Predsednik Srbije kandidat na parlamentarnim izborima - da li je to protivzakonito?
Na to pitanje Radiju Slobodna Evropa (RSE) ne odgovara Agencija za sprečavanje korupcije, nakon što je Aleksandar Vučić prihvatio da, sa funkcije predsednika države, postane i nosilac izborne liste Srpske napredne stranke (SNS).
Debatu u javnosti pokrenuo je nevladin Biro za društvena istraživanja (BIRODI), nakon što je objavljena lista SNS i koalicionih partnera za predstojeće parlamentarne izbore 25. oktobra.
Tražili su da se Agencija izjasni, ali do danas nema odgovora.
Prigovor zbog Vučićevog učešća u kampanji BIRODI je 15. septembra podneo i Republičkoj izbornoj komisiji (RIK), nadležnoj da kontroliše izborni proces.
RIK do objave teksta nije odgovorio za RSE da li će se i kako izjasniti.
A da zakoni daju osnova da se slučaj ispita, smatraju pravnici.
Profesorka prava u penziji Vesna Rakić Vodinelić za RSE kaže da je predsednikovo ime na čelu izborne liste, dalo vladajućoj koaliciji "neopravdanu prednost" u odnosu na druge izborne učesnike.
"I tu bi zaista bilo posla za Agenciju za sprečavanje korupcije", smatra.
Sam Vučić je još krajem juna najavio ostavku na funkciju predsednika države da bi se posvetio izbornoj kampanji svoje stranke.
Dva i po meseca kasnije i dalje je predsednik.
Kao novi datum za ostavku najavio je za 27. septembar.
Na problem funkcionerske kampanje u Srbiji, odnosno korišćenja državnih pozicija radi promovisanja stranke u izbornom procesu, godinama unazad ukazuju domaći i međunarodni posmatrači.
"Jasno razdvajanje između zvaničnih funkcija i predizbornih aktivnosti nosilaca vlasti", preporuka je i Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) koja je, uz druge preporuke, Srbiji upućena nakon prethodnih parlamentarnih izbora decembra 2023. godine.
Vlasti Srbije usvojile su određene izmene zakona kako bi se ispunile smernice ODIHR-a.
Ali, organizacija Transparentnost Srbija smatra da to nije dovoljno. Kako su ocenili u saopštenju dan uoči raspisivanja izbora, predstojeća izborna trka održaće se "u gorim uslovima" nego prethodna.
"Nedavne izmene Zakona o sprečavanju korupcije će biti od male pomoći za regulisanje funkcionerske kampanje ", smatra Transparentnost.
ODIHR se u predizbornoj fazi neće izjašnjavati, rečeno je iz ove organizacije za RSE.
Procenu o konkretnim pitanjima i problemima ODIHR neće moći da iznese pre završetka posmatračke misije koja obuhvata celokupan izborni proces, rekli su odgovarajući na pitanje RSE o Vučićevom simultanom radu na državnim i izborno-stranačkim aktivnostima.
Kad će ostavka?
Više puta do sada Aleksandar Vučić je najavljivao ostavku na funkciju predsednika Srbije.
"Ovo su moji poslednji dani i nedelje na mestu predsednika", rekao je 27. juna.
U međuvremenu je raspustio Skupštinu, raspisao vanredne izbore za 25. oktobar, a njegova stranka predala je izbornu listu Republičkoj izbornoj komisiji. Prvo ime na listi 250 kandidata za buduće poslanike Skupštine Srbije je Vučić.
Pet dana nakon raspisivanja izbora, predsednik je najavio da će nakon što 27. septembra podnese ostavku, "poći u predizbornu kampanju".
"Kao običan građanin" obilaziće, kaže, Srbiju u "kamiončetu i kamp kućici".
Drugi petogodišnji mandat aktuelnog predsednika Srbije ističe krajem maja 2027. godine.
Uoči novih parlamentarnih izbora najavio je da želi ponovo na premijersko mesto, poziciju na kojoj je takođe bio u dva mandata.
I pre početka predizbornih aktivnosti, opozicija i izborni posmatrači više puta su kritikovali predsednika da zloupotrebljava državnu funkciju za promociju svoje stranke.
Naprednjaci su te optužbe odbacili rekavši da se strankom bave "van radnog vremena".
Kako tumačiti zakone?
Zakon o predsedniku Srbije i Ustav govore o nespojivosti funkcija i sukobu interesa, odnosno da predsednik "ne može da vrši drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost".
"Predsednik je dužan da se u svemu povinuje propisima kojima se uređuje sukob interesa pri vršenju javnih funkcija", navedeno je.
Da li Vučićevo ime kao prvo na izbornoj listi Srpske napredne stranke može da se tumači ovim članom Zakona ili "javna funkcija" i "profesionalna delatnost" pružaju mogućnost za slobodnija tumačenja.
Programski menadžer Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) Vladimir Erceg smatra da je neophodno preciznije definisati član Zakona koji govori o nespojivosti funkcija predsednika.
"Imamo i dalje veliki problem i to je zapravo pitanje šta taj član tačno znači. Da li može da bude predsednik stranke u isto vreme, da li može da se kandiduje. Dakle, to je svakako jedno sporno pitanje koje bi trebalo u budućnosti rešiti", rekao je Erceg za RSE.
Ali postoje i drugi zakoni čija je svrha da spreče potencijalne zloupotrebe položaja funkcionera.
Reagujući na Vučićevu kandidaturu za izbore, nevladin Biro za društvena istraživanja citirao je odredbe Zakona o sprečavanju korupcije i pozvao Agenciju za sprečavanje korupcije da reaguje.
BIRODI navodi odredbu člana 40. koja javnom funkcioneru zabranjuje da javni interes podredi privatnom.
"Da li je partijski, odnosno politički interes predstavljao privatni interes javnog funkcionera i da li je korišćenjem funkcije predsednika ostvarivana politička korist", pitaju iz BIRODI-ja.
Radio Slobodna Evropa obratio se Agenciji za sprečavanje korupcije ovim povodom ali do objavljivanja članka nije bilo odgovora.
Šta je Agencija dužna da uradi?
Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić kaže da je Agencija za sprečavanje korupcije već morala da pokrene postupak, čak "iako niko drugi to nije tražio".
Osnov za delovanje Agencije, Rakić Vodinelić nalazi u Zakonu za sprečavanje korupcije, kao i u odredbi Zakona o predsedniku koja govori o nespojivosti funkcija.
"U svakom slučaju, radi se o jednoj nečistoj situaciji sa stanovišta ravnopravne izborne utakmice i mislim da je to posao za Agenciju za sprečavanje korupcije", navodi.
Nadležnosti i obaveze Agencije dodatno su definisane kroz nedavno usvojene izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije, čija je primena počela 1. septembra.
Duga je lista obaveza koju ova, po zakonu, nezavisna državna institucija mora da prati.
Između ostalog nastupe funkcionera u medijima, pres konferencijama, javnim skupovima, internet stranicama državnih institucija, zvaničnim nalozima na društvenim mrežama kao i na otvorenim privatnim kanalima za komunikaciju sa javnošću.
Agencija novim izmenama ima obavezu da u roku od tri dana od dana raspisivanja izbora donese plan praćenja aktivnosti funkcionera u izbornoj kampanje.
Jednom nedeljno dužna je da objavi nalaze praćenja.
U slučaju da postoje sumnje na kršenje obaveza, Agencija "bez odlaganja" mora da pokrene postupak po službenoj dužnosti protiv funkcionera, navodi se u usvojenim dopunama Zakona.
Organizacija Transparentnost Srbija ocenila je da uvedene zakonske izmene neće pomoći u regulisanju izborne kampanje.
"Nova ograničenja se odnose samo na završni deo kampanje pri čemu je ostavljen prostor za izuzetke koji omogućava da se one lako izvrdaju", navodi se u saopštenju Transparentnosti objavljenom 8. septembra, u startu predizbornih aktivnosti.
Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić kaže da Srbija nije jedina država u kojima funkcioneri učestvuju u izbornim kampanjama.
"Ali radi se o demokratskim zemljama. U jednoj autokratiji u kakvoj mi živimo, mislim da bi Agencija trebalo striktnije da tumači tu nespojivost funkcija nego što je to do sada činila", objašnjava.
Rakić Vodinelić podseća i na Ustavnu odredbu da predsednik Srbije "predstavlja jedinstvo" svih građana, a da je, kako smatra, Vučić "činio sve da podeli društvo".
Izbori u Srbiji održaće se gotovo dve godine nakon nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu kada je u padu nadstrešnice nastradalo 16 ljudi.
Ova nesreća pokrenula je talas masovnih antivladinih protesta koje su duže od godinu dana predvodili akademci okupljeni u studentski pokret.
Zahtevali su odgovornost za nesreću, a potom i vanredne izbore.
Sada će i sami u izbornu trku.
Uz građane, profesore i javne ličnosti koji ih podržavaju, studenti su svoju listu kandidata za poslanike zvanično predali 14. septembra.