Sažetak
- Grupa građana protestuje na deonici izgradnje autoputa Moravski koridor.
- Traže nadoknadu štete tvrdeći da su im uništeni usevi.
- Na jednom protestu dočekao ih je jak mlaz vode iz cisterne.
- Nadležni ne odgovaraju ko je za to odgovoran.
- Izvođač radova na Moravskom koridoru je američko-turski konzorcijum Behtel-Enka.
Tražili su nadoknadu štete na usevima, dobili su jak mlaz vode iz cisterne.
"Mi smo mirno stajali, oni su pustili tu vodu na nas bez ikakvog upozorenja. Niko nas nije zaštitio", rekla je za RSE Biljana Kojić iz sela Medveđa kod Trstenika, u centralnoj Srbiji.
Vlasnici parcela iz nekoliko sela kod Trstenika, u centralnoj Srbiji, protestuju već treću nedelju 30-ak kilometara dalje, na deonici Moravskog koridora u Ratini, nadomak Kraljeva.
Biljana Kojić je bila među onima koji su se 14. aprila našli na udaru mlaza vode za koju nije jasno ko je pustio, da li radnici ili obezbeđenje na Moravskom koridoru.
Moravski koridor, odnosno autoput Pojate-Preljina dužine 112 kilometara, povezaće veće gradove centralne Srbije, gde živi više od pola miliona ljudi.
Glavni izvođač radova američko-turski konzorcijum Behtel-Enka (Bechtel) do objavljivanja teksta nije odgovorio na upit RSE ko je odgovoran za puštanje jakog mlaza na građane.
Bez odgovora je pitanje da li su to učinili radnici ili obezbeđenje koje je angažovano na toj deonici, te da li ih je angažovao Behtel-Enka ili neko od podizvođača.
Na video snimcima pored cisterne se vidi vozilo na kome piše obezbeđenje i više osoba sa šlemovima na glavama i sa žutim prslucima.
Na nekim od tih prsluka može se videti natpis obezbeđenje.
Na snimcima se vidi da je zbog jedne žene koja je bila pod mlazom vode intervenisala Hitna pomoć.
Vaš browser nepodržava HTML5
Šmrkom vode na građane koji protestuju na Moravskom koridoru
Biljana Kojić kaže da su prvo pokušali da ih izguraju na magistralni put, a kada nisu uspeli da su dovezli cisternu sa vodom.
"Većina nas je bila mokra do gole kože. Osećam neki svrab. Kad su tu vodu pustili, ne znam da li je prljava ili kakva je voda bila", dodala je.
Učesnici protesta kažu da pokušavaju da malim delom blokiraju radove na Moravskom koridoru kako bi skrenuli pažnju na svoje zahteve.
Tvrde da su pretrpeli štetu na usevima zbog gradnje Moravskog koridora i zahtevaju nadoknadu.
Policija nije reagovala
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije nije odgovorilo na upit RSE zbog čega nisu reagovali tokom polivanja vodom učesnika mirnog protesta.
Kao ni na pitanje da li su utvrdili ko je odgovoran.
Advokat Milan Đorđević, koji zastupa više meštana koji traže nadoknadu štete, bio je prisutan tokom incidenta.
"Policija nije ništa preduzela. Policija je samo mirno posmatrala. Stajali su 50-ak metara od tog mesta", rekao je on za RSE.
On kaže da su od policije tražili zaštitu, ali da im je rečeno da nema elemenata krivičnog dela.
"Čuo sam da je jedan od njih u jednom trenutku rekao 'što se nas tiče, oni samo peru taj deo magistrale i mesto za izvođenje radova i ništa više'", naveo je advokat.
Kako je rekao, prethodno je obezbeđenje pokušalo da izgura okupljene na magistralu.
Kada nisu uspeli, kaže, da im je osoba koja se predstavila kao šef obezbeđenja rekla da kamion mora da prođe "ovako ili onako".
"U jednom trenutku su, bez najave, samo tako pustili mlaz iz šmrkova, koji je bio toliko jak da je ljude čak i nosio, po metar bacao. Ta cisterna se potpuno ispraznila", naveo je.
Cisterna iz koje je pušten mlaz vode, 14. april 2026.
Kako je naveo Đorđević, dan posle incidenta na toj deonici je promenjeno obezbeđenje.
Ni Koridori Srbije, državno preduzeće koje je investitor Moravskog koridora, nije odgovorilo na upit RSE o incidentu na izgradnji deonice tog autoputa.
Radovi na Moravskom koridoru započeti su u decembru 2019. direktnim ugovaranjem na osnovu međudržavnog sporazuma između Vlade Srbije i Vlade SAD.
Ceremoniji početka radova, uz predsednika Srbije Aleksandra Vučića, članova Vlade Srbije i predstavnika konzorcijuma Behtel-Enka, prisustvovao je i tadašnji ambasador SAD Entoni Godfri.
Čitajte:
Počela izgradnja novog autoputa u SrbijiKasnije je, u aprilu 2023. otvaranju jedne od deonica na Moravskom koridoru prisustvovao i tadašnji američki ambasador Kristofer Hil.
Kristofer Hil: Jedna američka kompanija je donela Srbiji nešto najbolje
"Ponosan sam jer sam ovde, jer je jedna američka kompanija donela Srbiji nešto najbolje", rekao je Hil tada.
Prethodno je Skupština Srbija usvojila poseban Zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima radi realizacije izgradnje koridora.
Na osnovu tog zakona, Vlada je donela Uredbu kojom je praktično suspendovana regulativa koja se odnose na javne nabavke.
Konzorcijum Behtel-Enka gradio je deonice autoputeva u Albaniji, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji, Kosovu i Srbiji.
Čitajte:
Više tajno nego javno: Iskustva susjeda sa Bechtel-Enka koji namjerava da gradi u Crnoj GoriPoslove je neretko dobijao bez tendera i uz promene zakona.
Poslovi konzorcijuma Behtel-Enka u regionu
Vlada Hrvatske je bez javnog tendera potpisala sa Behtelom ugovor o izgradnji autoputa u toj zemlji 1999.
Nekadašnji ministar obnove koji je potpisao ugovor, Jure Radić, kasnije je izjavio da je ta cena mogla biti manja i za trećinu, da se išlo na međunarodni tender.
Po skraćenoj proceduri u Skupštini Severne Makedonije je 2023. usvojeno osam zakona kako bi Bechtel-Enka brzo i bez komplikovanih procedura gradio autoputeve.
Konzorcijum u toj zemlji gradi dva koridora, Albanija-Bugarska u delu ka Albaniji i koridor prema Grčkoj.
Vlada Kosova je 2020. poništila odluku o produženju roka ugovora za izgradnju autoputa Arben Džaferi (Arbën Xhaferi), koji povezuje Kosovo sa Severnom Makedonijom.
Tom odlukom su prekinuti pregovori sa Behtel-Enkom o izgradnji novih priključaka i jednog nadvožnjaka na autoputu.
Zbog dodele dodatnih 53 miliona eura konzorcijumu za izgradnju autoputa od Prištine do granice sa Severnom Makedonijom, osuđen je bivši ministar infrastrukture Kosova, Pal Lekaj.
Proglašen je krivim za nanošenje štete budžetu i dobio kaznu od tri godine i osam meseci zatvora.
Behtel-Enka je na Kosovu gradio i autoput Ibrahim Rugova, koji je povezao Prištinu sa Albanijom.
U Albaniji su dobili posao za izgradnju prve faze autoputa od Tirane do granice sa Kosovom na tenderu po ubrzanoj proceduri.
Zašto vlasnici parcela u Srbiji traže nadoknadu štete?
Vlasnici parcela iz okoline Trstenika koji zahtevaju nadoknadu štete, kako kaže njihov advokat, tužili su Koridore Srbije.
Advokat Milan Đorđević navod da su prvi problemi nastali sredinom 2023, kada je naišao veliki poplavni talas u tom delu Srbije.
"Nekoliko stotina hektara parcela je bilo poplavljeno koje nikada ranije nisu poplavljene", naveo je.
On kaže da su veštaci utvrdili da "regulacija vodotoka nije rađena po projektu izgradnje autoputa".
Pored izgradnje autoputa, projekat Moravskog koridora obuhvata i regulaciju reke Zapadne Morave i njenih pritoka, kao i izgradnju telekomunikacione infrastrukture.
Čitajte:
Meštani sela na zapadu Srbije na sudu sa državom i kineskom firmom zbog autoputaPosle poplavnog talasa, kako je Đorđević, šteta je nanošena teškim bagerima i kamionima koji su "bez ikakve najave ulazili na privatne parcele."
"Kad oni prolaze tim makadamskim putevima, prašina se diže uvis 20 metara. To na kraju padne na te poljoprivredne useve, koji se u nekom trenutku osuše", dodao je.
Prema njegovim rečima nekim vlasnicima parcela koji su podneli tužbe je nadoknađena šteta, a nekima nije.
Koridori Srbije nisu odgovorili na upit RSE ni u vezi sa tužbama sa nadoknadu štete.
Kako kaže advokat Đorđević, sudski postupci u većini predmeta traju skoro tri godine.
Samo njegova kancelarija, kako navodi, od početka procesa zastupala je oko 200 ljudi.
Jedna od njih Biljana Kojić kaže da polivanje vodom na protestu doživljavaju i kao uvredu.
"Što po ko zna koji put po nama i našoj imovini oni tu vodu puštaju."
"Naše useve su uništili 2023. (kada je bila poplava), a sada naše lične stvari, torbe, telefone, dokumentaciju, garderobu. Meni telefon ne radi", rekla je ona.
Rok za izgradnju autoputa, na čijoj trasi je planirana izgradnja 88 mostova i nadvožnjaka i 29 podvožnjaka, bio je kraj 2023.
Sada se završetak radova najavljuje za polovinu 2026. a cena izvođenja radova je povećavana.
Na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije navedeno je da je vrednost investicije 2,1 milijardi evra.