Sažetak
- Potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova u tehničkom mandatu Ivica Dačić u dvodnevnoj je zvaničnoj poseti Moskvi.
- Najavio je nastavak saradnje ministarstava unutrašnjih poslova dve zemlje.
- Ocenio je da je ta saradnja intenzivna, dok Srbija stagnira u pridruživanju Evropskoj uniji upravo zbog odnosa prema Rusiji.
- Dačić je u Moskvi nedelju dana uoči parlamentarnih izbora u Srbiji, ali kaže da je poseta planirana za mart, bila odložena zbog njegove bolesti.
Stacioniranje ruskog "Iljušina" tokom letnjeg perioda u Srbiji najavio je iz Moskve srpski ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.
Pored velikog ruskog aviona za gašenje požara, tema razgovora sa ruskim zvaničnicima bile su i zajedničke obuke.
Dačić je poručio i da će Srbija i Rusija "zauvek biti prijatelji", dok zemlja stagnira u pridruživanju Evropskoj uniji upravo zbog odnosa prema Kremlju.
Stacioniranje "Iljušina", za Marka Savkovića iz beogradskog nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), jeste način pokazivanja prisustva Rusije u Srbiji.
"Prisustva i njene meke moći, koji su Moskvi dosta bitni", kaže on.
Ruski "Iljušin-76" je ovog leta učestvovao u gašenju više požara u Srbiji na poziv srpskih vlasti, a požare je gasilo i više timova sa helikopterima iz EU.
Sada bi taj avion velike nosivosti vode, prema najavi Dačića objavljenoj na Instragramu, trebalo da bude stacioniran sledeće godine u Nišu, na jugu Srbije, tokom celog leta.
Dok je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo da je mogućnost da "Iljušin" preventivno bude u Srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu bila jedna od ključnih tema Dačićevih susreta.
Bojana Zorić iz Instituta EU za bezbednosne studije (EUISS) kaže da najava o mogućem stacioniranju ruskog "Iljušina" baca dodatno svetlo na Centar u Nišu.
Naime, zbog sumnji o mogućoj obaveštajnoj i hibridnoj ulozi, evropske institucije su u više navrata tražile od Srbije objašnjenje čime se taj Centar bavi.
Dok je Evropski parlament zahtevao transparentniji rad ili gašenje tog Centra.
Čitajte:
'Pod lupom' Brisela: Čime se bavi Srpsko-ruski humanitarni centar?"Iako takve aktivnosti nisu javno dokazane, najave širenja ruske prisutnosti ponovno otvaraju pitanje transparentnosti, nadzora i potencijalne dvojne namjene centra", ukazuje Zorić.
Taj centar je, međudržavnim sporazumom, osnovan pre 14 godina, a Moskva ga opisuje kao "najznačajniji na Balkanu" za reagovanje na vanredne situacije i elementarne nepogode.
Vlasti Srbije i Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu nisu odgovarali na ranije upite RSE o radu tog Centra, niti kako troši novac koji dobija iz budžeta Srbije.
Istraživanje RSE pokazalo je da je Srpsko-ruskom humanitarnom centru isplaćeno gotovo 2,3 miliona evra iz budžeta Srbije u proteklih deset godina.
Šta donose zajedničke obuke?
"Dogovorili smo da u ovoj godini bude 10 zajedničkih obuka, od kojih je polovina već realizovana", rekao je ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić.
Nakon susreta sa Dmitrijem Kočnjevim, direktorom Federalne službe obezbeđenja Rusije, naveo je da se sa tom službom realizuju najznačajnije međunarodne specijalističke obuke i kursevi.
Prema Dačićevim rečima, više od 3.000 ljudi je prošlo obuku u Srpsko-ruskom humanitarnom centru, u zajedničkom radu ministarstava, u poslednjih pet godina.
Da međunarodna policijska saradnja nije neuobičajena, kaže za RSE Bojana Zorić iz EUISS-a, ali upozorava da njeno produbljivanje sa Rusijom otvara određena bezbednosna pitanja.
Ona navodi da zajedničke obuke, razmena iskustava i institucionalni kontakti mogu stvarati trajne kanale uticaja unutar bezbednosnih struktura.
"Stoga pitanje nije samo kakve informacije Srbija danas razmjenjuje s Rusijom, nego i u kojoj mjeri takva suradnja dugoročno oblikuje njezine sigurnosne prioritete i institucionalne veze", navodi Zorić.
Dačić je saradnju ministarstava unutrašnjih poslova dve zemlje ocenio kao intenzivnu.
Naveo je da se odvija kroz saradnju kriminalističkih policija, u borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma, kao i kroz zajedničke obuke u ovim oblastima.
Srbija je sa Rusijom potpisala više dokumenata o saradnji u oblasti unutrašnjih poslova, a svi su potpisani pre početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022.
Sada ministar u tehničkom mandatu Ivica Dačić poručuje da će Rusija i Srbija sve ono što su utemeljile svih ovih godina, nastaviti dalje da rade.
On je ocenio da je saradnja u oblasti unutrašnjih poslova dve zemlje "od posebnog interesa za građane".
Međutim, Bojana Zorić iz EUISS-a ukazuje da saradnju ministarstava unutarnjih poslova Srbije i Rusije treba posmatrati imajući u vidu rusku agresiju na Ukrajinu.
Ali, kako dodaje, i aktivnosti ruskih obaveštajnih službi u Evropi i sve izraženije bezbednosne napetosti između Rusije i EU.
Čitajte:
Rusko-srpske veze u slučaju planiranog napada kod LeipzigaIstovremeno Srbija, kaže Zorić, ima policijsku i bezbednosnu saradnju sa EU, uključujući Europol i Frontex, kao i pravosudnu saradnju putem Eurojusta.
"Ti oblici suradnje uključuju zajedničke operacije, prekogranične istrage i razmjenu osjetljivih operativnih informacija", navela je.
Srbija između Brisela i Moskve
Dačić se u Moskvi sreo i sa zamenikom predsednika ruskog Saveta bezbednosti Dmitrijem Medvedevim.
U Beogradu je saopšteno da su razgovarali o geostrateškim prilikama i problemima, gde su "veoma snažno zaključili da visoko cene međusobne odnose".
U razgovorima koje je Dačić imao u Moskvi navedeno je da će Rusija i Srbija nastaviti saradnju i u narednom periodu.
Potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova u tehničkom mandatu Ivica Dačić sastao se, tokom dvodnevne zvanične posete Moskvi, i sa zamenikom predsednika Saveta bezbednosti Ruske federacije Dmitrijem Medvedevim, 15. oktobar 2026.
Međutim, Bojana Zorić iz EUISS-a upozorava da to nije samo pitanje bilateralnih odnosa Srbije i Rusije.
Već, kako kaže, i dugoročne kompatibilnosti srpske bezbednosne politike sa evropskim bezbednosnim okvirom.
Ona konstatuje da Srbija nastoji da ostvari sve dublju integraciju sa evropskim bezbednosnim institucijama, a da istovremeno održava bliske odnose sa ruskim.
"Takav pristup može kratkoročno omogućiti Beogradu da održava odnose s obje strane, ali dugoročno nosi rizik slabljenja povjerenja europskih partnera i dodatnog otežavanja europskih integracija Srbije", navela je.
Srbija od decembra 2021. nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima o pridruživanju sa EU.
Razlog što je od predvodnika u evropskim integracijama pala skoro na njihovo začelje je odbijanje da uvede Rusiji sankcije, ali i nazadovanje u vladavini prava.
Čitajte:
Bez mape puta za EU: Šta Srbija još može da izgubi?Zvanični Beograd odbija da uvede sankcije Rusiji pozivajući se na tradicionalno prijateljstvo, zavisnost u ruskom gasu i političkom podrškom Moskve u protivljenju nezavisnosti Kosova.
Evropska komisija je u izveštaju iz 2025. upozorila da Srbija održava intenzivne i česte kontakte sa Rusijom.
Navedeno je da takvi kontakti, uz neuvođenje sankcija Rusiji, otvaraju pitanja o strateškom pravcu Srbije i njenoj posvećenosti evropskim integracijama.
"Slična pitanja mogla bi se ponovno pojaviti i u predstojećem izvještaju za 2026, budući da dosadašnji potezi Beograda ne upućuju na značajniju promjenu njegove politike prema Moskvi", navodi Zorić.
Dačić se tokom posete Moskvi sreo isa ruskim šefom diplomatije Sregejem Lavrovom.
Susretom sa ruskim šefom diplomatije Sergejem Lavrovom, potpredsednik Vlade Srbije u tehničkom mandatu Ivica Dačić okončao je zvaničnu posetu Moskvi, 16. oktobar 2026.
Nakon tog sastanka je saopšteno da je istaknut značaj "kontinuirane razmene informacija i koordinacije zajedničkih diplomatskih nastupa unutar međunarodnih organizacija."
A Lavrov je ponovio da zvanična Moskva na međunarodnoj sceni prihvata isključivo ono rešenje za Kosovo koje je u potpunosti prihvatljivo za Srbiju.
Srbija ne prihvata nezavisnost Kosova, ali pod okriljem EU vodi pregovore sa Prištinom o normalizaciji odnosa.
Koje rizike nosi saradnja sa Moskvom?
Bojana Zorić iz EUISS-a kaže da su potencijalni rizici saradnje ministarstava unutrašnjih poslova Srbije i Rusije pre svega obaveštajne i institucionalne prirode.
Ona ukazuje da saradnja u osetljivim područjima poput kriminalističke policije, kibernetičkog kriminala i zajedničkih obuka otvara pitanje kakve se informacije razmenjuju.
"Kakav pristup ruski dužnosnici imaju srpskim sigurnosnim strukturama i postoje li odgovarajući mehanizmi zaštite osjetljivih podataka", navela je.
Zorić dodaje da čak i kada nema direktne razmene poverljivih informacija, "dugoročna institucionalna suradnja može omogućiti bolje razumijevanje sigurnosnih procedura, operativnih metoda i kapaciteta partnerske države".
"Ali i stvaranje dodatnih kanala političkog i sigurnosnog utjecaja", zaključuje Zorić.
Zvanični Beograd je u više navrata upozoravan iz Brisela i Vašingtona zbog odnosa sa Moskvom.
Ali su uprkos tome dve zemlje nastavljale da jačaju saradnju bezbednosnih struktura.
Čitajte:
Vulin opet u Moskvi, na 'jačanju saradnje bezbednosnih struktura'Na to je ukazao u oktobru 2014. direktor ruske Spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin tokom susreta u Moskvi sa tadašnjim potpredsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vulinom.
Nariškin je naveo Vulinov "uticaj na razvoj odnosa srpskih i ruskih službi" dok je bio na funkcijama ministra odbrane, unutrašnjih poslova i direktora Bezbednosno-informativne agencije.
Marko Savković iz beogradskog ISAC Fonda navodi da se sa Rusijom može sarađivati na druge načine u oblastima koje su manje osetljive.
"Ali Rusija želi da uvuče Srbiju više u razne bezbednosne i odbrambene aranžmane, jer na taj način pokazuje da je Srbija i dalje njen partner na Zapadnom Balkanu", kaže.
Poruka biračima sa Crvenog trga
Dačić, koji je lider Socijalističke partije Srbije (SPS), boravi u Moskvi u finišu predizborne kampanje.
Nosilac je liste oko SPS-a na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra.
U video snimku na Instagramu poručio je "sa Crvenog trga za pobedu crvenih".
Crvena je boja njegove stranke, koja je prethodnu deceniju i po bila koalicioni partner Srpske napredne stranke i doskorašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je sada kandidat za premijera.
Nedavno je predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio da veruje da će Vučić biti budući premijer, navodeći da vodi uzdržanu politiku i pokazuje težnju ka saradnji sa Rusijom, što Moskva ceni.
U objavama iz Moskve, Dačić je naveo i da je Dmitrij Medvedev, lider vladajuće Jedinstvene Rusije poželeo pobedu Vučićevoj i njegovoj listi.
"Mislim da sa SPS-om i liderima te stranke Rusija ozbiljno računa kao partnerima i u budućnosti", ocenjuje Marko Savković iz Isac fonda.
Sa predizbornog mitinga SPS-a u beogradskoj Areni 11. oktobra orilo se "Srbi, Rusi, braća zauvek".
SPS od osnivanja 1990. i njenog prvog lidera Slobodana Miloševića važi za proruski orijentisanu.
Iako je boravio u Moskvi nedelju dana pred izbore, Dačić je rekao da je ta poseta bila planirala za mart, ali je odložena za jesen zbog njegove bolesti kada je bio i hospitalizovan.