Zid ćutanja oko smrti predstavnika srpske državne firme za trgovinu oružjem u Moskvi.
Državne službe Srbije ne odgovaraju na pitanja o okolnostima smrti Radomira Kurtića, zaposlenog u predstavništvu firme Jugoimport SDPR u glavnom gradu Rusije.
Ne odgovara ni Moskva, kako tvrdi predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Upravo je on potvrdio pisanje beogradskih medija o smrti Kurtića. I to mesec dana nakon što je radnik Jugoimporta preminuo u Moskvi.
Vučić nije izneo detalje.
Kako je rekao, "ne želi da se bavi spekulacijama", dok Beograd čeka zvanični odgovor Rusije na upućene pozive, molbe i zahteve za dostavljanjem forenzičkih nalaza i drugih informacija iz istrage.
Na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) o smrti Kurtića do objave teksta nisu odgovorila ministarstva odbrane, unutrašnjih i spoljnih poslova, niti obaveštajne službe – Bezbednosno-informativna (BIA), Vojnobezbednosna (VBA) i Vojnoobaveštajna agencija (VOA).
Odgovor nije stigao ni iz firme Jugoimport SDPR.
Tako je bez zvaničnog objašnjenja ostalo i pitanje šta predstavnici srpskog državnog trgovca oružjem rade u Moskvi, duže od tri godine nakon što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu.
Srbija je političku i ekonomsku saradnju sa Kremljom nastavila uprkos pozivima Zapada da se pridruži sankcijama, uvedenim nakon invazije.
Čitajte: Očekujem odgovor ruskih službi o smrti predstavnika Jugoimporta, kaže VučićVojni analitičar Aleksandar Radić kaže za RSE da je predstavnik Jugoimporta u Moskvi bio zadužen za administraciju i da nije imao diplomatski status.
"Nije reč o visokoj poziciji, niti o poziciji koja bi činila predstavnike Jugoimporta u Moskvi licima od važnosti u kontekstu politike i diplomatije", dodaje on.
Po njegovoj oceni, ne čudi što iz Moskve mesec dana kasni izveštaj o uzrocima smrti Radomira Kurtića.
"Sa Rusima je uvek teško u birokratskoj saradnji i mislim da ne postoji razlog da se napravi priča oko toga zašto su ruska policija i njihovi istražni organi nezainteresovani i spori. To je njihova tradicija, ne postoji ništa što je u neskladu sa ranijim iskustvima", smatra Radić.
Ukazuje i da su srpske službe ćutale mesec dana, pre nego što je slučaj dospeo u javnost.
"Naši državni organi naravno treba da odrade svoj deo posla, da se bave slučajem koji je imao fatalne posledice, ali ne postoji ništa u čitavom razvoju događaja što bi trebalo da se pretvori u aferu", zaključuje Radić.
Čitajte: Kinesko oružje dominira srpskim nabavkamaDa li je smrt Kurtića 'sumnjiva'?
Vest o "sumnjivoj smrti" u Moskvi, plasirali su provladini mediji u Srbiji 16. decembra - ne pružajući mnogo informacija šta se zapravo desilo.
Prema njihovim tvrdnjama, Radomir Kurtić je preminuo mesec dana ranije - na ulici u glavnom gradu Rusije, 17. novembra.
Tvrde i da su srpske službe bezbednosti o "sumnjivoj smrti" obavestile predsednika na sastanku.
A onda se javnosti obratio predsednik države.
U izjavi za Radio-televiziju Srbije, Vučić nije govorio o tom sastanku, niti o svojim saznanjima.
"Imam više informacija nego što je objavljeno, ali nemam dovoljno", rekao je on.
Istakao je i da "ne želi da učestvuje u širenju sumnji i teorije zavere".
"Znamo da su tamo nestali određeni hard diskovi i još neke stvari, ali to ne mora da znači da ima veze sa samim događajem. Dakle, to može da bude i rutinska akcija neke službe, kada ustanove identitet nekoga (ko je umro) na ulici", rekao je.
I tom izjavom potvrdio je medijske navode o "nestalim dokumentima i hard diskovima" iz kancelarije Jugoimporta u Moskvi.
Jugoimport je, kao kompanija u državnom vlasništvu, jedna od najvećih u regionu u oblasti odbrambene industrije.
Registrovana je za proizvodnju i promet naoružanja i vojne opreme, kao i za razvoj složenih borbenih sistema.
Kako opisuju na sajtu, zaduženi su i za promociju "srpske vojno-industrijske proizvodnje na svetskom tržištu".
Zadatak im je i da vojsku i policiju Srbije opremaju složenim borbenim sistemima iz domaće proizvodnje i iz uvoza.
Čitajte: Vreme za municiju? Kosovo ulazi u igruŠta se zna o Radomiru Kurtiću?
Ne mnogo.
Firma Jugoimport SDPR se nije javno oglašavala o njegovoj smrti, niti je odgovorila na pitanja RSE.
Predsednik Srbije ga je opisao kao "uzornog građanina i čoveka koji je dugo godina radio u jednoj dobroj srpskoj kompaniji".
Vučić je rekao da je Kurtić služio drugi mandat kao predstavnik Jugoimporta u Moskvi.
RSE je pretragom javnih baza i društvenih mreža pokušao da dođe do detalja o Kurtićevim aktivnostima i radu u Jugoimportu, ali o tome nema dostupnih informacija.
Vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da u slučaju preminulog predstavnika Jugoimporta "ne treba učitavati političku ili diplomatsku aferu".
Smatra da je predsedniku "potrebno da od strane medija koji mu nisu skloni dođe što više analiza u kojima se govori da on ima zapravo loše odnose sa Moskvom, jer to će onda Zapad da čita kao relevantnu informaciju".
Brisel i Vašington od Beograda traže distanciranje od Moskve.
Saradnju Srbije i Rusije u ovom momentu opterećuje pitanje Naftne industrije Srbije (NIS) koja je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, a novi gasni aranžman sa Moskvom kojem se Beograd nadao nije ugovoren.
Čitajte: Zašto Srbija u UN-u nije glasala za vraćanje ukrajinske dece iz Rusije?Šta radi Jugoimport u Moskvi?
O predstavništvu Jugoimport SDPR-a u Moskvi nema informacija na zvaničnom sajtu firme – gde se nalazi, koliko ima zaposlenih i šta su njihove dužnosti.
Vojni analitičar Aleksandar Radić ukazuje za RSE da je uobičajeno da ova državna firma ima predstavništva u zemljama sa kojima Srbija ima razvijene poslove u oblasti odbrane.
Na toj mapi je Rusija visoko pozicionirana proteklih decenija.
Od početka ruske agresije na Ukrajinu 2022, Beograd je tvrdio da se drži "principa neutralnosti" i da zaraćenim stranama ne isporučuje naoružanje i vojnu opremu.
Ipak, prijateljski odnosi Srbije i Rusije su se nastavili uprkos zapadnim sankcijama, a vlasti u Beogradu su ostale među retkim evropskim saveznicima Kremlja.
A onda je Moskva optužila Beograd da "pokušava da im puca u leđa", jer isporučuje municiju Ukrajini preko posrednika, među kojima se ističu pojedine NATO članice u Evropi.
U saopštenju koje je ruska Spoljna obaveštajna služba (SVR) objavila 29. maja ove godine, izlistane su i srpske državne firme koje su učestvovale u isporukama.
Na spisku firmi koje su Ukrajini isporučile "sto hiljada granata i milion komada municije za automatsko oružje" našao se i Jugoimport SDPR.
Čitajte: Šta se zna o obustavi izvoza naoružanja iz Srbije?Ruska služba je srpske firme optužila da učestvuju u "antiruskim aktivnostima", te da "zaboravljaju ko su im prijatelji, a ko neprijatelji".
Zvaničnici Srbije su više puta odbacili optužbe da se Kijevu direktno isporučuje municija, ali su naglasili i da ne mogu da utiču na to gde će završiti naoružanje koje država legalno prodaje na međunarodnom tržištu.
Predsednik Srbije je rekao i da je sa ruskom stranom dogovorio formiranje radne grupe koja će utvrditi kako oružje srpske proizvodnje stiže do ukrajinskih frontova.
A onda je Beograd u junu, oko mesec dana nakon ruskog saopštenja, uveo moratorijum na sav izvoz naoružanja i vojne opreme koja se proizvodi u domaćoj namenskoj industriji.
Embargo na izvoz je i dalje na snazi.
Vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da bi povezivanje smrti predstavnika Jugoimporta sa izvozom oružja iz Srbije bilo "neozbiljno".
"Jer Moskva očigledno ima mnogo snažnije mehanizme pritiska na Beograd nego što bi bilo sprovođenje odmazde nad jednim čovekom, administratorom jedne firme, naročito u okolnostima kada embargo od strane Srbije funkcioniše i firme ne izvoze oružje", naglašava.
Čitajte: Srbija opet obustavlja izvoz municije bez jasnog motivaNa pitanje šta Jugoimport radi u Rusiji u vreme embarga, Radić podseća da je Srbija i uvoznik oružja, ne samo izvoznik.
"Jugoimport SDPR je po našem zakonu ekskluzivni nosilac uvoza svih strategijskih sistema odbrane i ta je lista postavljena jako široko, tako da ta firma uvozi najveći deo svega što je potrebno vojsci", nabraja Radić.
Da li i šta Jugoimport u ovom momentu uvozi iz Rusije, zvanično nije poznato.
Iako je država prema zakonu obavezna da objavljuje godišnje izveštaje o uvozu i izvozu oružja, ti podaci su poslednji put objavljeni za 2022. godinu.
Prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), Rusija je od 2020. do 2024. godine bila druga na listi država iz kojih je Srbija uvezla oružje.
Iz Rusije je u tom periodu stiglo 20 odsto od ukupnog uvoza naoružanja.
Uvoz i dogovorene isporuke ka Srbiji su otežale zapadne sankcije Moskvi.
Čitajte: Zakon nalaže objavljivanje ali izveštaja o izvozu naoružanja iz Srbije nema. Zašto?