Američki predsednik Donald Tramp (Trump) rekao je da Vašington nastavlja da deli obaveštajne podatke s Ukrajinom nakon što je predsednik Volodimir Zelenski rekao da Kijev nije dobio upozorenje od svojih međunarodnih partnera pre novog talasa ruskih napada na prestonicu, dok izveštaja s bojnog polja ukazuju na ograničavanje pristupa satelitu Starlink.
U nastojanju da otkloni zabrinutost da bi njegovi nedavni potezi prema Moskvi mogli da potkopaju ključni izvor podrške Kijevu, Tramp je 14. oktobra novinarima rekao "ne, nismo" kada su ga pitali da li su SAD prestale da dele obaveštajne podatke s Ukrajinom.
"Mi im pomažemo i delimo obaveštajne podatke. Želimo da se rat završi", rekao je on, dodajući da Vašington sarađuje i s Kijevom i s Moskvom kako bi se rat okončao.
Zelenski je rekao da su ruske snage 13. oktobra lansirale 39 balističkih raketa na Kijev i Harkiv, uključujući i one koje su gađale termoelektranu. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko rekao je da su u napadu u kojem je pogođena višespratna stambena poginule najmanje tri osobe.
Vaš browser nepodržava HTML5
Rusija tokom noći napala Ukrajinu dronovima i projektilima
"Još jednom, bez prethodnog upozorenja od naših partnera", napisao je Zelenski na društvenim mrežama, dodajući da ukrajinske obaveštajne službe ukazuju da Rusija priprema nova lansiranja balističkih raketa.
Odsustvo ranog upozorenja ne utvrđuje da je Vašington zadržavao obaveštajne podatke. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha rekao je da Ukrajina i dalje prima američke vojne obaveštajne podatke i sugerisao da je kašnjenje možda povezano s vrstom oružja koje je Rusija upotrebila.
Pojedini analitičari su primetili da su tvrdnje Zelenskog usledile nakon što je Tramp postigao dogovor s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o ukidanju zabrana na izvoz ruske sirove nafte. Vreme prijavljenog propusta u obaveštajnim podacima, rekli su oni, moglo bi ukazivati na to da Tramp pokušava da pojača pritisak na Kijev da prestane da napada ruske rafinerije.
Kurt Volker, bivši američki ambasador pri NATO-u i specijalni predstavnik za Ukrajinu tokom prve Trampove administracije, međutim, naveo je da mu je rečeno da je oblaci sprečili američke satelite da detektuju lansiranje rakete. On je upozorio da ne može nezavisno da proveri objašnjenje.
Takvo objašnjenje, rekli su stručnjaci, ukazivalo bi na ograničenje u prikupljanju obaveštajnih podataka, a ne na namernu obustavu razmene obaveštajnih podataka.
Ukrajina se u velikoj meri oslanja na američke obaveštajne podatke za odbranu od dolazećih raketa, dronova i aviona, kada rana upozorenja mogu pomoći u spasavanju života civila i zaštiti kritične infrastrukture.
Čitajte:
'Ključne mete': Ruski plan za hladnu i mračnu zimu u UkrajiniSjedinjene Američke Države imaju 300 do 500 vojnih obaveštajnih satelita koji kruže oko Zemlje, što omogućava više preleta iznad bilo koje lokacije svakog sata. Za poređenje, procenjuje se da evropske zemlje imaju 15 do 20 vojnih izviđačkih satelita.
Ukrajina je razvila nezavisne obaveštajne kapacitete i može da identifikuje mnoge ruske vojne lokacije koje želi da napadne, ali otkrivanje dolazećih napada je drugačiji izazov, za koji Kijev u velikoj meri i dalje zavisi od američkih kapaciteta.
"Za odbranu, mislim da je to veoma važno", rekao je on, opisujući obaveštajne podatke američkih satelita kao najbolji dostupni izvor ranog upozoravanja.
Novi alat veštačke inteligencije, neizvesnost sa Starlinkom
NATO takođe pruža obaveštajnu podršku Ukrajini kroz kombinaciju institucionalnih programa alijanse, sistema veštačke inteligencije i bilateralne razmene obaveštajnih podataka pojedinačnih članica.
Dok vojna alijansa kao zvanično telo ograničava svoju institucionalnu ulogu na neubojitu pomoć kako bi se sprečio direktan sukob s Rusijom, pojedinačni saveznici, uglavnom SAD, pružaju veoma detaljne taktičke obaveštajne podatke u realnom vremenu.
Kao deo svojih napora da ojača svoju odbranu, Ukrajina je 13. oktobra saopštila da će njene snage uskoro početi da koriste model veštačke inteligencije – zajednički razvijen s NATO-om – da bi predvidele gde i kada će ruski napadi dronova udariti.
Nazvan "Model br. 13", taj alat analizira podatke iz prethodnih borbenih dejstava, vremenske uslove i uslove na bojištu kako bi se utvrdilo s "velikom verovatnoćom" kako će ruske trupe koristiti dronove na frontu, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane.
Model može da predvidi vreme, lokaciju, intenzitet i vrstu korišćenog drona, navelo je ministarstvo.
"Rešenje je već validirano korišćenjem skupova podataka iz stvarnog sveta. Poboljšano je i spremno je za integraciju u sisteme za situacionu svest Oružanih snaga Ukrajine", navodi se u saopštenju.
Ukrajina se takođe u velikoj meri oslanja na satelitski servis Starlink kompanije SpaceX za navođenje dronova u napadima većeg dometa u okupiranoj južnoj i istočnoj Ukrajini na rusku logistiku, kao i na rafinerije unutar same Rusije.
Serhij Beskrestnov, savetnik Zelenskog, naveo je na Telegramu 14. oktobra da su neke usluge Starlinka izgleda ograničene: naime, obustavljen je rad njegove vojne verzije pri brzinama iznad 160 kilometara na čas (100 milja na čas).
SpaceX nije komentarisao situaciju. Ograničavanje usluge nije nezavisno potvrđeno. SpaceX kontroliše Ilon Mask (Elon), vatreni Trampov saveznik, koji je svojevremeno prekinuo Starlink uslugu ukrajinskim vojnicima tokom ofanzive u kojoj je zauzet mali deo ruske teritorije.
Čitajte:
Ruski dronovi na mlazni pogon: Nova velika pretnja Ukrajini u ubrzanoj trci u naoružanju"Ništa nije važnije u ratu od kritičnih obaveštajnih podataka s bojnog polja", rekao je za RSE Šon Visveser (Sean Wiswesser), bivši viši operativni oficir američke Centralne obaveštajne agencije (CIA).
"Ne bi trebalo da potcenimo ključnu ulogu koju je razmena obaveštajnih podataka iz SAD igrala za Ukrajinu u ovom ratu", dodao je Visveser, napominjući da je Vašington nastavio da pruža obaveštajne podatke uprkos političkim neslaganjima i teškoćama u prošlosti.
Prekid vatre u energetskom sektoru?
Zabrinutost u vezi s obaveštajnim podacima takođe je usledila posle spora oko Trampove najave o prekidu vatre u energetskom sektoru između Rusije i Ukrajine i njegove odluke da ublaži ograničenja na izvoz ruskog dizela.
Tramp je 9. oktobra objavio predloženo primirje, ali nijedna strana nije jasno potvrdila takav sporazum, dok je Tramp 12. oktobra rekao da su "pristali (na prekid vatre). Znate zašto? Zato što sam rekao 'slažete se' - zato. Pristali su zato što sam rekao da su se složili i ta stvar mora da se reši".
Volker je rekao da nema razloga da veruje da je energetski prekid vatre na snazi jer nijedna vlada nije formalno pristala na njega.
"Ono što bi me ubedilo je da sam čuo od Rusa da bi pristali na energetski prekid vatre ako Ukrajina uzvrati", rekao je on, napominjući da je Kijev već naznačio spremnost da prihvati takav aranžman ako Moskva učini isto.
"To nismo čuli i postupci Rusije pokazuju da se oni s tim ne slažu", rekao je Volker.
Tramp je više puta okrivio ukrajinske napade na rusku naftnu infrastrukturu da doprinose višim cenama goriva u SAD, što je politička briga republikanaca uoči izbora za Kongres u novembru.
Mnogi analitičari su umesto toga ukazali na rat SAD protiv Irana kao mnogo veći faktor u povećanju cena, što je takođe rekao i Zelenski.