Tužilačka policija u Srbiji: Između potrebe i kritike

"Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije bi bila efikasnija i uspešnija", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) javni tužilac i predsednik Nadzornog odbora Udruženja tužilaca Srbije Aleksandar Stevanović obrazlažući zahteve za uvođenje tužilačke policije u Srbiji.

Predlog da deo policije bude direktno odgovoran tužiocima, umesto Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) kao što je sada slučaj, pokrenuo je deo pravosudne struke.

Zahtevi su postali glasniji nakon izmena pravosudnih zakona i napada vlasti na Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) koje vodi istrage protiv najviših državnih zvaničnika zbog sumnje na korupciju.

Protest tužilaca pred zgradom Specijalnog tužilaštva i suda u Beogradu, Srbija, 21. februar 2026.

Iako MUP to demantuje, TOK je u svojim saopštenjima ukazivao da policija ne izvršava naloge tužilaštva kada su predmet istrage predstavnici vlasti.

Ministarstvo pravde nije odgovorilo na pitanja RSE o predlogu za uvođenje tužilačke policije.

Ukoliko bi bio prihvaćen, Srbija bi prva zemlja Zapadnog Balkana koja bi imala takvu istražnu jedinicu. Ona postoji u pojedinim državama Evropske unije.

Direktno nadređen javni tužilac

Model izmena i dopuna zakona za uvođenje tužilačke policije izradila je nevladina organizacija Centar za pravosudna istraživanja CEPRIS i predstavila ga javnosti.

"Model predviđa da jedan deo policije organizaciono postaje deo javnog tužilaštva, a da jedan deo bude raspoređen u tužilaštva na određeno vreme tokom kog bi odgovarao tužiocu", naveo je jedan od autora predloga javni tužilac Radovan Lazić, predsednik Upravnog odbora CEPRIS-a.

Policija u civilu u akciji hapšenja u Beogradu

Kako je objasnio, suština je da bi tužilačku policiju činili istražitelji koji bi postupali po zahtevima, naredbama i uputstvima tužilaca, i čiji direktni nadređeni bi bio javni tužilac.

Aktuelni model u Srbiji podrazumeva da javni tužilac rukovodi predistražnim i istražnim postupkom, ali da operativne radnje sprovodi policija u sastavu Ministarstva unutrašnjih poslova.

Operativne radnje odnose se na konkretne policijske poslove u predistražnom i istražnom postupku, odnosno sve što policija radi na terenu po nalogu tužioca; u njih spadaju i proveravanje informacija iz različitih izvora, razgovori sa građanima, provera aktivnosti i identifikacija osumnjičenih, prikupljanje potrebne dokumentacije, praćenje finansijskih tragova, uvid u telekomunikacione listinge, fotografisanje, snimanje, obezbeđivanje mesta događaja, pronalaženje i lociranje lica.

Čitajte: Vrhovna javna tužiteljka Srbije rekla da su tužioci bili na razgovoru u Bezbednosno-informativnoj agenciji

Nadzor, tajno praćenje, pretresi

Policija po nalogu tužilaštva vrši i nadzor, tajno praćenje i posmatranje, pretrese stana, vozila, i drugih prostora, privođenje osoba i dovođenje na saslušanje. Na razgovorima u policiji uzima izjave od svedoka i osumnjičenih, sastavlja zapisnik.

"Javni tužilac sada često ne može da računa na policiju nakon završetka predistražnog postupka. Kada krivična prijava završi u tužilaštvu prestaje da bude prioritet policiji, tako da svaki dodatni zahetv upućen od strane tužioca tretiraju kao 'dosađivanje', a pokrenuti postupak dobija neizvestan ishod često nepovoljan po tužioca", naveo je između ostalog tužilac Aleksandar Stevanović.

Prema predloženim izmenama, javnotužilačka policija bila bi posebna istražiteljska jedinica u tužilaštvu za organizovani kriminal, tužilaštvu za ratne zločine, odeljenjima za korupciju viših tužilaštava u Beogradu, Kraljevu, Novom Sadu i Nišu i Odeljenju za visokotehnološki kriminal.

Uoči jednog od suđenja u Specijalnom sudu, Beograd, Srbija

Inicijativa za uspostavljanje tužilačke policije došla je nakon što su krajem januara usvojene izmene seta pravosudnih zakona kojima, kako smatraju tužilačka udruženja, aktuelna vlast centralizuje kontrolu nad tužilaštvima i slabi mogućnost nezavisnih istraga.

Izmene Zakona o tužilaštvima podrazumevaju, pored ostalog, povlačenje tužilaca koji su ranije privremeno upućeni kao pomoć, kakvih je u Tužilaštvu za organizovani kriminal više od polovine.

Povlačenje izmena zakona od Srbije traži i Brisel koji upozorava da ograničavaju nezavisnost prvosvosuđa.

Vlast tvrdi da jača pravosuđe

Sa druge strane, vlast Srpske napredne stranke (SNS) tvrdi da jača efikasnost pravosuđa, nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva.

"To je prvi korak ka vraćanju otetog pravosuđa državi i narodu Srbije kako njime više ne bi upravljali otuđeni centri moći pod kontrolom stranih centara moći", rekao je uoči januarskog usvajanja zakona predsednik Odbora za pravosuđe Skupštine Srbije Uglješa Mrdić.

Ovakve kritike, ne navodeći na koje strane centre misli i ne iznoseći dokaze za takve tvdnje, vlast je proteklih meseci prvenstveno upućivala na račun Tužilaštva za organizovani kriminal.

Ovo tužilaštvo između ostalog vodi predmete u kojima su za korupciju osumnjičeni ministri u Vladi Srbije.

Ministar Nikola Selaković po izlasku sa ročišta u Specijalnom sudu, Beograd, 4. februar 2026.

Reč je o istragama o padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. u kom je poginulo 16 ljudi i slučaju planova o izgradnji stambenog kompleksa na mestu zgrada Generalštaba u Beogradu.

U prvom su osumnjičeni i bivši ministri građevinarstva Goran Vesić i Tomislav Momirović, u drugom ministar kulture Nikola Selaković kojem je suđenje počelo 4. februara.

Tužilaštvo za organizovani kriminal je u saopštenju u novembru 2025. ukazalo da je od početka predistražnih postupaka u slučajevima ’Nadstrešnica’ i ’Generalštab’ počela opstrukcija njegovog rada.

Navelo je da je ubrzo nakon hapšenja okrivljenih u slučaju "Nadstrešnica" direktor policije povukao policajce iz Udarne grupe koja je ispitivala tokove novca i sumnje na korupciju u tom slučaju. Članove iz udarne grupe, kako je naveo TOK, povukli su i direktori Poreske i Uprave za sprečavanje pranja novca.

"Pored naših insistiranja i urgencija odbijaju da dostave dokaze koje je Udarna grupa prikupila u dotadašnjem radu", ukazao je TOK.

Policija na zadatku u operativnom centru Ministarstva unutrašnjih poslova

Istakli su i da se opstrukcija rada tužilaštva, delimičnim ili neažurnim postupanjem policije i poreske policije, prenela i na druge slučajeve.

Naveli su i da su postojali pokušaji predstavnika izvršne vlasti da direktno utiču na postupanje TOK-a u predmetima "Jovanjica", "Šarić", "Ćuruvija", "Dijana Hrkalović" i drugim.

Čitajte: Izmene pravosudnih zakona u Srbiji pale alarm u Briselu

Opozicija i pojedini mediji su poslednjih meseci iznosili tvrdnje da postoje slučajevi u kojima policija nije izvršavala naloge tužilaštva.

Predsednik Demokratske stranke (DS) i narodni poslanik Srđan Milivojević podneo je 24. februara Vrhovnom javnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv nekoliko lica u Ministarstvu unutrašnjih poslova jer, kako tvrdi, nisu postupili po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Nišu od 8. decembra za hapšenje gradonačelnika Bora i njegovih saradnika osumnjičenih za korupciju.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije do zaključenja ovog teksta nije odgovorilo na pitanje RSE za komentar navoda pojedinih predstavnika opozicije "da u nekim slučajevima policija nije izvršila naloge tužilaštva", kao i nedavne navode Tužilaštva za organizovani kriminal "da se neki vid opstrukcije rada tužilaštva događa usled delimičnog ili neažurnog postupanja policije". MUP nije odgovorio ni na pitanja o inicijativi za uspostavljanje tužilačke policije.

'Potrebna politička volja'

Udruženje tužilaca navodi da je za njeno uspostavljanje potrebna politička volja.

"S obzirom na to da javni tužilac mora da valjano prikupi dokaze, a kako mu je za to neopohodna bezuslovna podređenost policije u postupanju u krivičnim istragama, ovaj standard se ne može u potpunosti ostvariti bez uspostavljanja tužilačke policije", objašnjava javni tužilac i predsednik Nadzornog odbora Udruženja tužilaca Srbije Aleksandar Stevanović.

U slučaju da Srbija dobije tužilačku policiju, bila bi prva zemlja u regionu Zapadnog Balkana koja bi imala takvu istražnu jedinicu.

Tužilačke policije u Francuskoj, Italiji, Portugalu

U zemljama Evropske unije tužilačka policija postoji u Francuskoj, Italiji, Portugalu, Luksemburgu. Ona prikuplja dokaze, sprovodi pretrese, saslušanja, tehničke i finansijske istrage, mahom u slučajevima korupcije, organizovanog i finansijskog kriminala.

U njima tužilac ima operativnu kontrolu nad istragom i ne zavisi od policije u sistemu izvršne vlasti, što omogućava brže i efikasnije istrage.

Tužilačka policija radi po naređenju tužioca, policijski službenici raspoređuju se u tužilaštvo po njegovoj naredbi, rade u njegovim prostorijama i imaju pristup svim policijskim bazama i resursima.

Čitajte: Vlast i tužilaštvo u sporu zbog izmena pravosudnih zakona u Srbiji

Posao obavljaju u uniformi ili civilu, imaju službeno oružje i legitimaciju, ovlašćenja za hapšenja, ograničenja slobode kretanja, upotrebe sredstava prinude, pretresa, privođenja.

Po evropskom modelu, tužilac dobija jača ovlašćenja nad policijom. On može zabraniti da policajac izveštava nadređene u ministarstvu unutrašnjih poslova o saznanjima u predistražnom postupku. U slučaju da policija ne izvrši nalog tužilac direktno pokreće disciplinski postupak, dok naređenje starešine u policiji ne važi ako je suprotno nalogu tužioca.

Policajci koji rade u tužilaštvu često imaju veće plate i mogućnosti napredovanja kako bi se obezbedilo da najbolji kadrovi rade u tužilačkoj policiji.