Šta se zna o pokretu koji je najavio predsednik Srbije?

Vučić je sredinom septembra rekao da bi u narednih šest meseci trabalo da bude formiran "veliki državotvorni i nacionalni pokret za opstanak i napredak Srbije"

"Ljudi čistog obraza pod zastavom Srbije, spremni da rade za otadžbinu", u najkraćem je Vladimir Đukanović, visoki funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), za Radio Slobodna Evropa (RSE) definisao najavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića o stvaranju Pokreta za Srbiju.

Vučić je sredinom septembra rekao da bi u narednih šest meseci trabalo da bude formiran "veliki državotvorni i nacionalni pokret za opstanak i napredak Srbije".

Obilazeći Vlasotince na jugu Srbije, Aleksandar Vučić je 25. oktobra kao jednu od ključnih zamisli naveo obračun sa kriminalom u vlasti.

"To je jedna od najvažnijih stvari Pokreta za Srbiju koji ćemo da pravimo. Apsolutno je najbitnije da ne bude tih koji su se obogatili, koji su bogati kao oberknezovi", rekao je Vučić.

Pročitajte i ovo: GRECO: Srbija da spreči korupciju među najvišim državnim organima i policijom

U julu 2022. Grupa država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije GREKO (GRECO) pozvala je Srbiju da uspostavi sistem za sprečavanje korupcije među najvišim funkcionerima izvršne vlasti, uključujući instituciju predsednika, ministre, državne sekretare, šefove kabineta, savetnike, kao i pripadnike policije.

U izveštaju o organima centralne vlasti, GREKO je Srbiji dao preporuke za sistem koji bi obuhvatio kadrove na najvišim izvršnim funkcijama, te napomenuo centralnu ulogu Agencije za borbu protiv korupcije i njene mehanizme.

"Korupcija je opšte percipirana kao rasprostranjena u Srbiji", ukazuje se u tom izveštaju.

Opozicija vidi kozmetiku

Podatak SNS-a je da ta partija u Srbiji, zemlji sa nešto manje od sedam miliona stanovnika, ima oko 700.000 članova. Dilema dela javnosti je zbog čega bi lider masovne SNS osnivao pokret, ako važe tvrdnje predstavnika te partije da okuplja kadrove sposobne da potpuno odgovore na zadatke od lokalnog do državnog nivoa.

Srđan Milivojević, poslanik opozicione Demokratske stranke (DS), ocenio je za RSE da je Vučićeva namera kozmetičke prirode.

"To vam je kao kada imate kravu Belku koja uz najbolju negu daje samo pet litara mleka. I onda joj promenite ime u Šarka i očekujete da daje 100 litara. Pa neće", rekao je poslanik Milivojević.

Sa druge strane, Vladimir Đukanović iz SNS demantuje spekulacije dela opozicije da se sprema gašenje Srpske napredne stranke. Tvrdi da se pokret stvara zbog potrebe za narodnim jedinstvom.

"Teška vremena su pred Srbijom. Želimo široki front koji bi bio ujedinjen na nekim narednim izborima i u daljem nastupanju naše zemlje u odbrani od izazova", objasnio je Đukanović.

Pročitajte i ovo: Most: Pokušava li Vučić da bude 'predsednik svih Srba'?

Članovi intelektualci i sportisti

Kao moguće članove Pokreta za Srbiju Đukanović je naveo intelektualce, javne ličnosti, sportiste i druge sa kapacitetom da rade na pitanjima od nacionalne važnosti.

On kaže da je budući pokret otvoren i za one koji nisu u vlasti.

"Imate koliko god hoćete ljudi u opoziciji koji žele da se bore za Srbiju, sa nekog svog aspekta. I to bi bilo to, otprilike", dodao je Đukanović.

Da period izazova čeka Srbiju poslednjih meseci upozoravao je vrh države, najčešće predsednik Vučić i premijerka Ana Brnabić, ističući pitanje Kosova, pozive Evropske unije da Srbija kao kandidat za članstvo uvede sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu i nabavku skupih energenata za zimu.

Pročitajte i ovo: Dupla funkcija predsednika Srbije bez stava Ustavnog suda

Pavle Grbović, poslanik opozicione liste Ujedinjeni za pobedu Srbije, rekao je za RSE da osnivanje novog pokreta liči na rebrendiranje Srpske napredne stranke.

"Moguće je da će se Vučić do kraja godine povući sa mesta predsednika SNS-a, te da će na to mesto postaviti osobu malog značaja. Onda će SNS ući u taj najavljeni patriotski blok kojem će lično Aleksandar Vučić davati politički i marketinški ton, a svakako ne stranka", naveo je Grbović.

On je odgovorio na pitanje RSE da li bi njegova lista prihvatila eventualni Vučićev poziv da pristupi novom pokretu.

"Nismo zainteresovani da učestvujemo u političkom urušavanju SNS-a", poručio je Grbović.

Srđan Milivojević, iz Demokratske stranke, takođe je decidno odbio učešće te partije u budućem Pokretu za Srbiju.

Pročitajte i ovo: Most: Želi li Vučić da se reši naprednjaka?

Bez sumnjivih lica

Vučićevo objašnjenje da bi budući pokret trebalo da predstavlja "normalnu i pristojnu Srbiju" Đorđe Pavićević, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, protumačio je 23. oktobra za RSE kao ideju aktuelnog lidera SNS-a da se oslobodi prljavog veša te stranke.

Vladimir Đukanović kaže za RSE da nema mesta za sumnjive kadrove.

"Ne želimo da u taj pokret ulazi bilo ko, pa da je i član SNS-a, ko je kompromitovan, ko je loše ocenjen u svojoj sredini i koga javnost kritikuje zbog marifetluka koje je činio", precizirao je Đukanović.

Aleksandar Vučić deset godina je na vlasti sa SNS, isto toliko predsednik te partije i šest godina šef države. Od stupanja na najvišu dužnost 2016. prate ga kritike dela javnosti da krši Ustav time što je istovremeno predsednik Srbije i predsednik stranke.

Da li je to protivustavno Ustavni sud do sada nije saopštio jer je za odlučivanje o eventualnoj povredi Ustava potreban zahtev Narodne skupštine na predlog trećine narodnih poslanika. Takve inicijative parlamenta nije bilo.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević, bivši predavač na beogradskom Fakultetu političkih nauka (FPN), u avgustu je rekao za RSE da je zabeležio dvadeset javnih obećanja Aleksandra Vučića da će otići sa mesta predsednika Srpske napredne stranke.

Vaš browser nepodržava HTML5

Aleksandar Vučić: Od radikala do drugog predsedničkog mandata

Demokratska stranka: SNS na zalasku

Srđan Milivojević, iz opozicione DS, kaže da se u političkim krugovima od jula priča da Vučić namerava da se oslobodi balasta SNS-a.

"Aleksandar Vučić procenio je da je istekao rok trajanja njegove partije. Sada namerava da učini isto kao kada je izašao iz Srpske radikalne stranke i formirao Srpsku naprednu stranku. Da napravi imenom novu, a da sve ostane isto", rekao je Milivojević.

Srpska napredna stranka postoji od oktobra 2008, nakon što su desno orijentisanu Srpsku radikalnu stranku (SRS) napustili dotadašnji najbliži saradnici predsednika SRS Vojislava Šešelja Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić i potom osnovali SNS.

U njenom programu stoji da se zalaže za ulazak Srbije u Evropsku uniju, blisku saradnju sa Ruskom Federacijom, Sjedinjenim Američkim Državama, Kinom, Japanom i zemljama takozvanog Trećeg sveta.

Pročitajte i ovo: Mališić: SNS se bez Vučića vraća na prirodnu meru

Protesti, 'molotovljevim' na novinara, zaplene marihuane

Jedna od najvećih afera vezanih za vladajuću Srpsku naprednu stranku bila je "Krušik", nazvana po istoimenoj fabrici namenske industrije u Valjevu na zapadu Srbije. Radnik te kompanije Aleksandar Obradović uhapšen je 18. septembra 2019. pod optužbom da je odao poslovnu tajnu jer je novinarima dostavio dokumentaciju koja ukazuje na navodne zloupotrebe ljudi povezanih sa vlašću i SNS u poslovima sa izvozom oružja. Predstavnici vlasti demantovali su te navode.

Pritvaranje Obradovića dovelo je do protesta građana, a nakon što je Inicijativa "Sloboda za Aleksandra" sakupila 30.000 potpisa za njegovo oslobađanje nakon pritvora dugog tri meseca pušten je na slobodu.

Građani su masovno protestovali protiv vlasti SNS-a i zbog nezakonitog rušenja objekata u kvartu Savamala u Beogradu 2016. Uprkos pozivima da pravosuđe rasvetli taj slučaj, koji se u aprilu te godine dogodio u zoni izgradnje projekta vlasti "Beograd na vodi", do danas nalogodavci nisu procesuirani.

U maju 2018. policajac Dežurne službe Policije Beograda Goran Stamenković osuđen je na osnovu sporazuma o priznanju krivice za nesavestan rad na uslovnu kaznu od pet meseci zatvora.

Protesti i snažne kritike novinarskih udruženja na račun SNS vlasti dogodili su se i nakon što je deo kuće novinara Milana Jovanovića u Vrčinu kod Beograda 12. decembra 21018. zapaljen molotovljevim koktelom.

Nakon prvostepenog suđenja, beogradski Apelacioni sud u decembru 2021. ukinuo je presudu Dragoljubu Simonoviću, bivšem predsedniku beogradske opštine Grocka i nekadašnjem funkcioneru SNS-a, od četiri godine i tri meseca zatvora zbog podstrekavanja i predmet vratio na ponovno suđenje.

U julu 2020. počelo je suđenje u slučaju Jovanjica, u kom je protiv vlasnika istoimene firme kod Beograda, u kojoj je u novembru 2019. pronađena 1,6 tona marihuane, Predraga Koluvije i osmorice njegovih saradnika zbog proizvodnje droge.

Prvooptuženi Koluvija je, kako piše u optužnici, imao sastanke i poslovna putovanja sa pojedinim državnim funkcionerima. Koluvija je na suđenju odbacio krivicu.

Suđenje u postupku Jovanjica 2, u kom su na optužnici i pripadnici policije, Vojnoobaveštajne agencije (VOA) i Bezbednosno-informativne agencije (BIA) do sada nije počelo.