Mogu li Srbija i Uzbekistan proizvoditi balističke rakete dugog dometa?

U roku od pet dana, dve susedne države Srbija i Hrvatska najavile su ulaganje u odbranu, i to u rakete velikog dometa.

Dok je Hrvatska je 4. septembra najavila nabavku 18 južnokorejskih lansera raketa velikog dometa Chunmoo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je proizvodnju raketa četiri dana kasnije.

Vućić je to najavio na Poslovnom forumu Srbija – Uzbekistan, dodajući da je Srbija spremna da po tom pitanju sarađuje sa Uzbekistanom, državom koja je 2025. godine potipisala sporazum o strateškom vojnom partnerstvu sa Rusijom, koji podrazumeva i saradnju u oblasti naoružanja.

Kada je o Srbiji kandidatkinji za članstvo u EU reč, zemlja nikada nije uskladila svoju spoljnu politiku prema Rusiji sa politikom Brisela, dok je iz Moskve kritikovana zbog navoda da municija proizvedena u toj zemlji preko trećih država završava u Ukrajini.

Iz NATO-a nisu želili da za RSE komentarišu najavu o proizvodnji oružja u Srbiji, ali je zvaničnik NATO rekao da pomno prate razvoj događaja u regionu "budući da su Zapadni Balkan i njegova stabilnost od strateškog značaja za Alijansu".

Prema zvaničnim podacima, Uzbekistan trenutno, baš kao ni Srbija, ne proizvodi rakete dugog dometa.

Odgovore u vezi sa planovima za proizvodnju RSE nije dobio ni od Predsedništva, ni Ministarstva odbrane Srbije, čiji su predstavnici prisustvovali spomenutom forumu. Odgovor nije stigao ni od Vlade Uzbekistana.

Najava proizvodnje bez mnogo detalja

Proizvodnju raketa dugog dometa predsednik Srbije najavio je već u uvodnom obraćanju uzbekistanskim privrednicima na forumu 8. septembra u Beogradu.

Forum je organizovan povodom zvanične posete predsednika Uzbekistana Šavkata Mirzijojeva Srbiji tog dana.

Vučić je na forumu upitao pomoćnika ministra odbrane za materijalne resurse Nenada Miloradovića koliko je potrebno vremena za početak proizvodnje, a Miloradović odgovorio da može za godinu dana.

"To možemo da uradimo, spremni (smo) i u toj oblasti da sarađujemo sa našom braćom i prijateljima iz Uzbekistana", rekao je Vučić.

Vučić nije precizirao koliki bi domet imale te rakete, kao ni za koju namenu se proizvode.

Čitajte:

Srbija najavljuje dalju nabavku oružja iz Kine uprkos upozorenjima Zapada

Proizvodnja raketa u Srbiji

Ipak, Vučić je rekao da Srbija već proizvodi rakete kratkog dometa.

Privatna beogradska kompanija "EDePro" na svom sajtu zaista ističe da proizvodi balističku raketu "Jerina-1".

Reč je o vođenom raketnom sistemu zemlja-zemlja i pripada klasi taktičkih balističkih raketa. Na sajtu se navodi da može da pogodi vojne baze, aerodrome, luke, raskrsnice, fabrike i druge značajne nepokretne objekte na udaljenosti do 280 km.

Raketa pripada zajedničkom razvojnom programu srpskog državnog preduzeća Yugoimport SDPR i kompanije EDePro pod nazivom "Šumadija".

Iz kompanije EDePro nisu odgovorili na upit RSE da li će proizvoditi rakete dugog dometa, koje je najavio predsednik Srbije.

Čitajte:

Kompanija iz Izraela i Srbija planiraju proizvodnju dronova koji 'jure i biraju cilj'

Saradnja sa Uzbekistanom

Iako je predsednik Srbije najavio saradnju sa Uzbekistanom na polju razvoja raketa dugog dometa, ostalo je nejasno na kom polju će se odvijati ta saradnja.

Iz Predsedništva i Ministarstva odbrane RSE nije stiglo razjašnjenje te najave, a na pitanja RSE nije odgovoreno ni iz Vlade Uzbekistana.

U Uzbekistanu se trenutno ne proizvode balističke rakete, pa čak ni druge vrste vojnih raketa. Vlasti poslednjih godina govore o razvoju domaćih dronova, kao i o proizvodnji oklopnih vozila, ali podaci o obimu te proizvodnje nisu dostupni.

Vojska Uzbekistana uglavnom koristi raketne sisteme sovjetskog porekla, uglavnom nabavljene iz Rusije. Ove godine zvanično je objavljena i kupovina kineskih protivvazdušnih raketnih sistema KS-1C i FM-90.

Prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), u poslednjih pet godina Uzbekistan je najviše vojne opreme uvozio iz Kine.

'Ruski interesi' i kinesko naoružanje

Bivši diplomata i politički analitičar iz Uzbekistana Ališer Taksanov rekao je za Uzbekistanski servis RSE da se saradnja Srbije i Uzbekistana ne može posmatrati odvojeno od ruskih interesa.

"Postavlja se pitanje zašto su Uzbekistanu potrebne takve rakete i ko bi bio njegov potencijalni protivnik.", ističe on.

Taksanov navodi da je poznato da određeni proizvodi iz Uzbekistana "završavaju u Rusiji i koriste se za proizvodnju naoružanja koje se koristi u ratu protiv Ukrajine".

"Smatram da bi i iznenadno interesovanje Uzbekistana za Balkan moglo biti povezano sa ruskim interesima", kaže on.

Tokom obraćanja u Beogradu Vučić je rekao Mirzijojevu: "Obojica dobro poznajemo Putina", na šta su uzbekistanski predsednik i ministar spoljnih poslova Uzbekistana Bahitjor Saidov klimnuli glavom.

Čitajte:

Vučićevo 'ne' u Kijevu i granice balansiranja Srbije

Vlasti u Srbiji razvijaju saradnju sa Moskvom i nakon njene invazije na Ukrajinu, a Srbija se nije usaglasila sa zapadnim sankcijama protiv Rusije uprkos tome što je kandidatkinja za članstvo u EU.

Sa druge strane, kao i Uzbekistan, Srbija se poslednjih pet godina u nabavkama naoružanja i vojne opreme oslanja na Kinu.

Ove nabavke izazvale su podozrenje u regionu i Evropskoj uniji. Evropska unija i Sjedinjene Države više puta su upozoravale Srbiju na opasnosti produbljivanja vojne saradnje sa Kinom.

'Sigurnosna dilema'

Najava proizvodnje raketa dugog dometa došla je samo nekoliko dana nakon saopštenja hrvatske vlade da ta zemlja nabavlja 18 južnokorejskih lansera raketa velikog dometa "Chunmoo".

"Danas donosimo odluku koja je, prije svega, uvjetovana i kontekstom u kojem se nalaze svijet i Europa, a to su najozbiljnije sigurnosne prijetnje u posljednjih nekoliko desetljećima", kazao je premijer Hrvatske Andrej Plenković, preneo je sajt Vlade Hrvatske.

Plenković je rekao i da je reč o jednoj od najvećih i najvažnijih investicija u modernizaciju Hrvatske vojske od završetka Domovinskog rata 1995. godine.

Prema rečima vojnog analitičara Marinka Ogoreca, najave Srbije i Hrvatske jesu povezane.

Srbija, prema njegovim rečima, poslednjih godina dosta ulaže u naoružanje i to izaziva bojazan u Hrvatskoj.

"U Hrvatskoj prevladava takozvana sigurnosna dilema – kad vidite da se vaš susjed intenzivno naoružava, s pravom se pitate zbog čega", kaže on.

Čitajte:

Plenković kaže da je pisao šefu NATO o novom oružju Vojske Srbije

Ogorec ističe da se Hrvatska oprema raketnim sistemom dugog dometa zbog sigurnosne dileme, ali i drugih razloga.

"Hrvatska kao članica NATO saveza mora da obnavlja oružane snage. Mi u značajnom dijelu imamo naoružanje istočnog porijekla koje je dotrajalo", kaže on.

Dodaje da su raketni sistemi dugog dometa "oni koji u suvremenim ratnim okolnostima donose prevagu u ratu".

RSE do kraja rada na ovom članku nije dobio odgovor Vlade Hrvatske na upit za komentar o proizvodnji raketa u Srbiji.

Tenzije zbog nabavke naoružanja

Zbog nabavke naoružanja, između Srbije i Hrvatske su ove godine već izbile tenzije kada je potvrđeno da je Srbija od Kine kupila supersonične balističke rakete CM-400.

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović rekao je u martu na da ne razume zašto se Srbija snabdeva ofanzivnim oružjem.

Ovim povodom premijer Hrvatske Andrej Plenković pisao je generalnom sekretaru NATO Marku Ruteu navodeći da "takvo oružje nije još viđeno na evropskoj teritoriji".

Reagujući na Plenkovićevu izjavu, Vučić je tada rekao da se Srbija "sprema da bude napadnuta od strane saveza koji formiraju Priština, Tirana i Zagreb".

Čitajte:

'Tajna količina, još tajnija cena': Kineske supersonične rakete u Vojsci Srbije

Hrvatska, Albanija i Kosovo su u martu 2025. potpisali Deklaraciju o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti, što su srpski zvaničnici opisali kao pretnju po bezbednost Srbije.

Prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), Srbija najviše izdvaja za vojsku u poređenju sa državama Zapadnog Balkana, koje su uglavnom članice NATO.

Saradnja na tekstu: Uzbekistanski servis RSE