Vučić podneo ostavku na mesto predsednika Srbije

Dosadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić podneo je ostavku na tu funkciju u nedelju, 27. septembra.

Ostavku je podneo kako bi učestvovao u trci za premijersko mesto kao kandidat svoje Srpske napredne stranke.

Vanredne parlamentarne izbore prethodno je raspisao za 25. oktobar.

Sa pozicije šefa države povukao se osam meseci pre nego što bi mu po zakonu istekao predsednički mandat - u maju 2027.

Vučić je dva puta biran za predsednika države.

Pošto Ustav ne dozvoljava treći mandat, ne bi mogao ponovo da se kandiduje.

Nakon Vučićeve ostavke, Srbija dobija vršioca dužnosti predsednika države.

To će biti Ana Brnabić kao dosadašnja predsednica Skupštine Srbije, raspuštene nakon rapisivanja parlamentarnih izbora.

Ona na tom mestu može da ostane najduže tri meseca.

Vučić je najavio u obraćanju javnosti kako će predsednički izbori u prvom krugu biti održani do kraja decembra.

Pored toga, kazao je i kako je doneo odluku o aboliciji i pomilovanju 49 lica.

"Od toga su 23 lica vezana za sve ove užasne događaje kroz koje smo prolazili u poslednjih godinu i po dana", rekao je Vučić.

Čitajte:

Kada će biti izbori za novog predsednika ili predsednicu Srbije?

Vučićeva ostavka znači da će građani Srbije, nakon parlamentarnih izbora 25. oktobra, ubrzo ići ponovo na birališta.

Prema zakonu, predsednički izbori se raspisuju "tako da se glasanje održi najkasnije tri meseca od dana kada predsedniku prestane mandat".

Takođe, od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može da prođe manje od 30 ni više od 60 dana.

To znači da će se na predsedničke izbore ići najkasnije krajem decembra, a najranije početkom novembra ove godine.

Optužbe za funkcionersku kampanju

Vučić i njegova Srpska napredna stranka okosnica su vlasti u Srbiji od 2012. godine.

Uoči predstojećih parlamentarnih izbora Vučić je najavio da želi ponovo na premijersko mesto, poziciju na kojoj je već bio u dva mandata.

U kampanju za te izbore ušao je sa pozicija predsednika države - prihvatio je da bude nosilac izborne liste koju je SNS, sa svojim koalicionim partnerima, predala dve nedelje pre Vučićeve ostavke.

Debatu o tome da li je protivzakonito da predsednik Srbije istovremeno bude i kandidat na parlamentarnim izborima u javnosti je pokrenuo nevladin Biro za društvena istraživanja (BIRODI).

Od Agencija za sprečavanje korupcije zatražili su da se o tome izjasni.

Međutim, taj zahtev ostao je bez odgovora.

Čitajte:

Prigovor zbog Vučićevog učešća u kampanji BIRODI je 15. septembra podneo i Republičkoj izbornoj komisiji (RIK), nadležnoj da kontroliše izborni proces.

Dan kasnije, RIK je odbacio taj prigovor kao "neosnovan".

I pre početka predizbornih aktivnosti, opozicija i izborni posmatrači više puta su kritikovali predsednika da zloupotrebljava državnu funkciju za promociju svoje stranke.

Naprednjaci su te optužbe odbacili rekavši da se strankom bave "van radnog vremena".

Na problem funkcionerske kampanje u Srbiji, odnosno korišćenja državnih pozicija radi promovisanja stranke u izbornom procesu, godinama unazad ukazuju domaći i međunarodni posmatrači.