srpske radikalne stranke, potpredsednica Vlade Srbije nije dobila satisfakciju na sudu. Činjenica da je Ivana Dulić Marković Hrvatica po nacionalnosti bila je dovoljna da Radikali članove njene porodice nazovu ustašama, a brata optuže da se borio u Zengama, Zboru narodne garde u Hrvatskoj. Markovićeva je 2.avgusta podnela krivičnu prijavu protiv predsednika Opštine Leskovac Gorana Cvetanovića, ali ju je Okružno tužilaštvo odbilo. Da li ovaj primer pokazuje da je vređanje na nacionalnoj osnovi u Srbiji nekažnjivo?
Kada je crnogorski referendum konačno završen, a ova Republika obnovila svoju nezavisnost, više beogradskih turističkih agencija otkazalo je redovne aranžmane za najpopularnija tamošnja letovališta. To nije bila osveta, već naprosto posledica odustajanja velikog broja turista, koji jednostavno nisu bili spremni ni na najmanje rizike i eventualne neprijatnosti, koje na sreću, na crnogorskom primorju nisu ni zabeležene. Ipak, sasvim je izvesno da letovanje u Crnoj Gori neće postati onoliko sporno za turiste iz Srbije koliko je i deset godina posle rata odlazak u Hrvatsku, baš kao što je i potpuno sigurno da bez obzira na manje i više razložne strahove, za mnoge mlade ljude iz bivše Jugoslavije upravo postaju provokativna i interesantna putovanja i obilasci gradova u krvi nestale države. Tipičan primer je, između ostalog i veliki broj mladih Slovenaca koji, teško i da se sećaju zajedničke države iz koje su izašli još 1991. godine, ali koji itekako zapošljavaju beogradske i turističke kapacitete u Srbiji. O svemu tome u Kontrapunktu govore: • Profesor na Fakultetu za turizam u Dubrovniku Zdravko Bazdan • Iz Beograda vlasnik televizijske produkcije „Arhitel“ i kuće na Istri Lazar Lalić • Dramski pisac iz Herceg Novog Stevan Koprivica • I ambasador Slovenije u Beogradu Miroslav Luci
Pet dana nakon što je zamenik specijalnog tužioca Mioljub Vitorović smenjen sa te funkcije, specijalni tužilac za organizovani kriminal Slobodan Radovanović optužio ga je za, kako je objasnio, neoprezno odavanje službene tajne. Prethodno je bilo saopšteno da je Vitorović smenjen jednostavno zato što mu je istekao mandat. Tvrdnje da je službenu tajnu preneo pripadnicima kriminalne Jotkine grupe, Vitorović u intervjuu za Radio Slobodna Evropa opisao kao podle, i naveo da se iza napada na njega kriju moćni krugovi. Podsećamo, tužilac Vitorović vodio je postupak protiv ubica Ivana Stambolića i odgovornih za pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi. U završnoj reči u tim procesima on je ustvrdio da iza ovih zločina stoji pokojni Slobodan Milošević. Po prvi, i za sada jedini put, tu je Milošević određen kao nalogodavac ubistava. Za taj potez tužilac Vitorović nije dobio nikakvo priznanje, već obratno –smenjen je i vraćen na prethodni posao u Okružni sud u Beogradu.
Koliko je vojnika u srpskoj armiji sklono problematičnom ponašanju ili ovisno o drogama? Ovo pitanje aktuelizovao je sam Generalštab gde je saopšteno kako je dvadestdvogodišnji vojnik Marko Dejović iz Užica, koji je u nedelju izvršio samoubistvo, bio korisnik opojnih sredstava. Ovo je četvrto samoubistvo vojnika u poslednjih mesec dana, a Vojska je posle njega obelodanila kako je suočena sa široko rasprostranjenom „depresijom i apatijom“ među vojnicima, a što je povezana sa čestim korišćenjem droga. Istovremeno, uočeni su apsurdi proizašli iz vojnih pravila koji korisniku droge, na primer, zabranjuju civlino služenje vojnog roka, ali mu dopuštaju da nesmetano obuče uniformu i sa puškom u ruci oduži dug prema otadžbini.
Glavna beogradska ulica Knez Mihajlova ovih je dana glavno mesto za prikupljanje potpisa podrške za razlicite inicijative. Ko god ima stav o Kosovu, srpskim radikalima, ruskoj politici prema Srbiji ili Titovim spomenicima, ima priliku svojim potpisom podržati s njima povezane akcije. Šarolikost javno iskazanih mišljenja podseca neke prolaznike na londonski Hayde Park Corner.
Nema pravnog osnova za ukidanje Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja! Ovakvu ocenu u Beogradu uglavnom iznose i oni koji su još pre šest godina tražili da se zabrani rad partije na čijem čelu je i danas jedan od haških optuženika, a povodom verbalnog napada i uvreda koje je njen poslanik Zoran Krasić uputio ministarki poljoprivrede Ivani Dulić Marković, koja je po nacionalnosti Hrvatica. Njena partija G-17 plus pozvala je na zabranu rada Radikala, međutim utisak je da je za tako nešto danas kasno, kao i da bi se ukidanjem najjače srpske partije rizikovale dramatične posledice
Trideset i prvi maj je jedan od dana kada SAD revidiraju svoju pomoć nekim zemljama. Taj datum proteklih godina izazivao u Beogradu pojačanu makar verbalnu aktivnost vezanu za saradnju sa Haškim tribunalom, odnosno izručenje osoba optuženih pred tim međunarodnim sudom. Ovoga puta američka pomoć je još jednom zamrznuta, ali u Beogradu se gotovo niko nije uzbudio.
Po prvi put predstavnici četiri verske zajednice u Srbiji otpočeli su raspravu o nasilju u porodici čije su žrtve uglavnom žene i deca. Srpska pravoslavna crkva, Katolička crkva, Islamska i Jevrejska zajednica, pokušaće na taj način da zajednički, ne samo probude savest društva, već i konkretnim savetima pomognu žrtvama da prepoznaju i ne pristanu na nasilje.
Učitajte više sadržaja...
