Odnos Srbije prema takozvanim stubovima njene diplomatije trenutno određuju dva konkretna pitanja.
Iz Brisela je stiglo upozorenje na mogućnost uskraćivanja novca iz Plana rasta, sredstava Evropske unije (EU) za države Zapadnog Balkana vrednih šest milijardi evra za period 2024-2027, zbog novousvojenih pravosudnih zakona.
EU traži revidiranje zakona uz ocenu da potkopavaju nezavisnost pravosuđa, autonomiju i funkcionisanje tužilaštava.
Relacije Beograda sa Moskvom i Vašingtonom određuju razgovori o ukidanju američkih sankcija sa Naftnoj industriji Srbije (NIS). Sankcije su uvedene zbog ruskog vlasništva, a sa Rusijom se pregovara o njenoj spremnosti da proda svoj paket akcija, od oko 56 odsto, u vodećoj naftnoj kompaniji u Srbiji, mađarskom MOL-u.
Čitajte:
Ostaje li MOL zainteresovan za NIS?Posebno mesto u daljim zbivanjima ima odlazak sa vlasti Viktora Orbana, lidera mađarske partije Fides, posle 16 godina.
Populista Orban, čija smena olakšava dogovore o ključnim pitanjima unutar EU, za vlast u Srbiji mogla bi biti razočaranje, s obzirom na to da bliskost sa mađarskim režimom predsednik države Aleksandar Vučić nije krio. Bio je i među evropskim liderima koji su podržali Orbanove snage u izbornoj kampanji.
Orbana i Vučića povezivala je saradnja sa Rusijom, uprkos sankcijama EU uvedenim protiv te zemlje, te optužbe za centralizaciju moći i pritiske na medije, opoziciju i civilno društvo. Stoga je poređenje političkih procesa u Srbiji i njenom severnom susedu neizbežno.
Sličnosti i razlike sa Mađarskom
"Mađarska je članica Evropske unije, prema tome pristupanje Evropskoj uniji za njih nije tema", podvlači Zoran Milivojević, karijerni diplomata, u razgovoru sa Jelicom Minić, iz Evropskog pokreta u Srbiji, za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Vaš browser nepodržava HTML5
Granice spoljnopolitičkih 'igara' Srbije
Osim toga, nastavlja ovaj sagovornik, u mađarskom slučaju pitanje teritorijalnog integriteta se ne postavlja. Na drugoj strani Srbija ne odustaje od Kosova kao svog dela kako stoji i u Ustavu zemlje, bez obzira što nad svojom bišvom pokrajinom od 1999. godine nema kontrolu, dok EU traži normalizaciju odnosa između dve strane kao uslov za pridruživanje Uniji.
"Prema tome, stvari su neuporedive", zaključuje Milivojević.
Takođe podseća da Vučićevi protivnici nemaju lidera koji bi bio uporediv sa pobednikom mađarskih izbora Peterom Mađarom, što naglašava i Jelica Minić.
Dodaje da je vlast u Srbiji visoko polarizovala društvo, te da bi se u tome mogla tražiti sličnosti sa severnim susedom.
"Videćemo kako će odvijati i da li su moguće krupne promene koje se sada očekuju u Mađarskoj. Peter Mađar je uspeo da okupi dve trećine Mađara, ali kroz široki politički spektar", kaže Minić.
Slavlj u Budimpešti nakon pobede snaga Petera Mađara na izborima 13. aprila 2026. godine
I bez promena u Mađarskoj, međutim, vlast u Srbiji se suočava sa više različitih izazova koji oblikuju njenu spoljnopolitičku poziciju.
'Vučićeve igre' u novim okolnostima
Za četrnaest godina vlasti Vučićevih naprednjaka i njihovih saveznika, globalni odnos snaga se značajno promenio. Politika balansa između velikih sila na kojoj je Vučićeva diplomatija insistirala, sada je na brojnim testovima.
Iako kandidatkinja za članstvo u EU, Srbija četiri godine nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima, dok se među njena iskušenja posebno svrstava neusaglašenost sa spoljnom politikom EU, pre svega neuvođenje sankcija Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu.
Iako iz Beograda uveravaju u "čvrste veze" sa Moskvom, nekoliko kritika iz Kremlja, poput onih zbog navodne prodaje oružja Ukrajini, poljuljalo je "tradicionalno prijateljstvo".
Signal korektnijih odnosa sa Moskvom nedavno je prepoznat u spremnosti Rusije da za tri meseca ostane glavni srpski snabdevač gasom, na čemu se Vučić i lično zahvalio ruskom lideru Vladimiru Putinu. EU od Srbije očekuje da prati ritam njenog smanjenja zavisnosti od ruskog gasa što bi do januara 2028. godine trebalo da bude u potpunosti realizovano.
Čitajte:
Srbija postigla novi sporazum o ruskom gasu, nastavak zavisnosti 'pod povoljnim uslovima'Razgovor sa Putinom, samo je neznatna promena u odnosu na neprijatnost kojoj je Vučić bio izložen septembra prošle godine u Pekingu, kada je Putin pred kamerama listao papire dok mu se Vučić obraćao.
Kada je o SAD reč, kako u intervjuu za RSE kaže Edvard Džozef (Edward Joseph), američki ekspert, Trampova administracija nije zainteresovana za "Vučićeve igre".
Šta EU 'brani' u Srbiji?
Govoreći o odnosu EU prema Srbiji, ali i Zapadnom Balkanu uopšte, Erik Gordi (Eric Gordy), sa Univerziteta u Londonu, podvlači fokusiranost Brisela na formalne promene i ekonomska pitanja.
Kako se zaključuje u nedavno objavljenom zborniku radova "Zatočene države na Zapadnom Balkanu", u kojem je Gordi jedan od priređivača, jasniji odnos prema osnovnim pravima bio bi poželjniji.
Erik Gordi
"Pratim prorežimske medije u Srbiji i poslednjih godina oni snažno naglašavaju podelu između EU i SAD. Danas, nakon izbora u Mađarskoj, to otvoreno govore. Na primer, 'Politika' ima tekst da je Zapad sada podeljen na dva tabora - EU i SAD. I naravno, režim koristi SAD protiv EU. Ono čemu se možete nadati u takvom kontekstu jeste da će EU istupiti i preuzeti ulogu koja joj pripada - kao branilac jednakosti, ljudskih prava i demokratskih vrednosti", kaže Gordi.
Srbija je u 2025. godini, bila među državama sveta sa najvećim padom sloboda, pokazalo je istraživanje međunarodne nevladine organizacije Fridom haus (Freedom House) objavljeno u martu.
Čitajte:
Freedom House: Srbija među zemljama sa najvećim padom sloboda u 2025.Sa oznakom "delimično slobodne" zemlje, pitanje sloboda i vladavine prava postaje okosnica insistiranja EU u odnosu na Srbiju.
Upravo zbog toga Srbiji preti mogućnost gubitka preostalih milijardu i po evra iz Plana rasta.
Jelica Minić ocenjuje da nasuprot stručnoj javnosti koja ne krije bojazni, srpska vladajuća elita ima drugačiji odnos:
"Izgleda da oni smatraju da je to rešivo i da nije izvesno da će EU preduzeti takve korake."
Zoran Milivojević smatra da je pretnja Brisela ozbiljna, te veruje u Vučićevu poruku da će poštovati ono što odluči Venecijanska komisija, koja će izneti mišljenje o izmenama pravosudnih zakona, u Srbiji popularno nazvanih "Mrdićevi" po predlagaču, poslaniku Vučićeve partije, Uglješi Mrdiću.
Na zahtev predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić za mišljenjem o parvosudnim zakonima, Venecijanska komisija, savetodvano telo Saveta Evrope, koje daje mišljenja o zakonskim pitanjima.
Novi pravosudni zakoni stupili su na snagu u januaru. Vlast tvrdi da se njima pravosuđe čini efikasnijim, dok je EU iznela zabrinutost da se zakonom pojačava kontrola pravosuđa.
Čitajte:
Vučić potpisao izmene pravosudnih zakona koje je Brisel ocenio kao korak unazad na putu ka članstvuGde je Beograd u odnosu na Vašington?
Odnos vlasti u Srbiji i administracije Donalda Trampa varirao je od prethodnog do novog mandata američkog predsednika.
"Posle promena u Vašingtonu, sasvim sigurno je da su se odnosi sa Srbijom pomerili u pozitivnom pravcu", navodi Milivojević, potkrepljujući to primerima sastanaka koje srpski zvaničnici imaju sa predstavnicima Stejt departmenta i drugih američkih institucija.
"Ne bih se složila da Srbija ima napredak u odnosima sa SAD. Mislim da su očekivanja bila velika, svojevrsna euforija nakon pobede Donalda Trampa (Trump). Međutim, posle toga je nastupilo razočaranje", kaže Minić.
Ona podvlači da Srbija plaća visoke američke tarife, od 35 odsto na proizvode koje izvozi u SAD, a što je u skladu sa odlukom američkog predsednika iz avgusta 2025. godine, sa ciljem smanjenja američkog trgovinskog deficita.
Ipak u komentarima Aleksandra Vučića, kao i drugih predstavnika vlasti, ocene o SAD ili Rusiji su odmerenije od onih koje se čuju u odnosu na briselsku administraciju.
"Zato što je i Brisel najoštriji prema Srbiji", stav je Zorana Milivojevića.
Jelica Minić, pak, ocenjuje da je rečnik koji se iz Beograda usmerava ka evropskim zvaničnicima neprihvatljiv, te da se cena toga takođe plaća.
Kakva je međunarodna pozicija Srbije, danas, pogledajte i poslušajte na RSE stranici na YouTube-u.