Zašto su navijači FK Crvena zvezda izabrali tenk kao simbol?

Tenk ispred stadiona Rajko Mitić u Beogradu, 27. avgust 2019.

Za Zašto?, facebook rubriku Radija Slobodna Evropa (RSE) na pitanja Zašto su navijači Fudbalskog kluba (FK) Crvena zvezda izabrali tenk kao simbol? i Zašto su navijači GNK (Građanski nogometni klub) Dinamo odgovorili postavljanjem traktora ispred stadiona? Odgovara Gorčin Stojanović, reditelj i sportski kolumnista.

Stojanović: Slika tenka ispred stadiona tima koji ima potrebu da se takmiči u najvažnijem evropsko takmičenju je slika društva u kojem taj klub radi.

Zvezda, kao i Partizan, kao i Hajduk kao i Dinamo, kao i Sarajevo kao i Željezničar kao i svi mogući timovi bivše SFRJ (Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija) je bila, u ono vreme, ne fudbalski klub ili sportsko društvo nego društveno-politička organizacija. E sada, neki od tih klubova su nastavili to da budu – pogotovo ovi iz nekadašnje SFRJ velike četvorke, ali hajde da se ograničim na Srbiju – to je Partizan i Zvezda svakako. I, kada imate društveo-političku organizaciju a ne sportski klub, tog trenutka će sve što se dešava oko tog kluba ličiti na društvo u kome ta društveno-politička organizacija radi.

Kako je Zvezda uvek bila policijski klub, tačnije udbaški klub, a to je klub DB-a [Državna bezbednost] tu je sasvim logično da je svaki njihov gest - a ovakvu stvar vi ne možete baš postaviti, ni maketu tenka ispred nekog stadiona a da je to tako slučajna grupa navijača uradila - dakle, kad god je takav neki gest u pitanju ili ovaj vrlo konkretno, to ima veze sa ukupnim ustrojstvom društva i sa ukupnim ustrojstvom samog tog kluba.

Pročitajte i ovo: UEFA za RSE: Zvezdin tenk odobrili nadležni

Srbija je autoritarno društvo, izrazito, uvek bila a naročito sada i ako postoji ta vertikalna vojnička, militarna hijerarhija i jedno nedemilitarizovano društvo ima potrebu da se stalno remilitarizuje. Pa sada, da li to bila, ne baš nešto uspela i skromna demonstracija vojne sile pred Putinom svojevremeno ili ono što svake godine Beograd doživljava a to je kad god se dogodi promocija nove klase pilota – niski preleti aviona kao u vremen početka ratova SFRJ, kada je JNA imala potrebu da plaši stanovništvo tim niskim preletima i probijanjem zvučnih zidova. Seća se ko se seća, a pogotovo se Sarajlije sećaju. Tako da je i ovo iz istog tog džepa.

Ali proslava i vožnja borbenim vozilom u kojoj fudbaleri nose šlemove na glavama, to je manipulacija a pogotovo onim igračima koji ne znaju o čemu se tu radi. Tu je dosta stranaca koji su tek stigli i koji uopšte nemaju nikakav kontekst i misle da je to eto, neki malo bizaran način da se proslave – mislim da je to još strašnije. Srćom je ta vožnja trajala kratko i išla je samo do Autokomande (lokacija u Beogradu, nedaleko od stadiona Marakana prim.red.)

Ali postavlja se milion pitanja od toga: otkud tenk; kako je tenk postavljen; kako se tu skupe pare između sebe pa se kupi tenk, pa baš ono ko u Leskovcu na vojnom otpadu; pa kako igrači dospeju do borbenog vozila, maskirnog; pa kako otkud im šlmovi; pa zašto oni te šlemove stavljaju na glavu, itd. itd.

Nameće se gomila pitanja ali sve u svemu, da zaključim, u autoritarnom društvu, u militarizovanom društvu, u necivilnom društvu kakvo je Srbija, danas naročito, ovo nažalost ne izgleda nelogično

RSE: A kako komentarišete odgovor GNK Dinamo da stavi traktor ispred stadiona?

Stojanović: Pa to je i jedino logično. Zamislite da nisu odgovorili, to bi značilo da nisu razumeli poruku. Ako je poruka ovo je onaj tenk s kojim smo srušili Vukovar onda je poruka ovo je onaj traktor na kojem smo vas oterali odavde. To je ta vrsta diskursa.

Da Dinamo nije odgovorio ni ovaj tenk ne bi imao puni smisao. A opet bilo je neočekivano da Dinamo ne odgovori.

To su klubovi koji su na ovaj ili na onaj način spojeni sudovi. Zvezda kao nekakav imaginarni simbol nekog imaginarnog srpstva i pandan tome Dinamo su zapravo slika jedni drugih u ogledalu.

RSE: Zašto i otkud ta stalna sprega politike i fudbala?

Stojanović: Rekao sam na početku. Politika je ušla u sport, to nije tačno, politika nikada nije izlazila iz sporta. I Zvezda i Partizan, da se ograničim sada na ta dva kluba, su osnovani kao društveno-političkie organizacije posle Drugog svetskog rata. To su političke organizacije, sport je tu uvek bio sekundaran.

Samo što je pitanje kakva je bila politika 50-ih godina, ili 70-ih godina, 80-ih, 90-ih ... i uvek ispada kao da prvo bude sport pa se onda politika uvuče. Ne. Politika je osnovala te firme. To i nisu klubovi, to su firme. To su preduzeća. Na kraju krajeva, sve je uvek povezano.

Pročitajte i ovo: Navijačke formacije sa fudbalskih tribina

Hoću da kažem da nije politika ništa prepoznala, politika je osnovala te klubove. Nikada nije postojalo vreme u kojem nije bilo politike na stadionu. A politika bivše Jugoslavije je uvek bila u ogromnoj količini opterećena nacionalizmom. I neko će se setiti ‘71. i kako su izgledale zastave, neko će se setiti da su se nekada pomaljale i šahivnice na Dinamovom stadionu te ’71. Pa se to onda malo pacifikuje. Pa onda uzvrati na to na drugoj strani Zvezda. Pa onda Zvezda postaje sve srpskiji klub za koji svaki pod navodnim znacima 'dobar Srbin' treba da navija za Zvezdu jer po tome će znati da je Srbin ili da je pravoslavac.

Tako da se to sve stapa u jedno to ovi naši političari, savremeni ni ne kriju to. Oni to tako i govore, je li, bolje vam je da navijate za Crvenu zvezdu. Ode predsednik Srbije pa to kaže deci, srpskoj deci u Hrvatskoj.

Uopšte sve što se dešavalo na stadionu je uvek imalo veze s politikom a i u jednom drugom smislu. Pošto je stadion i u najautoritarnijem sistemu do jedne mere demokratsko mesto. I postoji jedna struktura stadiona – ovi naši stadioni uglavnom su takvi da su okrenuti, što ima naravno ogromno mnogo veze s položajem sunca i građevinskim radovima – dakle idu uzdužnom stranom po liniji sever-jug a zapad-istok su tribine - one za građane a uvek je zapadna tribina, da sunce ne bi išlo u oči rukovodiocima i političarima namenjena njima.

Uvek je zapadna tribina ona koja je glavna, dominantna, tu su političari u centralnim ložama a okolo su njihovi trabanti; preko puta su slobodni građani koji kupuju ulaznice a levo i desno su organizovani navijači pa sad kako ko odabere. Tako je i u Milanu a ne u Beogradu ili Zagrebu.

I obično se prava istina o nekom društvu može videti u jedinom demokratskom delu stadiona a to je istočni jer ovo ostalo je sve hijerarhizovano ili organizovanim navijačima ili onima koji se tiskaju ispod centralne tribine da bi bili što bliže centru moći. I ta struktura je struktura društva u malom a pogotovo, ponavljam, u autoritarnom društvu kakvo je srpsko društvo danas.