U ranim jutarnjim satima 30. septembra, Rusija je izvela snažan napad na Kijev i okolinu, posle čega je ukrajinski premijer Serhij Korecki rekao da je to bio najveći napad na energetsku infrastrukturu u tom regionu od početka rata.
Dete je pronađeno mrtvo ispod ruševina kuće nadomak glavnog grada – jedna od pet žrtava tog dana, kako su naveli zvaničnici, i jedna od desetina hiljada civilnih žrtava ruskih napada od početka opšte invazije na Ukrajinu u februaru 2022.
Među objektima koji su tog dana bili na meti napada bile su se dve kombinovane toplane-elektrane u Kijevu i jedna termoelektrana izvan grada.
Ta tri postrojenja, kao i desetine drugih vitalnih infrastrukturnih objekata širom Ukrajine, pomenuti su u detaljnom dokumentu koji iznosi mogući plan Moskve za kampanju nanošenja ogromne patnje civilima napadima usmerenih na drastično smanjenje snabdevanja strujom, toplotom i vodom.
Sheme, istraživačka jedinica Ukrajinskog servisa RSE, došle su do kopije tog dokumenta na ruskom jeziku od izvora u ukrajinskim odbrambenim snagama.
Sadržaj ukazuje na to da je reč o istom dokumentu za koji je Njujork tajms (The New York Times), u izveštaju koji je citirao neimenovane izvore, naveo da ga je ukrajinski premijer Denis Šmihalj pokazao evropskim zvaničnicima na sastanku u Parizu 17. septembra.
"Informisao sam naše partnere o ruskim planovima za napade na energetsku infrastrukturu, na osnovu podataka ukrajinske obaveštajne službe", napisao je tog dana Šmihalj na Telegramu.
Dokument do kojeg su došle Sheme navodi četiri "prioritetna cilja": proizvodnju i snabdevanje električnom energijom, vodosnabdevanje, kanalizacione sisteme i grejanje.
On sadrži analizu ukrajinske energetske infrastrukture i detaljne proračune o broju raketa, dronova i bombi koji bi Rusiji bili potrebni da smanji isporuke struje u Kijevu, Harkivu i Odesi za čak 90 odsto, kao i da drastično ograniči snabdevanje toplotnom energijom i vodom u tim gradovima, koji su najveći u Ukrajini.
Među ostalim "prioritetnim gradovima" nalaze se Dnjepar, Zaporožje, Mikolajev, Herson, Poltava, Černihiv, Krivi Rih, Čerkasi, Kropivnicki, Lavov, Vinjica i Ivano-Frankovsk.
Spisak 60 "ključnih meta" obuhvata tri aktivne nuklearne elektrane pod kontrolom Ukrajine – dok je elektrana u Zaporožju pod ruskom okupacijom – kao i 10 velikih hidroelektrana i desetine drugih postrojenja.
Pored elektrana i druge infrastrukture, dokument ukazuje na to da bi jedan od ciljeva bio onesposobljavanje trafostanica, dalekovoda i interkonektora u blizini zapadne granice, preko kojih se električna energija uvozi iz Evrope i distribuira dalje u unutrašnjost Ukrajine.
'Hladno i precizno'
Šmihalj u svojoj objavi 17. septembra nije izneo detalje o obaveštajnim podacima, ali je u potonjim izjavama za nacionalnu televiziju napomenuo da je Evropljanima na sastanku pokazao "dva velika (ruska) dokumenta".
"To je šokiralo naše partnere, baš kao i nas, svojim cinizmom – tom hladnom, terorističkom računicom o tome kako uništiti našu energetsku infrastrukturu... Dokumenti su sačinjeni na veoma hladan i precizan način", rekao je on, prenosi RBC-Ukrajina.
"Oni sadrže tabele i specifikuju količinu oružja potrebnu za uništavanje svakog cilja. Vrste oružja kreću se od balističkih raketa do dronova na mlazni pogon i konvencionalnih dronova".
Taj opis odgovara dokumentu do kojeg su došle Sheme. Na primer, u njemu se navodi da bi bile potrebne dve rakete Iskander za uništavanje jednog visokonaponskog postrojenja koje prenosi električnu energiju iz nuklearne elektrane.
Dokument procenjuje elektrane isključivo s aspekta proizvodnje i distribucije električne energije, ne pominjući, na primer, potencijalnu opasnost od zračenja, ali sadrži upozorenje sitnim slovima da bi napadi određenim vrstama oružja na toplane u blizini naseljenih mesta mogli izazvati civilne žrtve.
Dokument nosi naziv "Analitički pregled: Analiza sektora proizvodnje energije i komunalnih usluga u Ukrajini" i datiran je na avgust 2026. Autori nisu navedeni u primerku do kojeg su došle Sheme – kojem nedostaju pojedine stranice – a metapodaci su izmenjeni. U njemu se ne navodi kome je predstavljen u Rusiji.
Međutim, sam izveštaj navodi izvore podataka, uključujući javno dostupne servise kao što su OpenStreetMap i Worldometers, kao i zvanične sajtove ukrajinskih energetskih kompanija i Ministarstva energetike.
Takođe se poziva na "tehničke specifikacije proizvodnih kapaciteta" i generalne planove Kijeva i drugih gradova. Većina referenci citira procene neimenovanih stručnjaka ili predstavnika Oružanih snaga Rusije, kao i analizu "radne grupe" čiji članovi i njihova pripadnost nisu navedeni.
Ruski zvaničnici nisu komentarisali taj dokument niti sastanak Šmihala s evropskim energetskim zvaničnicima, održan prošlog meseca u Parizu.
Ipak, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je početkom oktobra nagovestio da će Rusija pojačati udare na ukrajinsku infrastrukturu, predstavljajući ruske napade kao "odmazdu" za napade Kijeva na ruske energetske i logističke objekte.
Rusija je nastojala da pretvori hladnoću i mrak u oružje još od prve godine invazije: napadi na elektroenergetsku infrastrukturu počeli su već u prvim nedeljama sukoba. Do jeseni 2022. to je preraslo u organizovanu kampanju, a prvi veliki nestanak struje u Ukrajini dogodio se u novembru te godine.
Svake jeseni je dolazilo do pojačanja napada. Kancelarija ukrajinskog državnog tužioca navela je za Sheme da istražuje 3.374 ruska udara na 1.177 energetskih objekata u Ukrajini.
Ukrajinski stručnjaci za energetiku navode da je Rusija tokom svakog meseca ovog leta i u septembru izvela oko 160 napada na kritičnu infrastrukturu van zone fronta – odnosno u gradovima i njihovoj okolini, daleko od borbi na terenu.
Ipak, analitičari i izvori iz vojnih krugova rekli su da su upoznati sa sličnim dokumentima iz prethodnih godina i da taj dokument ne predstavlja pravi plan napada.
'Maksimalne poteškoće'
Slični dokumenti se "pojavljuju – bar koliko je meni poznato – još od 2023. godine", rekao je za Sheme Oleksandr Harčenko, direktor Centra za istraživanje energetske industrije iz Kijeva.
Neki nazivi oružja su se promenili i postojale su "određene razlike i odstupanja" iz godine u godinu, rekao je Harčenko. On je dodao da je "dokument s informacijama pretrpeo značajne izmene 2024. godine, ali od tada nisam video nikakve veće izmene".
Harčenko je takođe ukazao na nešto što deluje očigledno na osnovu formata i formulacija u dokumentu.
"Ovo nije borbena naređenje", rekao je on. "To je dokument osmišljen da predstavi koncept visokim ruskim zvaničnicima, s ciljem da izazove reakciju poput: 'O, da, sve ćemo uništiti; plan je odličan'".
Rusija, kako je rekao, "pokušava da uništi kritičnu infrastrukturu, prekine snabdevanje toplotom i električnom energijom u ključnim naseljenim centrima i izazove nam maksimalne poteškoće".
Predstavnik ukrajinske odbrambene industrije, od koga su Sheme tražile da proveri dokument, rekao je da je već upoznat s njim. Govoreći pod uslovom da mu se ne navodi ime iz bezbednosnih razloga, takođe je naveo da to nije operativni borbeni plan, već skup proračuna.
"To je dokument koji se koristi za utvrđivanje potreba i planiranje proizvodnje neophodne količine municije... Oni podnose taj plan, koji sadrži osnovno obrazloženje i zaključke koji objašnjavaju zašto su potrebne upravo te zalihe", rekao je on.
"Stvarni plan uništavanja – onaj koji raspoređuje municiju i određuje vreme operacija i konkretnih udara – bio bi zaseban dokument", dodao je on. "To predstavlja narednu fazu, koja proizilazi iz ovog početnog dokumenta nakon što se potvrdi proizvodni kapacitet za te količine".
Novi plan, stari plan
Takvi analitički izveštaji predstavljaju standardnu proceduru, rekao je predstavnik odbrambene industrije, dodajući da ga je verovatno pripremilo rusko Ministarstvo odbrane ili neka povezana institucija.
"Dokumenti ove vrste postojali su i prethodnih godina, zato što struktura ruske odbrambene industrije zahteva takvu dokumentaciju – obrazloženja koja pravdaju postavljene zahteve", rekao je on. "To je strateška vizija: strategija neprijatelja je da ima na raspolaganju neophodno naoružanje za izvođenje takve operacije".
U izjavama za televiziju povodom sastanka u Parizu, Šmihalj je sugerisao da su detaljni ruski dokumenti pomogli Ukrajini da isplanira svoje poteze u ratu.
"Razumemo kako nameravaju da deluju", preneo je RBC-Ukrajina njegove reči.
"Naši udari duboko u pozadini (na ruske objekte) nastaviće se ako nas neprijatelj napadne. Rusija će osetiti bol", rekao je on. "Nema sumnje da se za ovu zimu pripremamo sasvim drugačije nego za prethodnu. Priznajemo da će ova zima biti iskušenje, ali ćemo ga sigurno uspešno savladati".
Sheme su tražile komentar od Glavne obaveštajne uprave (HUR) ukrajinske vojske, Spoljne obaveštajne službe i Službe bezbednosti Ukrajine (SBU), ali do objavljivanja teksta nisu dobile odgovor. Izvori u HUR-u su rekli da uglavnom potvrđuju izjave ukrajinske vojske i političkih lidera u vezi s planovima Rusije da nastavi uništavanje ključne infrastrukture Ukrajine.
Sheme su se takođe obratile Ministarstvu energetike i državnim kompanijama koje upravljaju ukrajinskim hidroelektranama i nuklearnim elektranama – Ukrhidroenergo i Energoatom – s pitanjem da li bi Ukrajina mogla da se suprotstavi scenariju opisanom u analitičkom izveštaju.
Ukrhidroenergo je odgovorio da tražene informacije imaju status poverljivih i da bi "njihovo obelodanjivanje tokom vanrednog stanja moglo naneti značajnu štetu interesima nacionalne bezbednosti". Ministarstvo energetike i Energoatom nisu odgovorili na upit.