Više javno tužilaštvo u Kraljevu, u centralnoj Srbiji, saopštilo je da je protiv T.R. otvorena istraga zbog krivičnog dela špijunaža.
Nakon saslušanja Viši sud u Kraljevu je na predlog tužilaštva odredio osumnjičenom pritvor, navedeno je u saopštenju 3. avgusta.
Više javno tužilaštvo i Viši Sud u Kraljevu nisu odgovorili na upit RSE da li je T.R. osumnjičen zbog davanja informacija o mogućoj masovnoj grobnici kod Zubinog Potoka na severu Kosova.
Do hapšenja je došlo nekoliko dana nakon što su kosovske vlasti započele iskopavanje u Malom Kaluđeru kod Zubinog Potoka zbog sumnje na postojanje masovne grobnice.
Agencija Tanjug je, uz snimke hapšenja, objavila 30. jula da je uhapšen R.T. (1980) iz Istoka, na Kosovu, i da se sumnjiči da je duže vreme sarađivao sa "Albanskom obaveštajnom službom", koja deluje na Kosovu.
Navedeno je da je zbog njegovih aktivnosti uhapšeno više lica srpske nacionalnosti na Kosovu, te da je došlo do progona većeg broja Srba sa područja Zubinog Potoka i severa Kosova.
Prema tim navodima uhapšeni R.T. se tereti za prikupljanje i dostavljanje podataka i saznanja o aktivnostima nekadašnjih i sadašnjih pripadnika Vojske Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i drugih bezbednosnih struktura države.
Na Kosovu su ocenili da je reč o sabotaži rasvetljavanja sudbine nestalih.
Čitajte:
Srbija uhapsila muškarca na mađarskoj granici zbog sumnje na ratne zločineKosovski ministar rada, porodice, socijalne zaštite i vrednosti oslobodilačkog rata Andin Hoti naveo je 31. jula da je hapšenje osobe za koju tvrdi da je pomogla u otkrivanju navodne masovne grobnice na Kosovu "pokušaj ubistva istine".
Hoti nije naveo na osnovu kojih saznanja tvrdi da je osoba uhapšena zbog navodne pomoći u otkrivanju grobnice, a nije bio dostupan za dodatni komentar.
I kosovski premijer Albin (Albin) Kurti optužio je Srbiju da ne samo da ne želi da sarađuje, nego i da privodi ljude koji pružaju informacije o mogućim lokacijama masovnih grobnica.
"Svi smo svedoci da Srbija hapsi Srbe koji su pre više od dve decenije UNMIK-u i međunarodnim organizacijama govorili o zločinima Srbije, i to pod optužbom za špijunažu", rekao je Kurti.
Na drugoj strani, Kancelarija za Kosovo Vlade Srbije ocenila je da Priština politizuje pitanje nestalih lica "brutalnim optužbama na račun Beograda dok čitavu jednu opštinu Zubin Potok žigoše, a njene stanovnike neosnovano hapsi".
U saopštenju se navodi da Beograd insistira na rasvetljavanju sudbine nestalih lica, dok se tvrdi da Priština godinama ne postupa po zahtevima Beograda za pretragom osam lokacija na Кosovu.
Dodaje se da postoje "utemeljena saznanja i dokazi da se na tim lokacijama nalaze posmrtni ostaci Srba nestalih tokom sukoba 1999. godine.
Kosovske vlasti su saopštile da su tokom iskopavanja u Malom Kaluđeru pronađeni posmrtni ostaci na lokaciji za koju se sumnja da je masovna grobnica ljudskog porekla.
Sumnja se da bi lokacija mogla biti povezana sa nestankom "grupe mitrovačkih intelektualaca".
U aprilu 1999. godine na severu Kosova nestala su 23 albanska civila, među kojima su bili lekari, profesori, advokati i drugi ugledni građani.
Fond za humanitarno pravo Kosova i Fond za humanitarno pravo Srbije saopštili su da provera informacije o masovnoj grobnici u Malom Kaluđeru traje duže od dve decenije.
U njihovim saopštenjima je navedeno da je informacija o mogućoj masovnoj grobnici u tom selu javno dostupna od 7. januara 2013. godine, kada je dnevni kosovski list na albanskom jeziku Zeri (Zëri) objavio izjavu R.T. o ubistvu 23 albanska civila i tajnom ukopu njihovih tela u dolini sela Mali Kaluđer.
Navedeno je da je R.T. dao izjavu istražiteljima UNMIK-a i Kosovskoj policiji 7. februara 2003. godine.