Rusija i dalje ostaje glavni snabdevač Srbije u prirodnom gasu.
Kako je 30. marta saopštio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Srbija je od Rusije dobila produženje postojećeg ugovora o nabavci gasa.
Vučić je to saopštio nakon telefonskog razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Novi sporazum oročen je na tri meseca i po njemu, Srbija će moći da uvozi šest miliona kubnih metara gasa iz Rusije.
Vučić je na konferenciji za medije rekao da će cena gasa biti između 320 i 330 dolara za hiljadu kubnih metara. Ove uslove Vučić je ocenio kao "veoma povoljne", na čemu se zahvalio Putinu.
Kratkoročni sporazum postignut u decembru istekao je 31. marta.
Od ruske invazije na Ukrajinu Srbija smanjuje gasnu zavisnost od Moskve, ali ipak trenutno preko 80 odsto potreba za tim energentom pokriva iz Rusije.
To oslanjanje na Rusiju, kako za RSE ocenjuje mađarski energetski stručnjak Atila (Attila) Holoda, uslovljeno je i ekonomskim i političkim faktorima.
Ali smatra da je u ovom trenutku ekonomski faktor i dalje neposredniji.
"Ruski gas dugo je isporučivan Srbiji pod relativno povoljnim uslovima, a postojeća infrastruktura i komercijalni odnosi čine tu opciju najlakšom na kratak rok", naveo je.
Istovremeno je, kako kaže Holoda, nesumnjivo važna i politička dimenzija, u kojoj Beograd nastoji da očuva stabilne odnose sa Moskvom, uz jasno balansiranje u odnosu na svoj put ka EU."
EU pokušava da smanji Rusiji prihode od energetike za rat u Ukrajini i planira da do 1. januara 2028. potpuno ukine uvoz ruske nafte i gasa.
Postepena obustava uvoza ruskog gasa na teritoriju EU, krenula je početkom godine i ne odnosi se na tranzit ruskog gasa trećim zemljama.
Međutim, EU očekuje od Srbije, kao zemlje kandidata za pristupanje, postepeno usklađivanje sa svim odlukama.
Srbija je jedina zemlja kandidat za članstvo u EU na Zapadnom Balkanu koja nije uvela sankciji Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.
Srbija već kupuje gas od Azerbejdžana, preko Bugarske, a izgradnja gasovoda do Severne Makedonije, koji bi omogućio pristup tečnom prirodnom gasu iz Grčke, trebalo bi da počne ove godine.
Da li Azerbejdžan može da zameni ruski gas?
Srbija je prvi put diversifikovala izvore snabdevanja gasom ugovorom sa azerbejdžanskom državnom energetskom kompanijom SOCAR krajem 2023.
Međutim, iako se količine ruskog gasa na tržištu Srbije smanjuju, on je i dalje dominantan.
Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike u prva tri meseca, Srbija je iz Azerbejdžana uvezla 96 miliona kubnih metara gasa, šest puta manje od ukupnih količina uvezenih iz Rusije.
Ministarstvo je u odgovoru za RSE navelo da je od početka godine do 22. marta Srbija iz Rusije uvezla 576 miliona kubnih metara gasa, odnosno u proseku 214,6 miliona mesečno.
Dok je u istom periodu iz Azerbejdžana uvezeno 96 miliona kubnih metara gasa, odnosno 35,5 miliona u proseku mesečno.
U Ministarstvu energetike i rudarstva kažu za RSE da je Srbija spremna za veći uvoz iz Azerbejdžana.
Kako su naveli za zimski period od novembra do marta obezbeđene su fiksne količine u opsegu od 100.000 do milion kubnih metara dnevno sa opcijom do 1,5 miliona kubika dnevno.
"U razgovorima koji se odvijaju redovno sa predstavnicima SOKAR-a, razmatra se opcija snabdevanja fleksibilno do 2,5 miliona kubika dnevno", stoji u odgovoru Ministarstva.
Napominju da uvoz isključivo zavisi od cene gasa "jer se u tom slučaju plaća cena koja je na berzi, a koja je viša od cene ruskog gasa koju Srbija plaća u ovom trenutku."
Azerbejdžanski SOCAR nije odgovorio na upit RSE da li može da poveća isporuke gasa Srbiji i od čega bi to zavisilo.
U 2025. azerbejdžanski gas činio je osam odsto ukupnog uvoza. To je rast od pet odsto u odnosu na 2024. kada je udeo gasa iz Azerbejdžana činio 2,9 odsto.
Energetski stručnjak Atila Holoda kaže da je udeo azerbejdžanskog gasa i dalje prilično nizak uglavnom zato što su infrastruktura i ugovori noviji u odnosu na dugogodišnje snabdevanje iz Rusije.
"Kao i zbog toga što Azerbejdžan još uvek ne može samostalno da zameni ruske količine za Srbiju u velikom obimu", dodao je.
Šta je do sada urađeno?
Interkonektor Bugarska–Srbija otvoren u decembru 2023, kojim u Srbiju stiže azerbejdžanski gas, omogućio je fizički pristup neruskim rutama snabdevanja.
Međutim, Holoda ukazuje da sama fizička infrastruktura ne znači automatski i potpunu zamenu u kratkom roku.
"To zavisi i od dostupnosti različitih izvora snabdevanja, dugoročnih ugovora, regionalne konkurencije za količine i uređenja domaćeg tržišta", naveo je.
Srbija diversifikuje izvore i rute snabdevanja prirodnim gasom izgradnjom gasnih interkonekcija prema Severnoj Makedoniji, koji bi omogućio pristup tečnom prirodnom gasu iz Grčke, i Rumuniji.
Najavljeno je da se završetak tih projekata očekuje do 2028.
"Srbijagas", koji je zadužen za snabdevanje gasom, rezervisao je 300 miliona kubika gasa u grčkom LNG terminalu Aleksandropolisu na period od 10 godina.
Srbija planira i da obezbedi 500 miliona kubnih metara godišnje kroz mehanizam zajedničke nabavke gasa EU, kojem se priključila 2025.
Ta količina, prema rečima zvaničnika, predstavlja petinu potreba zemlje.
Takođe, Srbija se krajem februara sa još 12 država pridružila i američkoj inicijativi za jačanje sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom u centralnoj i istočnoj Evropi.
Zvaničnici su tada objasnili da će Srbija moći da nabavlja i američki LNG (tečni prirodni gas) ali da taj gas, proizveden iz uljanih škriljaca, ne može biti jeftiniji od konvencionalnog prirodnog gasa.
Može li se zameniti ruski gas?
Energetski ekspert Atila Holoda kaže da Srbija može tokom vremena u potpunosti da zameni ruski gas.
Potpuna zamena bi, kako objašnjava, zahtevala kombinaciju većih količina gasa iz Azerbejdžana i pristup LNG-u preko Grčke, a moguće i Hrvatske.
Takođe i "jače regionalne interkonekcije i pouzdanije komercijalne ugovore sa neruskim dobavljačima."
"Potpuna zamena u veoma kratkom roku nije verovatna, ali je značajno smanjenje zavisnosti od Rusije realno u narednih nekoliko godina, ukoliko se realizuju odgovarajuća infrastruktura i ugovori", ocenio je.
Zaključio je da Srbija još uvek nije iscrpela sve raspoložive mogućnosti za diversifikaciju izvora i snabdevanja gasom.
Srbija, prema podacima Ministarstva energetike, u podzemnom skladištu Banatski Dvor i u Mađarskoj ima 587,5 miliona kubnih metara prirodnog gasa.