Počelo je protestom i optužbama za korupciju.
Sada se očekuje sudski epilog.
Pogibija 16 ljudi u padu nadstrešnice na rekonstruisanoj Železničkoj stanici u Novom Sadu pokrenula je talas demonstracija koji je doveo do smene vlasti u Srbiji.
Dve godine je studentski pokret, zajedno sa hiljadama građana na ulicama, tražio odgovornost za nesreću.
Uprkos postupcima pred sudom, do danas nije utvrđena.
A nakon pobede na parlamentarnim izborima 25. oktobra, Studentska lista poručuje da je procesuiranje odgovornih prioritet.
Preispitaće se, naglašavaju, i drugi projekti odlazeće vlasti, koji su pod lupom zbog optužbi za korupciju.
Više desetina hiljada ljudi na komemorativnom skupu u Novom Sadu 1. novembra 2026, na dvogodišnjicu nesreće.
Režim Aleksandra Vučića je optužbe za korupciju sve vreme odbacivao, dok su glavni projekti u državi, poput brze pruge ili trasa autoputeva, građeni direktnom pogodbom, bez tendera.
Među njihovim ključnim partnerima našle su se firme iz Kine, a poslovi su sklapani na osnovu međudržavnog sporazuma Beograda i Pekinga.
Uzlet ovih poslova, pod 14 godina dugom vlašću Vučićeve Srpske napredne stranke, opisivan je kao rezultat "čeličnog prijateljstva" Srbije i Kine i njihovih lidera.
Doskorašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić prima odlikovanje od kineskog predsednika Si Đinpinga u Pekingu, 25. maj 2026.
Da je revizija ugovora "neophodna", smatra Nemanja Nenadić iz nevladine organizacije "Transparetnost Srbija", koji je govorio za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Ali, šta bi mogle biti prepreke?
"Ako se pod revizijom podrazumevaju izmene postojećih ugovora, u tom slučaju bi stvari zavisile i od spremnosti druge ugovorne strane da uđe u postupak izmene", odgovara Nenadić.
"Raskid je moguć i bez saglasnosti ugovornih strana, u situacijama kada je, na primer, plod izvršenja nekih krivičnih dela", opisuje on.
Otvaranje deonice autoputa "Miloš Veliki" u julu 2025, gde su glavni izvođači bili kineske kompanije.
Šta će biti sa istragom za nadstrešnicu?
Jedna istraga u toku, jedna potvrđena i jedna ukinuta optužnica.
To je dosadašnji sudski epilog u slučajevima koji ispituju pad nadstrešnice na novosadskoj stanici 1. novembra 2024.
Istragu moguće korupcije i finansijskih zloupotreba tokom modernizacije pruge od Beograda do granice sa Mađarskom vodi Tužilaštvo za organizovani kriminal.
Među 14 osumnjičenih za zloupotrebu položaja su i dvojica bivših ministara u Vladi Srbije, Tomislav Momirović i Goran Vesić.
Zajedno sa još nekoliko bivših funkcionera javnog preduzeća zaduženog za železnicu, sumnjiče se da su koruptivnim radnjama oštetili državni budžet za 115 miliona dolara.
Vaš browser nepodržava HTML5
'Svaki dan je sve tiše': Roditelji Anđele Ruman dve godine nakon pada nadstrešnice
Optužnice još nema.
Ali, kako je iz tog Tužilaštva ranije saopšteno, do sada su istragu kočile druge institucije, koje nisu dostavljale tražene podatke.
Poreska uprava i policija su ranije povukle svoje ljude iz udarne grupe koja je trebalo da istražuje tokove novca.
Nije poznato da li su istragom obuhvaćene kineske firme koje su vodile posao modernizacije železnice.
Dobile su ga direktnom pogodbom, bez tendera, na osnovu međudržavnog sporazuma Beograda i Pekinga.
"Na primeru železničke pruge do mađarske granice videli smo da sve ukazuje na to da postupanje predstavnika naše države nije bilo domaćinsko i da smo na kraju platili više nego što smo morali za ovaj projekat", ukazuje Nemanja Nenadić.
Vaš browser nepodržava HTML5
'Iz svih nas odjekuje tišina': Novi Sad dve godine od pada nadstrešnice
U međuvremenu je neformalna Anketna komisija, koju čini grupa stručnjaka, ocenila da je rekonstrukcija pruge do Mađarske bila "organizovana šema za izvlačenje novca".
Nakon smene vlasti u Srbiji, očekuje se da istraga dobije zamah.
To očekuje i Evropska unija.
"Evropska komisija očekuje da vlasti nastave istrage i obezbede transparentnost i odgovornost", poručeno je za RSE iz Brisela.
Naglašavaju da nezavisno i delotvorno pravosuđe predstavlja jedan od ključnih elemenata procesa pristupanja Evropskoj uniji.
Spasilačke ekipe na terenu nakon obrušavanja nadstrešnice, 1. novembar 2024.
Komšijska članica Evropske unije, Mađarska, otpočela je nakon smene vlasti Viktora Orbana analizu "rasipničkih" ugovora, kako su ih opisali.
Među njima i izgradnju pruge sa mađarske strane granice.
Ali, u objavi dokumentacije, zakočio ih je Peking.
Projekat modernizacije pruge je regulisan bilateralnim sporazumom Mađarske i Kine i sadrži klauzulu poverljivosti.
"Mađarska vlada zvanično je pokrenula konsultacije sa kineskom stranom o ukidanju odredbi o poverljivosti koje se odnose na projekat železničke pruge Budimpešta–Beograd", naveli su iz mađarske vlade za RSE.
"Pitanje odredbi o poverljivosti rešava se diplomatskim kanalima", dodali su.
Čitajte:
Budimpešta najavljuje proveru ulaganja u prugu do Beograda - šta je sa istragom u SrbijiZa to vreme, čeka se i da železnički saobraćaj od Beograda do Budimpešte bude uspostavljen i da prvi brzi vozovi krenu do mađarske prestonice.
A u Novom Sadu, mestu nesreće, čeka se na suđenje za propuste koji su doveli do pada nadstrešnice.
U sudnici bi trebalo da se nađe 13 optuženih.
Među njima su, i u ovom postupku, bivši ministri Momirović i Vesić.
Početak suđenja još nije zakazan.
A bivši ministri su na slobodi - nakon što im je ukinut zatvorski, a potom i kućni pritvor, u kojem su bili u mesecima nakon pada nadstrešnice.
Srca sa imenima žrtava pada nadstrešnice, na dvogodišnjicu nesreće na novosadskoj Železničkoj stanici, 1. novembar 2026.
EXPO se gradi, uz pozive da se ugovori preispitaju
Temeljno preispitivanje ugovora za izgradnju EXPO kompleksa – to najavljuju kandidati Studentske liste.
Od 15. maja do 15. avgusta 2027. Beograd bi trebalo da bude domaćin ove međunarodne specijalizovane izložbe.
Učešće su potvrdile desetine država, a nova vlast, kako najavljuju, neće raskidati međunarodno preuzete obaveze.
"Ugovori se moraju poštovati, ukoliko su usklađeni sa našim pravnim sistemom i međunarodnim pravnim aktima", izjavio je ranije Ilija Srdanović za "Uvid" RSE.
Gradilište EXPO kompleksa u Surčinu, april 2026.
Kako će se EXPO održati je odluka političke prirode, ukazuje Nemanja Nenadić.
"Hoće li nova vlada želeti da se u potpunosti ogradi od tog projekta ili će pokušati da od njega izvuče neku korist za zemlju, hoće li na neki način pokušati da rebrendira tu izložbu, ako je zadrži, i slično", nabraja.
"U svakom slučaju, bio bi red, a i u skladu sa predizbornim obećanjima, da se ukinu posebna pravila za javne nabavke", dodaje Nenadić.
Sa stotinama mašina i hiljadama radnika u beogradskom naselju Surčin, EXPO je trenutno jedno od najvećih gradilišta u Srbiji, dok milijarde evra odlaze iz državne kase za taj projekat.
Najveći deo poslova na izgradnji se, na osnovu specijalnog zakona, dodeljivao mimo tendera, iako se projekat plaća javnim novcem, a kredite će vraćati građani.
Izgradnju predvodi kineska kompanija "Power China", uz stotine podizvođača.
Sumnja se da su, direktnom pogodbom, mnoge poslove dobile firme bliske bivšoj vlasti, koja je EXPO opisivala kao "istorijski projekat i simbol budućnosti".
Nakon izbora, ali i poziva državi da se sve informacije u vezi sa nabavkama za EXPO objave, kompanija EXPO 2027 je poručila da sve nabavke sprovodi prema propisima Srbije i da o njima redovno informiše javnost.
Dok projekat prate optužbe dela javnosti za korupciju i netransparentnost, struka zahteva i da se cena radova preispita, kao i bezbednost izgrađenih objekata.
Nevladin kolektiv "Ministarstvo prostora" traži i da se zaustavi dalje širenje EXPO kompleksa u Surčinu, na prostor koji, kako ističu, nema nikakve veze sa manifestacijom.
Čitajte:
Da li će Vučić završiti na sudu?Prema ranijem istraživanju RSE, Poreska uprava procenila je tržišnu vrednost zemljišta u Surčinu, na kojem se grade Nacionalni stadion i kompleks EXPO 2027, na 500 hiljada evra po hektaru.
Među vlasnicima parcela obuhvaćenih planom za gradnju nalazi se i kompanija Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, kojoj je država 2018. prodala zemljište nekadašnjeg Poljoprivrednog kombinata Beograd (PKB) u Surčinu za 4.700 evra po hektaru.
U međuvremenu je poljoprivredno zemljište, zahvaljujući planskim dokumentima za izgradnju EXPO kompleksa, prenamenjeno u građevinsko, čime mu je znatno porasla vrednost.
Tako je za otkup zemljišta koje je ranije prodala za oko 4.700 evra po hektaru, država sada primorana da izdvoji pola miliona evra po hektaru, odnosno 100 puta više novca.
Maketa EXPO kompleksa, maj 2026.
RSE je ranije došao i do dokumentacije da je povraćaj investicije u izgradnju EXPO kompleksa u Surčinu procenjen na najmanje 27,4 godine.
Taj račun zasniva se pre svega na planu da se nakon završetka izložbe u nove objekte preseli Beogradski sajam, koji bi nastavio da organizuje sajamske manifestacije, koncerte i konferencije.
Prema istraživanju RSE, preseljenje Beogradskog sajma u Surčin upisano je u planove dve godine pre nego što je Srbija uopšte konkurisala za organizaciju EXPO 2027.
Hala Beogradskog sajma, avgust 2025.
Šta će biti sa Beogradom na vodi?
Upravo je sadašnji prostor Beogradskog sajma, nadomak reke Save, mesto gde bi trebalo da se širi luksuzno stambeno-poslovno naselje "Beograd na vodi".
Ranije usvojenim prostornim planovima, planirano je da se "Beograd na vodi" proširi na više stotina hektara u širem centru grada, ali i na novobeogradsku obalu Save.
Beograd na vodi u decembru 2023. godine
Izgradnja ovog naselja, kojeg su funkcioneri Srpske napredne stranke nazivali "gradskim centrom budućnosti", počela je pre deset godina.
Prethodilo joj je nelegalno rušenje privatnih objekata u naselju Savamala, kako bi se raščistio teren za hiljade kvadrata koji su danas među najskupljim u Beogradu.
Nezakonito rušenje potvrdila je i jedna međunarodna presuda.
Vaš browser nepodržava HTML5
Prva međunarodna presuda za rušenje u Savamali u Beogradu
A ko je naredio da se u noći između 24. i 25. aprila 2016, dok je Srpska napredna stranka slavila pobedu na izborima, sruše objekti u Savamali, do danas nije rasvetljeno.
Deo javnosti upirao je prstom u najviše državne funkcionere.
Uprkos protestima, "Beograd na vodi" se gradio, kao zajednički projekat Vlade Srbije i kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Dve trećine udela u zajedničkoj kompaniji ima firma "Eagle Hills", dok trećinu ima država Srbija.
Kula u Beogradu na vodi, april 2026.
Nemanja Nenadić smatra da bi trebalo da se obelodane sve do sada preuzete obaveze države u tom projektu, kao i planove za širenje naselja.
"Ne zbog bilo kakvih predrasuda prema toj kompaniji, već zato što iz principijelnih razloga treba ukinuti bilo kakav vid dodele ili preuzimanja zemljišta bez nadmetanja", dodaje on.
Ocenjuje i da bi nova vlada, putem pregovora, mogla da pokuša da poveća udeo države u zajedničkom preduzeću, "kako bi više odgovarao vrednosti ulaganja obe strane".
Izgradnju "Beograda na vodi" je omogućio specijalni zakon, takozvani "lex specialis", kojim je naselje proglašen projektom od nacionalnog značaja.
Tim zakonom je van snage stavljena druga zakonska regulativa, koja bi bila primenjivana da je u pitanju regularan građevinski projekat.
Opozicione stranke i građanski pokreti upozoravali su tokom godina da se pod izgovorom javnog interesa sprovodi privatizacija centralnih delova glavnog grada Srbije.
Projekat su opisivali kao neustavan i netransparentan.
Sada, kao jednu od prvih mera, Studentska lista najavljuje suspendovanje usvojenih "leks specijalisa", ili njihovo usklađivanje sa postojećom zakonskom regulativom.
Zgrade u Beogradu na vodi, april 2026.
'U fioci'
Prvi korak za preispitivanje javnih investicija, odnosno da li su neki projekti višestruko plaćani i da li je bilo korupcije, jeste objavljivanje papira koji su stajali "u fiokama".
"Mi u ovom trenutku nemamo uvid u to šta je potpisivano, na koji način je to rađeno i u čijem interesu", rekao je kandidat Studentske liste Ilija Srdanović za RSE.
Ocenio je da je to "doprinelo ogromnom buntu i revoltu građana".
Predstavnici liste su uvereni i da u dokumentima, do kojih javnost nije mogla da dođe, ima mnogo dokaza koruptivnih radnji.
Međutim, kako kažu, njihov posao počinje kada preuzmu vlast.
Iseckani papiri, za koje se veruje da su uništena dokumenta iz Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Srbije nakon parlamentarnih izbora 25. oktobra
Do tada, pozivaju zaposlene u institucijama, sudovima, bankama, javnim preduzećima da "čuvaju papire i ne dozvoljavaju da se stavljaju u mašine za seckanje".
Poslat je apel i građanima da, kao uzbunjivači, prijave sumnje na zloupotrebe i korupciju.
Da se spreči uništavanje dokumenata, zahteva i Vrhovno javno tužilaštvo.
U dopisu poslatom tužilaštvima, traže i reakciju policije, koja je već počela da obilazi ministarstva i druge institucije.