Razgovor Vučića i Putina: Kremlj energentima može da pomogne Vučiću, kaže Stradner

Moskva može da da dovoljno energije da pomogne predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću kada mu je politički najpotrebnije, ali istovremeno zadržava polugu pritiska, kaže za RSE Ivana Stradner iz vašingtonske Fondacije za odbranu demokratije.

Ona nakon telefonskog razgovora Vučića sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom navodi da je ruski recept prilično jednostavan - šargarepa i štap.

"Ako se vlast promeni, Putin ovim razgovorom ujedno ostavlja otvorena vrata za pregovore sa novom vladom", navela je.

Vučić je razgovarao telefonom sa Putinom, koji je na Zapadu izolovan, a njegova zemlja pod sankcijama, zbog invazije na Ukrajinu koja traje pet godina.

Nakon jednočasovnog razgovora, Vučić je izrazio uverenje da će aneks ugovora Moskve i Beograda o gasnom aranžmanu biti produžen.

"Rusiji je energija jedan od glavnih instrumenata političkog uticaja, a energetski aranžman Srbije i Rusije ističe već sledeće nedelje", napominje Stradner.

Kratkoročni sporazum o isporuci ruskog gasa Srbiji ističe 30. septembra dok zemlja preko 80 posto tog energenta uvozi uz Rusije.

Srbija nije postigla sporazum o dugoročnom ugovoru, pošto je prethodni trogodišnji sporazum istekao u leto 2025, a Moskva od tada produžava anekse ugovora kratkoročno.

Čitajte:

Alijev u Beogradu, Azerbejdžan pomaže u smanjivanju gasne zavisnosti od Rusije

Vučić je u obraćanju na Instagramu rekao da veruje da će već od ponedeljka ugovor biti produžen i da će Srbija i dalje, kako je ocenio, moći da ima "dobru, nisku cenu gasa".

Naveo je da Srbija ima cenu od oko 318 evra po hiljadu kubnih metara gasa, dok je, prema njegovim rečima, na tržištu cena 868 evra po hiljadu kubnih metara.

Evropska unija je u više navrata pozivala Srbiju da diverzifikuje izvore i pravce snabdevanja prirodnim gasom, a uprkos tome što je Beograd započeo taj proces zemlja i dalje dominantno zavisi od Rusije.

Vučić je objavio da je s Putinom razgovarao i o Naftnoj industriji Srbije (NIS), dodajući da je tu "problem komplikovaniji".

NIS je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog udela, a licenca američkih vlasti za operativni rad kompanije dok traju pregovori o prodaji ruskog udela, obnavljana je na mesečnom nivou, pri čemu poslednja ističe 30. septembra.

Pregovori o prodaji ruskog udela između ruskog Gaspromnjefta i mađarskog MOL-a traju već mesecima i pitanje je da li će biti okončani pre izbora u Srbiji.

'Obe strane imaju karte na stolu'

Ivana Stradner iz američke Fondacije za odbranu demokratije kaže da kada se sve sabere, teško da se razgovor Vučića i Putina može posmatrati samo kao protokolarni telefonski poziv.

Ona ocenjuje da u odnosu Srbije i Rusije obe strane imaju svoje karte na stolu.

"Moskvi je Srbija važna kao partner koji nije uveo sankcije Rusiji kako bi Moskva mogla da zaobilazi sankcije, dok Beogradu treba ruska podrška oko energije", navela je Stradner.

Iako u razgovoru Vučića sa Putinom ne čita prevashodno geopolitičku poruku, već vrlo konkretan energetski razgovor, ona ne isključuje ni bezbednosnu dimenziju.

"Ruske i srpske bezbednosne obaveštajne strukture godinama imaju razvijene kontakte i saradnju. I zato ne treba zaboraviti izbore. Moskva je javno govorila o navodnim pokušajima Zapada da izazove 'obojenu revoluciju' u Srbiji", dodaje.

Čitajte:

Moskva na izbornom terenu u Srbiji

Vučić je sa Putinom razgovarao dan uoči najavljene ostavke zbog učešća na vanrednim parlamentarnim izborima na kojima se kandiduje za premijera Srbije.

Izbore je raspisao suočavajući se sa dvogodišnjim masovnim protestima, koje su predvodili studenti u blokadi, zbog stradanja 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu.

Izbori 25. oktobra biće prvi ozbiljniji test za populističkog lidera koji je neprikosnoveno vladao deceniju i po.

Upitana da li će se Vučićev razgovor sa Putinom odraziti na izbore u Srbiji, Stradner kaže da kada ruska služba FSB stane uz Vučića i negira upotrebu zvučnog oružja i studentske proteste predstavlja kao 'obojenu revoluciju', onda "mit o tom prijateljstvu počinje da puca."

'Zapad sve bolje vidi kroz Vučićevi igru'

Iako je Srbija kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, Vučić je vodio politiku balansiranja između Zapada i Istoka, intenzivirajući odnose sa Kinom i ne odustajući od veza sa Rusijom.

Upravo zbog neuvođenja sankcija Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, uz nazadovanje demokratije u zemlji i izostanak napretka u normaliziaciji odnosa sa Kosovom, Srbija stagnira u evropskim integracijama.

Vučić je nakon razgovora sa Putinom rekao da je "siguran" da će budući predsednici Srbije "umeti da vode računa o interesima Srbije i držanju te vrste balansa i te vrste odgovornosti prema svim važnim subjektima međunarodne politike".

Navodeći da je zahvalio Rusiji i Putinu na saradnji u prethodnih 14 godina, rekao je da su teme razgovora sa Putinom bile i odnosi Srbije i Rusije, rat u Ukrajini i situacija na Balkanu.

Osvrćući se na Vučićevu politiku balansiranja, Stradner kaže da kada jedna strana ne daje ono što želi, poruka je da "postoji i druga opcija".

"Vučić je od Zapada tražio novac, investicije i političku legitimnost, od Moskve energiju i bezbednosnu podršku, a od Pekinga kapital i političko partnerstvo. To je funkcionisalo dok su svi bili spremni da igraju po njegovim pravilima", navela je.

Čitajte:

Bivši ambasador u SAD: Ozbiljno shvatiti predlog zakona o Srbiji u Kongresu

Vučić se poslednjih meseci suočava sa upozorenjima iz Evropskog parlamenta, pojedinih zemalja članica EU, ali i američkog Kongresa.

Sa svih tih adresa stižu upozorenja o nazadovanju demokratije i ruskom uticaju.

Ivana Stradner kaže da danas "Zapad sve bolje vidi kroz Vučićevu igru", navodeći da on godinama obećava približavanje Srbije Zapadu, "dok Srbija u praksi ostaje sve bliža Moskvi i Pekingu".

"Priča o Vučiću kao 'stubu stabilnosti' sve više liči na politički marketing i najveći problem za Vučića danas je što Zapad sve manje sluša šta on govori, a sve više gleda šta radi", smatra Stradner.

Tokom debate sredinom septembra u Kongresu iskazana je dvostranačka zabrinutost zbog odnosa Srbije sa Rusijom i Kinom, a postavljena su i pitanja da li je u okviru Strateškog dijaloga SAD i Srbije razgovarano o "malignom uticaju" Moskve i Pekinga.

SAD su sredinom godine pokrenule Strateški dijalog sa Srbijom, koji se fokusira na energetiku, dok se u Kongresu čuju glasovi da bi taj dijalog trebalo usloviti zbog veza sa Rusijom, Kinom i Iranom, kao i nazadovanjem demokratije.

Takođe je američki državni sekretar Marko (Marco) Rubio izjavio 23. septembra da je Srbija uključena u "potencijalno eksplozivna pitanja", ne precizirajući na koja konkretna pitanja misli.

"U Vašingtonu raste frustracija jer je Vučić mnogo puta obećavao jedno, a radio drugo. Strateški dijalog ne može zauvek da bude zamena za strateške rezultate", kaže ona.

Stradner dodaje i da Vašington nije zaboravio obećanja iz 2020. godine iz Vašingtonskog sporazuma o ekonomskoj normalizaciji između Srbije i Kosova "koja nisu ispunjena od energetske diversifikacije do odvajanja od Kine."

Aleksandar Vučić je prethodnih godina, što sa pozicije premijera, što sa pozicije predsednika, ponavljao daje strateški put Srbije – Evropska unija.

Ali je takođe naglašavao da se neće odreći odnosa sa Rusijom i Kinom, kao i da želi što bolje odnose sa Sjedinjenim Državama.